Gospodarica razrednica

Prošla su 4 dana od moje avanture u polju malina, ali nešto novo nije trebalo dugo da stigne.

Tetka, kao i svi Sibirci, nije bila samo lovac na gljive, bobice i pinjole, već je bila poznata i kao strastveni ribolovac. On i njegov komšija Griša često su išli motornim čamcem do ostrva na reci, pa čak i noćili (možda nisu samo ulovili ribu.) Pa, sretno. Štaviše, Grigorij je takođe bio udovac i često je gledao svoju tetku.

Irina je dugo pokušavala da me nagovori da idem s njom na pecanje.

- Samo duplo. Ovaj put neću povesti Grišku sa sobom. Njegovo hrkanje će vas spriječiti da zaspite u šatoru. Ne znate šta je riblja čorba na vatri, pogotovo od svježe ulovljene ribe, i to vlastitim rukama. Romantika. Uzećemo Grigorijev motor, ali imamo sve Gospodarica razrednica Oh, tetka, možeš nagovoriti mrtve. Dobro, idemo, ti si moj ribar, draga moja!

Ujutro, dok je još bio mrak (čak ni petlovi nisu kukurikali), probudila me Irina i dok sam se oblačio uspela je da nasipa hranu za kokoške i guske i nahrani psa. Rex će čuvati kuću dva dana, pa ga je oslobodila lanca. - Neka trči po dvorištu - pametan je, nije navikao da bude sam par dana, a Grigorij će ga paziti ako se nešto desi. Pa, jeste li spremni?

- Da, mislim da sam uzeo sve kako si naredio.

Tetka i Grigorij su uveče u motorni čamac uneli vreće za spavanje, šator i ribolovački pribor sa loncem i sve prekrili komadom cerade. Uzeo sam vrećicu hrane i termos čaja i poslušno otišao do čamca za tetkom, neprestano zijevajući. Griša se već mučio oko čamca. Ubacio je vesla u brave i provjerio motor.

Kada je sve bilo provjereno, ušli smo u čamac i Grigorij je odgurnuo motorni čamac od obale.Tetka je povukla ručicu motora, zaurlalo je i čamac je pojurio niz rijeku, kojim je upravljala spretna Irina. Bilo je vjetrovito i prilično prohladno. Obukao sam kabanicu i navukao kapuljaču na glavu.

Plivali smo oko sat vremena i konačno došli do malog ostrva. Ostrvo je očigledno bilo od kamena. Bazaltni blokovi virili su iz vode u blizini obale, ali tetka je samouvjereno usmjerila čamac u uzak prolaz između kamenja i privezala se za obalu. Ostrvo je bilo prekriveno mješovitom šumom, a u daljini se nazirao prekrasan greben.

Vezavši lanac čamca užetom za veliko deblo srušenog drveta na obali, počeli smo da iskrcavamo čamac, vukući stvari dalje od vode.

Jedine stvari koje su ostale u čamcu bile su šipke i plastična kanta.

Uvek sam bio zapanjen Irininom spretnošću. Ona je, kao pravi muškarac, postavila šator u blizini žbunja, komandujući mi. Dao sam joj pripremljene klinove, a zatim odmotao vreće za spavanje i ćebad na dnu šatora, postavio fenjer i razaložio toplu odjeću. Noću je u Sibiru prilično hladno čak i ljeti, posebno u blizini rijeke.

Dok sam se petljao po šatoru, tetka je već kucala sjekirom - sjekla grane za vatru i kačila lonac na praćku. Zatim smo kotrljali dvije male okrugle gromade, koje su nam trebale poslužiti kao sjedište. Ogroman panj koji je ostao od posječenog kedra poslužit će nam kao trpeza. Kako je sve bilo odlično sređeno!

- Pa, sad možemo doručkovati. - rekla je Irina vadeći sendviče i termos čaja iz torbe. - Skuvaćemo riblju čorbu za ručak. Jedite dobro, pa idemo na pecanje. Ribe se ovdje ne plaše, samo uzimaju mamac i dobro grizu. Lovit ćemo štuku i lipljena, ali i razne sitnice. A ako budemo imali sreće, uhvatićemo i tajmena. Nikada prije niste ulovili takvu ribu.Ovo nije riba, već riječni krokodil. Ovaj grabežljivac je zdrav, dužine do metar i težine do 50 kg. Kako ukusno!

Završio sam sendvič i popio čaj i otišli smo do vode. Tetka je izvadila štapove, provjerila mamac i, ponovo obuvši kabanice, sjeo sam u čamac, a tetka ga je odvezala i odgurnula od obale, skočivši u njega sa lakoćom atletičarke.

Otplovivši malo od obale, bacili smo sidro i počeli pecati.

“Pazi kako se baca”, naučila me je Irina.

Polako sam se navikla na to i počela sam prilično dobro. Čak se i uzbuđenje probudilo kada sam iznenada ulovio lipljena i par jezgara. Ulovljena riba stavljana je u posebnu mrežu vezanu za bok čamca. Ribe u njemu bile su mirnije, iskočile bi iz kante.

Ubrzo se sunce podiglo prilično visoko i počelo se zagrijavati. Ulovili smo dovoljno ribe za riblju čorbu. Tetka je ulovila nekoliko štuka i par lipljana, a ja još jednog lipljena i nekoliko velikih karaša. Odlučili smo da ima dovoljno pecanja za jutro - doplivali smo do obale, izvlačeći mrežu s ribom iz vode.

Povukavši čamac i žurno ga privezavši za drvo, tetka je brzo očistila ribu i iznutrila je odmah pored vode, oprala i odnijela ulov na vatru.

Čučnuo sam, ispružio noge koje su utrnule od sjedenja u čamcu, i krenuo prema šatoru, kada sam odjednom začuo nekakvo škripanje. Okrenuvši se, video sam. O užas. Naš čamac, ljuljajući se na valu, očito je trzajima olabavio čvor užeta koji je bio vezan za drvo. I sada, pred mojim očima, motorni čamac polako je plovio od obale.

Bio sam zbunjen nekoliko sekundi. Struja u Biji je veoma brza, vrijeme se brojalo u sekundama i bilo je besmisleno zvati tetku. Bez oklijevanja sam skočio u hladnu vodu i počeo raditi rukama i nogama – doplivao sam do čamca.

Jedva sam uspio sustići čamac i s mukom ga uhvatiti rukama, ali sam se ipak izvukao i pao preko boka.

- Šta je sledeće. - pitao sam se mentalno. Beskorisno je vikati tetki - ona te više neće čuti. Čamac je odnijela struja na desetine metara i nastavila da se nosi sve dalje i dalje od mjesta našeg “logora”. Morate upaliti motor i pokušati okrenuti čamac protiv struje. Ali lako je reći.nikada ovo nisam radio. Ali nisam imao izbora.

Uzevši ručicu motora rukama, oštro sam je povukao i motor je ritmično zarežao. Pljesnuo sam rukama od radosti (budalo!), čamac je izgubio kontrolu i naglo se trgnuo u stranu. Nisam mogao da stojim na nogama i pao sam u more. Kada je izašla, ugledala je čamac koji se povlačio, koji je jurio sve dalje nizvodno.

- Samo se nemoj udaviti. - bljesnula je misao.

Izuo sam čizme koje su se napunile vodom i opterećivale me do dna, a zatim sam se oslobodio kabanice. Odmah je postalo lakše ostati na vodi. Već me je za čamcem nosila struja. Od mokre odjeće u hladnoj vodi, zubi Zahvalni zaborav mi ubrzo počeli cvokotati Morzeovom azbukom. Prokletstvo, tako je hladno. Ne daj Bože grč!

Nije vrijedno spominjanja đavola. Grč je bolno uvrnuo mišić lista, izgubio sam sposobnost da koristim noge i počeo da se davim.

- Kako si kratko živela, Svetka. - proletjelo mi je kroz glavu i uronio sam u mrak.

Kada sam s mukom otvorio kapke, kroz ljepljive mokre pramenove kose na licu, vidio sam mladića i osjetio kako me lupa po obrazima i pritišće dlanovima moja gola prsa. Osjetio sam na leđima da ležim na pijesku.

- Skini šape. - graknuo sam ispljućući riječnu vodu koju sam progutao.

- Pa, hvala Bogu. Živ. - razveseli se čovek. -Odakle si, ljupka riječna nimfo?

- Pomozi mi da stanem na noge. - šapnula sam pokušavajući rukom da skinem košulju s grudi.

Stranac mi je pomogao da ustanem sa pijeska i, obuhvativši me oko struka, odveo me do šatora. Ali nakon nekoliko koraka, počeo sam da se smeštam na pesak. Tip me je podigao i odnio do šatora.

- Ko si ti. Jesi li me spasio. Jesam li se davio. - Pitao sam stranca dok me je nosio. - Hvala ti!

“Nema na čemu!”, odgovorio je mladić i podigao me na noge blizu ulaza u šator. Zatim je naredio: „Uđite u šator i skinite svu svoju mokru odjeću!“ Tamo ćeš naći ćebe - umotaj se u njega i baci mi svoju odjeću. Isprati ću ga i okačiti da se osuši.

Jednostavno nisam imao snage da prigovorim. Učinio sam upravo to: skinuo sam se gol i izbacio gomilu mokre odjeće iz šatora. Stranac ju je podigao i otišao. Umotala sam se u pahuljasto ćebe i legla na široku vreću za spavanje.

Ubrzo se moj spasilac popeo u šator.

- Voda je hladna. Koliko dugo ste se u njemu kolebali?

- Ne znam!

- Dobro, shvatićemo kasnije, ali za sada, pij. - Pružio mi je šolju toplog čaja, koji je prijatno mirisao na šumske maline.

- Ne mogu. Voda više ne ulazi u mene!

- Pij, rekao sam. Morate se zagrijati. Sad ću ga namazati alkoholom, inače ćeš, ne daj Bože, dobiti upalu pluća!

- Šta. - Udavio sam se čajem.

- Neću te pojesti. Lezite na stomak - i, prekapajući po uglu šatora, momak je izvukao flašu alkohola.

Popio sam čaj i zahvalivši mu se okrenuo na stomak.

- Kako se zoveš, rečna nimfo?

- Svetlana. - odgovorila sam tiho

- Ja se zovem Evgenij. Možeš samo Zhenya, pa smo se upoznali.

Skinuo je sa mene ćebe i počeo da mi trlja telo i noge alkoholom, a usput mi je postavljao pitanja, masirao mi noge i stopala, leđa i ramena.Ukratko sam ispričao o sebi, o svojim avanturama i kako se dogodilo da sam završio u vodi.

- Imaš dvostruku sreću, Svetiku. - rekla je Zhenya smijući se. - Prvi put, jer nisam naleteo na medvedicu sa mladuncima, a drugi put, jer sam te primetio u reci, inače bih zeznuo. Dobro, sad se okreni na leđa - protrljaću ti grudi i stomak.

- Sta jos. Nema potrebe!

- Hajde. Zar nisam video gole žene. Mada. takvu lepotu zaista nisam videla. Sa takvim strukom, okruglom ukusnom guzicom i vitkim nogama kao balerina.

Nije bilo jasno da li se šalio ili govorio istinu. Zhenya je stavio ruke ispod mene i okrenuo me prema sebi. Pojavio sam se pred Eugeneom u svom svom sjaju, kako kažu.

Pregledao je moje tijelo nekoliko sekundi, a zatim, grčevito gutajući, počeo da me trlja po grudima i ramenima. Oči su mu zaiskrile u tami šatora.

- Kakve grudi. - Evgenij nije mogao da ćuti. Bog mi pomozi. - Tiho se nasmejao.

Napetost je nestala i ja sam prestao da se stidim. Dodir Ženjinih ruku učinio je da mi srce bude toplo i istovremeno uznemireno. Disanje je postalo isprekidano i često. Shvatio sam da se uzbuđujem.

- Samo ovo nije bilo dovoljno. - pomislila sam i pokušala da pokrijem donji deo stomaka ćebetom.

Ali sam tip me je već umotao u ćebe, kao novorođenče.

- Sada pokušaj da zaspiš. - rekla je Ženja i izašla iz šatora.

Zaspao sam i, naravno, više nisam čuo kako je Evgenij preko radija kontaktirao geologe i rekao im za mene, istovremeno tražeći od njih da kažu našem selu da sam živ.

Probudio sam se noću. Ženja nije bila u šatoru. Umotan u ćebe, ispuzao sam iz šatora i ugledao mladog geologa.

Sjeo je kraj vatre i zapisao nešto u svesku, palivši je baterijskom lampom.

Čuvši moje korake, rekao je: - Zdravo. Jeste li se dovoljno naspavali. Izgledaš predivno!

Kosa mi je bila raspuštena i padala je u talasima do struka.

- Endorfin nisi riječna nimfa, već šumska Mavka. Jeste li čitali o ovome. Ako ti se sviđa, idi u žbunje, topla voda u kantu, a ja idem u šator.

Otrčao sam u žbunje da se olakšam, umio se toplom vodom i polio noge vodom da ih sperem sa zemlje, popeo se nazad u šator - padala je noć.

Ženja je ležao na leđima i smeškao se.

- Ulje. Šuma Mavka u skromnom domu mladog geologa.

Reći ću vam šta se dalje Izdajica_drugi dio_2 u sledećem delu priče.