Trojica sa ženom i sluškinjom

U spavaćoj sobi je zagušljivo i otvaram prozor da udahnem svjež zrak. Sunce prodire kroz moju kosu, kroz moje tijelo. Kroz prozor kod cvijeća vidim našeg baštovana kako zalijeva cvijeće u bašti.

Gledam ga i ne mogu da se otrgnem. kakva ramena, noge, jake ruke ima da tako nežno i lepo zaliva ruže. Moje omiljene su crvene ruže. Prekriven je znojem i to me uzbuđuje i oduzima mi dah. Ležeći na svom krevetu, posmatram njegove plahe i smele pokrete i već mogu da zamislim kako mi ove ruke dodiruju vrat, nežni tanak struk, moja grudi. Kako se strasno i pohlepno grle.

Otvarajući oči, ustajem i odlazim do prozora koji je vrlo nizak. Nosim kratku ružičastu suknju i bijeli prozirni džemper. Povlačim dugme unazad, lagano pokazujem grudi, naginjem se napred, stavljam ruke na prozorsku dasku i kažem

_ Denise zalij ovo cveće koje je ispod mog prozora _ videći moje strastvene oči i moje blago otvoreno telo, postidi se i stidljivo odgovori

_ Da, naravno gospođice Holly

A on je već ispod mog prozora, gde su prelepi beli ljiljani, od čijeg mirisa se osećaš kao da si u raju. Zalijeva ljiljane, osjećam njegov dah, tako mi je blizu. Srce mi kuca još brže i osjećam njegov uzbuđeni pogled dok mi se grudi podižu i opuštaju, dok mi prsti nježno miluju lice. Ruke mu se tresu i još više se znoji. ovaj miris, ovaj muški prirodni miris me izluđuje. Stisnem usne i mazim se rukama, po vratu pa po grudima.

Obliven je znojem i vidim kako mu usne drhte od uzbuđenja, što toliko želim da osjetim na svojim stenjajućim usnama. U kanti više nema vode, ali nastavlja da zaliva cveće, strasno me gleda, posmatra moje pokrete, grize usne, steže ruke………….Vadim grudi iz grudnjaka i igram se sa vec uspravljenom bradavicom sa dva prsta. on je sav izgubljen i nemo gleda u moje grudi.

Jedva se drži. Uhvatim njegov prst, stavim ga u usta i pokvasim jezikom i stavim na grudi. Osjećam njegov prst, mokar prst na bradavici. Stenjem, sve gori. Umirem od želje. Baca kantu i kroz pantalone vidim njegov penis koji već kida patentni zatvarač. Već je bio mokar, dah nas je gutao i, ne mogavši ​​se suzdržati, pohlepno je uzeo moja grudi u ruke.

_ Miss Holliiii

_ Da Denny yesssssssssssss. uzmi me.

I čuvši ove riječi, sa velikom intonacijom želje, uzeo je moje grudi u svoja usta, pohlepno i strasno počeo da sisa i grize moje bradavice.

_O moj Bože. Denis me jebi sad. Tvoj sam

Sagnuo me kroz prozor, položio na krevet i nepodnošljivo pocepao jaknu, uhvatio me za vrat i počeo nezasitno da me ljubi u usne, milujući rukama moje ionako uzbuđene grudi. Nisam stigao ni da osetim nešto ogromno, vruće u sebi. Vrištim od zadovoljstva a blagi vjetar duva U ropstvu mog sina_1 prozor, donoseći sa sobom miris ljiljana koji čini da se osjećaš kao da si u raju.a zraci Vlasnik i ja prodiru kroz naša mokra i stenjena tijela od zadovoljstva. .




U ponedeljak ste me pitali da li želim da probam slatkiše. Određeni slatkiš, i saznajte kakvog je okusa. Da li želite odgovor. Dakle, u vezi slatkiša?

Ovo nije običan slatkiš, ni čokolada, ni karamela, neka bude slatkiš od lizalica. Ima bombona koji su slični jedni drugima i različiti, ima bombona upakovanih u kutije, omota, prave se u velikim količinama odjednom i teško ih je razlikovati. Ali ovakvih više nema. Ali glavna stvar kod slatkiša je njegov ukus. Uostalom, postoje i oni čiji ukus ne traje duže od nekoliko sekundi i zaboravlja se. Pogotovo ako se nude opsesivno reklamirajući i nema vremena da shvate „hoćete li ovu?“, nema načina da dobijete baš ono što želite. Ali kakvog je okusa ovaj slatkiš. Pošto je ovo lizalica, put će biti „on“.

Hajde da izostavimo sve što se ranije dešavalo i da se u snovima preselimo u vreme kada je on već u mojim rukama, kada mogu da ga dodirnem, radim šta god želim. Pomičem ruke, nežno, jedva dodirujući, samim vrhovima prstiju, uz njegove strane, skrivene iza omota slatkiša. Osećam ga, zamišljam kakav je. Zatim moje ruke pronađu konce omota bombona, prvi, otkopčam ga, provučem prste ispod omota slatkiša, lagano zadirkujući. Onda još jedan. Skidam omot od slatkiša, pada na zemlju, više nije potreban. Ali na njemu je još uvijek bio donji omot od slatkiša, vrlo tanak. Gladim ga rukama kroz omot, znam da on osjeća moj dodir, želi da upozna moje prste i ne samo prste. On je tako težak. I zagrijana mojim rukama. Polako skidam s njega zadnji omot, sad na njemu nema ništa. Pitam se kakav je on, zamislio sam to, a sada želim da ga detaljnije pogledam. Gledam ga i dodirujem.Osećam kako reaguje na moj dodir.

Počinjem da ga milujem, sve jače i jače. On je tako zavodljiv. Dodirujem ga vrhom jezika, samim vrhom i lagano trčim cijelom dužinom. Mmmm: Kako je ukusno. Zaista želim sve to uzeti u usta, ali produžavam zadovoljstvo. Gladim ga jezikom, lagano vibriram, pronalazeći najosetljivija mjesta. Ili sa tvrdim vrhom, ili sa mekim jezikom, lagano mijenjajući pokrete. Onda počnem da ga ližem, pa sve to uzimam u usta, pa puštam i dodirujem samo sam vrh. U isto vrijeme, još si ne pomažem rukama. Za sada neka bude nježno, jer moje usne stišću mnogo nježnije nego ruke. Stisnem ga usnama i krećem se gore-dolje po njemu, povećavajući tempo. Potpuno mi ulazi u usta, dodirujući mi grlo. Onda ga počnem maziti prstima, stiskati ga u ruci, jezik mi vibrira u ustima dodirujući ga. Uspijem jače stisnuti rukom, krećem se po njoj sve brže, pokreti moje ruke u potpunosti odgovaraju pokretima mojih usta. Ponekad ga izvadim iz usta da prođem rukom po cijeloj dužini, pa opet stavim u usta. Postaje još tvrđi nego prije i cijeli se napreže, iako se čini da to nije moguće. Imam osjećaj da ću uskoro okusiti njegovo punjenje. Počinjem se kretati sve brže i brže i osjećam kako mi topla plomba ispunjava usta, izbacujući se naglo. Jače ga stisnem usnama tako da mi je u ovom trenutku potpuno u ustima. I nježno ga mazim jezikom. To je to, ono što sam tako dugo čekao. Mogu ga okusiti, pravi ukus. Nekoliko sekundi ga puštam iz usta da progutam ono što je u njemu, a onda ga nežno milujem, bez strasti, ostaje samo nežnost. Moji dodiri su lagani kao krila leptira, pomažem mu da se smiri. I onda samo zagrlim, veoma nežno, skoro bez dodirivanja. I zaista se želim nadam da se i on dobro zabavljao kao ja. Pa, možda samo malo bolje?

Posvećeno Vjačeslavu Marinčevu 13.07.2000

Pošto ljudi ovde dolaze da čitaju erotske priče, a ne romantične, izostaviću priču o tome kako sam upoznala čoveka kojeg volim i priču o mojim osećanjima. Nikada tako nešto nije bilo s njegove strane. Samo da kažem da je on porodični prijatelj, 22 godine stariji od mene, a ja sam tada imala samo 16.

U to vrijeme bio je oženjen, njegov sin nije bio mnogo mlađi od mene. Shodno tome, naša veza nije imala pravo na postojanje. Ovo nije pedofilija s njegove strane – i sama sam tražila vezu i znala sam u šta se upuštam. Da, i izgledala sam predivno. Ovo je prva priča, tako da ne sudite prestrogo.

***

Konačno. Nazvao je i ponudio da se vidimo. Naravno da sam pristao. Mojoj sreći nije bilo granica, bio sam spreman da skačem od radosti. On, najnježniji Casanova, najzgodniji muškarac na svijetu, kojeg obožavam već nekoliko godina, danas će sa mnom provesti cijelo veče. Istuširala sam se, obukla, dovela u red i izašla.

Stigao sam do stanice, tamo me je čekao. Nisam mogao da dođem do kuće - bilo je obezbeđenje. Video sam njegov auto, otišao i ušao. Bio je to prvi put da sam bila sama s njim. Ruke su mi bile neverovatno hladne - to je bilo od uzbuđenja. Ali izgledalo je kao da je bio nepokolebljiv, nasmešio se. Ponudio se da popije čaj. U njegovoj garaži. Romansa je, naravno, divlja. Ali tada me nije bilo briga kuda da idem, nisam imao pojma uopšte. Bio sam sa njim i to je bilo najvažnije.

Rekao mi je da sam očajna djevojka - idem s nepoznatim čovjekom bog zna gdje i pitao me zašto mi ovo treba. Odgovorio sam da, pošto idem, znači da je iz nekog razloga potrebno. Stigli smo. Garaža mu je veličine stana - tamo se može živjeti. Stavio je kotlić. Kada je proključao, ulio je čaj. Ja sam seo na stolicu, on je seo preko puta. Rekao je da se naša veza neće dobro završiti.Znao sam ovo.

Gledala je izgubljenim pogledom. A onda me uzeo za ruku i rekao dođi ovamo i poljubi me. Sela sam na njegovo koleno, on me je nežno poljubio, zagrlila sam ga za ramena, poljubila ga i lagano pritisnula. Rekao je da ga u suštini sad zavodim. Ja sam ovo savršeno razumio. Nikada nisam želeo nikoga toliko koliko želim njega. On je to osetio. Ruke su mu se popele ispod moje bluze, mazio me, a onda smo počeli da se skidamo.

Sjela sam na njega, grlila ga nogama, skinula mu majicu, on mi je otkopčao grudnjak, skinuo ga sa mene, ljubio me u grudi, vrat, a rukama sam mu dohvatila pojas. Zagrlio me je u dupe i ustao sa stolice, ja sam nastavila da ga grlim nogama. Zatim ih je spustila na pod, ali ga je nastavila grliti za vrat, milovati po ramenima i ljubiti u usne. Malo se odmaknuo od mene, stao nasuprot meni i pojeo me očima.

Voleo je da me gleda, u moja grudi, voleo je moj ravan stomak. Počeo je da mi otkopčava pantalone, pomogao mi da ih skinem i divio se mojim dugim nogama. Niko me nikada nije gledao na način na koji je on. Ponovo sam se pritisnula uz njega, poljubila ga, otkopčala mu mušicu, stavila ruku u njegove pantalone i osjetila njegov penis u erekciji. Otvorio je zadnja vrata svog auta, a ja sam seo na zadnje sedište.

Stao je ispred mene. Poljubila sam ga u stomak, skinula mu farmerke, a onda smo se oslobodili preostalog donjeg veša. Ležala sam na zadnjem sedištu njegovog auta, on je nastavio da me mazi - od usana, vrata, do donjeg dela stomaka. Dugo je radio sa rukom između mojih nogu, nastavio da me ljubi, a onda su mu usne i jezik milovali moje međunožje. Osetio sam ogromno zadovoljstvo. Onda su se njegove usne ponovo pomerile do mojih usana. Poljubio me je.

Tada sam osjetila vruću glavicu njegovog penisa između svojih usana, na svom klitorisu, i osjetila kako je lagano počeo ulaziti u mene. Krenula sam prema njemu. Nogama sam grlila njegove kukove, rukama milovala ramena i grudi, pritiskala ga bliže sebi, ljubila. Ne sećam se u kom trenutku, ali izgleda da se sve dešavalo i ranije, ali moja milovanja su išla veoma nisko i moje su usne doprle do njegovog člana. Igrala sam se njegovim jezikom, uzela u usta samo glavu, a onda i cijeli penis. Trudio sam se da ovom čovjeku donesem maksimalno zadovoljstvo. Tada je primijetio moju strast za oralnim seksom. Proveli smo više od sat vremena na zadnjem sjedištu njegovog auta.

Postalo je jako vruće, jaukala sam od zadovoljstva, ljubila mu ruke, milovala ramena po kojima su već tekle kapljice znoja. Vrisnula sam kada je iznenada uvukao punu dužinu svog penisa u mene, a onda ponovo krenuo polako, pažljivo, veoma nežno. Onda Slatki dečko i devojka_1 izvukao iz mene i došao na moj stomak. Poslije sam izbrisao posljedice naše intimnosti. Obukli smo se, popušili, popili čaj, koji se tek ohladio. A nakon toga je bilo još mnogo nezaboravnih susreta i nisam požalila ni jednog trenutka!


Kad sam bio u školi, sredinom godine nam je prebačena nova djevojčica. Zvala se Karina. Bila je tako slatka i lepa da su se svi dečaci u razredu odmah zaljubili. Bila je niska, vitka, sa ogromnim zelenim očima i crnom kosom. Nikada nisam sreo skromniju devojku od Karine. Retko se smejala, ali kakav je osmeh imala. Ovom osmehu se moglo diviti zauvek.

Do ušiju sam se zaljubio u nju. Mada, užasno sam se bojao da joj priznam. Čim sam je ugledao, poželeo sam da provedem sve vreme sa njom. Desilo se da je sjedila za istim stolom sa mnom. Oh, pogledi mojih drugova iz razreda koji su me mrzeli zbog ovoga su me sve vreme spaljivali. Karina je imala orijentalne crte. Ispostavilo se da je njen otac naš sunarodnik, a majka Japanka. A Karina je više ličila na Japanku sa zelenim očima. Bila je prelepa. Ne znam kako se to dogodilo, ali Karina i ja smo se sprijateljile prvog dana kada smo se upoznali.

Nakon razgovora saznao sam da su Karinini roditelji kupili susjednu kuću. Živjeli smo u novom naselju gdje su se gradile privatne kuće. Ne, ne kao na selu, nego dosta kulture, dobro održavane kuće. Tada smo Karina i ja zajedno otišli kući. Nešto sam ćaskala, ona se nasmejala u odgovoru. Generalno, pravio sam se potpuni debil da bih udovoljio ovoj lepotici.

Jednog dana sam je pozvao da prošetamo, pokažem joj grad. Uostalom, Karina je stigla prije samo dva mjeseca. Šetali smo zajedno, a svi momci su me zavidno gledali. sta da radim. Karina je bila toliko lijepa da su se čak i momci koji su šetali sa svojim djevojkama okretali. Razgovarali smo o raznim sitnicama. Primetio sam, kao slučajno, da je Karina neverovatno lepa. Nasmiješio se, a na njenim obrazima se pojavilo slatko rumenilo.

A onda je jednog dana Karinočka predložila igranje drevne japanske igre, popularne u velikim gradovima Japana. Igra se zvala "Shitsumon to Kotae". Cilj igre je bio sljedeći: morali ste postavljati pitanja svom sagovorniku, a sagovornik im je morao odgovoriti samo istinu i ništa osim istine. Igra me je zainteresovala i pristao sam. Karina je bila zadovoljna mojom odlukom i počela je igru.

-Jeste li bili u Japanu. - upitala je, uputivši mi prelep osmeh.

-Ne, nikad, ali hoću da posetim.

Nasmejala se i rekla:

-Jednog dana idemo zajedno, pokazaću ti Japan.

Samo sam se nasmiješio, znajući da su to tinejdžerski snovi.

Postavljali smo jedni drugima svakakva glupa pitanja tokom skoro trosatne šetnje. Došli smo kući. Moji roditelji su otišli na daču, a Karinini roditelji su radili. Zato sam pristao da Karini pravim društvo. A onda je Karina pitala nešto što nisam očekivao da ću čuti:

-Sviđam ti se, zar ne. zar ne?

Sve mi se steglo u grudima. Trebalo je odgovoriti samo na istinu.

„Da“, promrmljala sam bojažljivo.

-Znao sam. – Karina se zadovoljno nasmešila.

-I koliko dugo?

-Od prvog dana kad sam video tvoj izgled.

-Da, pola razreda te je tako gledalo. - Bacio sam ga.

„Ali meni ne treba pola časa“, viknula je Karina.

„Ne razumem“, bio sam u šoku, „kako to misliš?“

-Kako si glup. – ljutito je viknula „Volim te, budalo“.

Stajao sam skamenjen, ne znajući šta da radim, devojka koju sam voleo priznala mi je svoja osećanja. Prišla mi je i, gledajući me u oči, poljubila me. Bio je to moj prvi poljubac, kao i njen. Dugo smo se ljubili. Zatim je upitala:

-Jesi li djevica?

- Klimnuo sam kao odgovor.

-I ti?

-Ne. - odgovorila je.

-Kako?

-Reći ću ti kasnije.

Pogledala me je, a onda rekla, tako nežno i tako tiho da su mi se prijatne naježile po celom telu:

-Možeš li mi pokazati svoj penis?

-Šta?

-Pa, tvoj kurac. Možete li mi pokazati?

Ne znam zašto, ali polako sam počela da skidam farmerke, pa gaćice. I evo me samo u majici bez pantalona. A ispod majice je bila boner.

-Wow. Ovo je prvi put da lično vidim pravog kurca.

„Ali rekla si da nisi nevina“, požurila sam da istaknem.

-Da. Ali nijedan tip me još nije pojebao. Sama sam sebe deflorisala. Jednom sam vidio ženu u jednom od japanskih porno filmova kako masturbira bananom. I ja sam odlučio da probam. Tako se to dogodilo.

-Pokazao sam ti kurac, a sad mi pokaži svoju picu. - Pitao sam.

Od skromne devojke koja je bila u školi nije ostalo ništa. Karina je skinula gaćice. Nosila je prekrasne krem ​​čipkane gaćice. Njeno dupe je bilo okruglo i elastično, očito nije japanskih gena, jer Japanke imaju ravne zadnjice i male sise, ali Karina je imala primamljivu treću veličinu.

Polako je skinula gaćice i vidio sam prorez između njenih nogu. Karina je legla na sofu i raširila noge. Njena maca je bila toliko uredna i lepa da nisam mogao da odolim i pritisnuo sam usne na nju. Počeo sam pohlepno da ljubim usne i guram jezik u ružičastu pećinu moje devojke. Karina je zastenjala. Onda mi je stavila ruke na glavu i zastenjala:

-Svršavam!

Mlaz Karinine mace prskao mi je u lice. Počeo sam pohlepno da gutam. Kada su svi sokovi bili popijeni, poljubio sam Karinu u usne. Tada mi je kurac bio u njenoj pički. Delujući instinktivno, pomerao sam karlicu napred-nazad. Karina je zatvorila oči i kroz stenjanje ponovila:

-Da, to je to. Oh kako dobro.

Došao sam brzo.Ali prije nego što je penis otpao, Karina ga je uzela u usta i počela ga pohlepno i mahnito sisati. Još se nisam oporavila od orgazma i još uvijek sam bila previše osjetljiva. Sisala ga je kao lizalicu dok nije ponovo postala jaka. Onda je ustala u psećem stilu i rekla:

-Hajde da promenimo poziciju.

Ušao sam u nju bez riječi i počeo je jebati. Karina je podigla majicu i njene raskošne grudi su ispale. Ružičaste bradavice su mamile. Zgrabio sam je rukama i počeo da joj gnječim grudi. Karina je zastenjala. Onda je odjednom počela da drhti i vrišti tako glasno da sam se u početku čak i uplašila. Onda je skočila s mog kuraca, uzela ga u ruku i ugurala u dupe. Penis je čvrsto Žena mog trenera_3 dio. Karina je malo prosiktala:

- Boli, prokletstvo. Ništa dok se sve ne uklopi, neću se smiriti.

E sad, penis je već bio na pola puta u guzici, počeo sam da ga guram, pa sam ga izvadio, balzao po njemu i ponovo ga ubacio, ovaj put je penis ušao lako. Počeo sam je jebati u dupe. Karina je iznenada rekla:

-Onda ćemo probati u guzici. Inače boli.

pristao sam. Karina mi je prišla i poljubila me. I tako smo stajali nasred sobe, goli i ljubili se. Tada je Karina uzela Okrutnost i počela da ga drka.

-Svrši za mene!

Nije trebalo dugo da me ubijede. Došao sam vrlo brzo. Karina je uperila penis u svoju macu i mlaz sperme je polio po njoj.

- Dobro smo se pojebali, ha. - ona je pitala.

-O, da. - Nasmejao sam se kao odgovor.

Karina me je pogledala u oči i rekla:

-Volim te puno!

„Znam, i znam tebe“, odgovorio sam.

Od tada je prošlo deset godina. Karina i ja živimo zajedno u Japanu. Nismo u braku, ali se i dalje volimo i sa zadovoljstvom se sećamo prvog seksa, prirodno ponavljajući sve ono što smo tada radili.



Došlo je ljeto i svima nama koji smo trebali otići na odmor ponuđeno je da to učinimo. Posla gotovo da nije bilo, a radionicom je lako mogao upravljati jedan inspektor. Nisam još znala šta ću raditi cijeli ovaj mjesec. Vrućina u junu je bila kao u tropima i samo sam htjela ležati negdje u hladu pored jezerca. Marina je išla da poseti svoje prijatelje na Azovskom moru i pozvala me da idem sa njom. Sa zadovoljstvom sam prihvatio njenu ponudu i počeo da se spremam. Pošto sam prebirao gomilu krpa, nisam mogao da izaberem šta da ponesem i razbijao sam glavu dva dana. Krećemo večeras, a ja još nisam spreman”, prekorio sam sebe. Odjednom se začulo kucanje na vratima. Potrčao sam da ga otvorim. Marina je stajala u hodniku. Bila je odjevena sasvim lagano i vremenski primjereno, a na ramenu joj je visila torbica koja je izgledala sasvim obično.

- Šta radiš. – upitala je preko praga.

“Prebirem po krpama, ne znam šta da ponesem sa sobom”, odgovorio sam.

- Već sam spreman i došao sam kod tebe, inače je dosadno sjediti sam.

“Gdje su tvoje stvari?” upitao sam, ponovo je pogledavši.

„Sve stvari su na meni iu mojoj torbici“, odgovorila je Marina.

Bio sam iznenađen i nisam znao šta da odgovorim ni kako da reagujem na to. Ovo je Ljubavne price, ili još jedna od njenih šala.

“Jesi li iznenađen?” upitala je, videći moju zbunjenost.

- Da. – klimnuo sam glavom.

- Uvek se vozim lagano ovako. “Zašto je nudisti potrebna odjeća?” odgovorila je na moje nepostavljeno pitanje.

Oduvek sam želeo da imitiram Marinu. Njen opušteni način ponašanja i istovremeno oblačenja slobodno i reklo bi se vrlo provokativno. I onda sam pomislila i odlučila da moram kad-tad sebe da savladam, a ako ne mogu ovo blizu kuće, onda me niko tamo ne poznaje i koga briga kako se oblačim.Nakon što sam sve izvagao, skupio sam i svu svoju odjeću i gurnuo je u ormar i stavio sve što mi je bilo potrebno u torbicu, radosno sam se nasmiješio i odgovorio:

- Onda sam i ja spreman.

„Tako mi mislimo“, odgovorila je Marina, osmehujući se.

„Hajde da sednemo na stazu“, rekao sam i seli smo na ivicu sofe. Ja to uvek radim. Za mene je od djetinjstva ovo bio neka vrsta rituala prije dugog putovanja.

Osvrćući se oko sebe da vidim da li sam nešto zaboravio, primetio sam mobilni telefon na noćnom ormariću i hteo sam da ustanem da ga uzmem, ali je Marina shvatila moje namere i zaustavila me za ruku.

„Zaboravio sam mobilni telefon“, rekao sam.

- Zašto vam treba, jer idemo na odmor i koga ćete tamo zvati. – objasnila mi je Marina.

Nenavikla da ostanem bez telefona, bila sam zbunjena i tada je Marina otvorila torbicu i pokazala mi šta je ponijela sa sobom na put. Bio je kupaći kostim u celofanskoj vrećici i novčanik i još nekoliko kozmetike i to je bilo to.

„I to je sve“, upitala sam iznenađeno.

- Ne volim da nosim teške torbe i kofere sa sobom. Kupovaćemo hranu, ali niko neće ni pogledati našu odeću. Ovo je more, a ne podij. – Marina mi je to najbolje objasnila u tri reči.

Nakon toga sam se smirila i iz torbe izvadila neke nepotrebne stvari i postala je upola lakša nego prije.

- Pa. Idi. – rekla sam radosno i izašli smo iz sobe i otišli u stanicu.

Dva dana u vozu proletjela su neopaženo. Jedna majka i njena 14-godišnja ćerka putovale su sa nama u kupeu za Adler, a mi smo ceo put ćaskali i pričali o raznim sitnicama dok nismo izašli. Toliko su stekli samopouzdanje da smo skoro sve ispričali o sebi. Devojčica Vika je stalno zurila u naše kratke suknje i majice koje su ličile na majice.Naravno, nismo imali donjeg veša, osim kupaćih kostima u torbama, a ona je to primetila i veoma se iznenadila. Njena majka je bila potpuno ravnodušna prema našem izgledu i nije ni skretala pažnju na to. Na stanici su nas dočekali Marinini prijatelji u kolima i takođe nisu bili iznenađeni našim izgledom. Oprostivši se od naših saputnika, uskočili smo na zadnje sjedište Forda i odvezli se u selo, na obalu Azova. Vrijeme je bilo jednostavno divno, bilo je toliko vruće i zagušljivo da smo poželjeli na brzinu uroniti u more.

Kuća u koju smo stigli stajala je stotinjak metara od obale i čim smo prešli preko šikara žbunja, našli smo se na plaži prekrivenoj šljunkom i ovalnim kamenjem. Pijeska je bilo malo, pa su se turiste sunčali na udaljenoj plaži udaljenoj kilometar i po. od nas. Tu su plivali i samci ili parovi - možda čak i lokalni stanovnici.

Marinka se nije ni potrudila da obuče kupaći kostim i jednostavno je skinula majicu i suknju dok je hodala i trčala u vodu, spašavajući je od vrućine. Presvukla sam se u grmlju i krenula za njom. Samo nisam imala hrabrosti da to tako podnesem, istrčim gola pred daleke kupače. Ubrzo su stigli i njeni prijatelji, Sergej i Nina. I oni su plivali goli i nakon toga me više niko nije sramio. Tako su prošle dvije sedmice i došlo je vrijeme za polazak, a ostalo je samo novca za povratak. A onda se dogodilo nešto što nismo mogli ni zamisliti. Na stanici, na samoj blagajni, kada smo počeli da vadimo novac iz torbice, otkrili smo da ga jednostavno nema. Tašne su se otvorile, novčanici su negde nestali, a Sergej i Nina su otišli. sta da radim. Izašli smo na trg ispred stanice i sjeli na klupu. Teško je reći koliko smo dugo tako sjedili. Ali čuda se dešavaju, a onda nam je dotrčala Vika, naša saputnica.

U razgovoru se ispostavilo da i oni idu kući, a u povratku su odlučili da svrate do rodbine i angažovali su meštanina da ih odveze. Saznavši za našu nesreću, pozvali su nas da pođemo s njima i mi smo pristali. U svakom slučaju, bez novca nećemo moći nikuda odavde, makar to bilo samo nekoliko stotina kilometara. bliže kući. Usput smo mnogo pričali o tome ko se dobro zabavljao i o planovima za naredno ljeto. Kada su Viku i njenu majku odvezli, Mihail, kako se zvao vozač, ponudio nam je pomoć. Bio je na putu i odvezao nas je do autoputa za Astrakhan. Pa smo odlučili da stopiramo. Za dva dana promijenili smo oko pet automobila i već smo prešli na drugu stranu Volge.

Stojeći u blizini kafića pored puta, gde nas je vlasnik ljubazno počastio sendvičima i toplim čajem, doduše bez šećera, ali smo i na tome bili zahvalni, prišla nam je jedna žena i pitala nešto na svoj način. Ništa nismo razumeli i pozvala nas je da je pratimo do auta u kome je sedeo njen muž.

“Jeste li opljačkani i idete li kući?” upitao je s blagim naglaskom.

„Da“, odgovorili smo gotovo naglas.

- Na putu smo za Orenburg. Možemo vas odvesti ako vam je tamo bliže”, predložio je.

- Hvala puno. Nismo više tako daleko - i rado smo se složili.

Ušli smo u auto i krenuli na put. Vozač i njegova žena nisu bili toliko pričljivi, a mi smo zabacili glave i zadremali. Auto se ljuljao na neravnoj površini puta i zbog toga su mi se oči još brže zatvorile. Teško je reći koliko smo dugo spavali, ali probudili smo se kada se auto zaustavio kod kafića pored puta. Vozač, koji je i vlasnik automobila, poslužio nas je čašom pića i sendvičom sa lepinjom.

- A sad se osvježi. „Bićemo tamo uskoro“, rekao je, prekidajući reči.

“Hvala”, odgovorili smo boreći se i sa neskrivenom pohlepom počeli sve da uništavamo. Nismo ništa jeli skoro od jutra, a već je bilo sedam sati uveče.

Ubrzo smo ponovo krenuli i opet nam je počela morska bolest i ponovo smo zaspali, a kada smo se probudili bili smo u šoku i jako uplašeni i nismo ni odmah shvatili šta se dogodilo. Bio je mrak svuda unaokolo i više se nismo ljuljali po neravninama na putu, ali sve to ne bi bilo ništa u poređenju sa činjenicom da uopšte nismo nosili nikakvu odjeću i bilo je nemoguće vidjeti gdje su u mračno. Pažljivo, dodirom, počeli smo opipavati okolo i naišli na pješčani pod prekriven slamom i drvenim zidovima od okruglih motki. Na isti način smo kod kuće napravili štalu za kokoši kada sam ja sa roditeljima živeo na selu.

- Gdje smo. – upitala sam Marinku uplašenim glasom.

“Otkud ja znam”, odgovorila je.

Noć je bila mračna i počeli smo da čekamo zoru i sjedajući na pod shvatili smo da uopće nemamo odjeću. Osjećam sebe i svoje noge, koje su bile obute u polusportske patike.

„Vjerovatno su ga ostavili da hodanje ne bi škodilo“, promrmljala je Marinka ispod glasa.

Otprilike sat kasnije svanulo je. Pogledali smo okolo i bili iznenađeni. Štala je bila ogromna, ali veoma trošna, i ako hoćeš, mogao si gurnuti zid i ispao bi, a osim toga, vrata su bila malo otvorena - idi kud hoćeš. Gledali smo se i ništa nismo razumeli. Gdje smo. Zašto smo ostavljeni ovdje ako smo kidnapovani. Zašto se niste povezali. Postavljali smo si mnogo pitanja i nismo mogli da nađemo odgovore na njih.

Kada je sasvim svanulo i sunce se pojavilo nad horizontom, postalo nam je jasno. Pored štale bile su dvije jurte, a svuda okolo neprekidna stepa - nije se vidjelo ni jedno drvo. Bilo je nemoguće sakriti se i pobjeći. Videli bi nas nekoliko kilometara dalje.

- Šta da radimo. - Pitao sam.

„Moramo razmisliti o tome“, mirno je odgovorila Marina i izašla iz štale.

Kada su vrata zaškripala, izašla je žena od četrdesetak godina i nešto rekla, ali mi ništa nismo razumeli. Ušla je u jurtu i nekoliko minuta kasnije izašla sa nekakvom korpom, da tako kažem. Prišla nam je i dala Marini, podigla krpu i opet nešto Kad sam loš. Gledajući u korpu, vidjeli smo hranu i oduševljeni smo klimanjem glave zahvalili. Nasmiješila se, pogledala nas i otišla. Popili smo ukusno piće i jeli somun. Tada su nam se činile ukusne kao kolač. Pola sata kasnije već smo se sjedili u štali, brisali mrvice s usana i otresali ih s nogu. Odjednom su vrata zaškripala i ušla je druga djevojka od oko 25 godina naših godina.

„Pa, ​​hajde da jedemo“, rekla je sa akcentom, ne izgovarajući neka slova.

- Hvala ti.

- Hvala ti. – odgovorili smo jedno drugom.

„Ako hoćeš da piješ, voda je tamo“, i pokazala je na rezervoar koji je stajao između jurti, zatvoren drvenim poklopcem i sa česom koja viri.

“Gdje je naša odjeća?” upitao sam.

“Vlasnik ju je uzeo i poveo sa sobom”, odgovorila je djevojka.

„Zovem se Zulfija“, predstavila se.

Predstavljali smo se i jedan po jedan i pitali:

- Kako da stignemo kući?

„Ne znam“, rekla je Zulfija, sležući ramenima.

Gledajući naše gole, krhke figure, mjestimično prašnjave i prljave, rekla nam je da možemo hodati i hodati gdje god želimo, ali da ne idemo daleko. Tada smo saznali da pored nje i njene najstarije žene u susjednoj jurti spava četvoro djece, a njen muž i još dva pastira su sada na pašnjaku i da bi se muž trebao vratiti na mlad mjesec.

“Neka vrsta srednjeg vijeka”, rekla joj je Marina na uho.

Nasmejali smo se i shvatili da niko ne brine o nama i mogli smo samo da nagađamo šta će biti sa nama.

"Moramo nekako izaći odavde", rekao sam.

„Prvo treba da saznamo gde smo i u kom pravcu da idemo“, odgovorila je Marina i razmišljali smo.

Ubrzo su deca istrčala iz jurte i počela da nas posmatraju sa radoznalošću, ali nakon što im je najstarija žena, kako ćemo je nazvati, nešto rekla, pobegli su i nisu više zurili u nas. Igrali su se i bavili svojim poslom, kao da mi za njih uopšte ne postojimo i nismo bili tu. Žene su također radile svoje i nisu obraćale pažnju na nas, a tek u vrijeme ručka su nam opet davale hranu. Obišli smo obje jurte i malo proširili prostor, udaljavajući se nekoliko stotina metara, ali nažalost svuda okolo je bila neprekidna stepa sa rijetkim rastinjem. Uz slab vjetar, podigao se nanos pijeska i prašine i morali smo da pokrijemo lice rukama da ne progutamo. Sunce je jako pripeklo i opet smo se sakrili u štalu. Situacija je bila beznadežna i tada je Marina skočila sa sjedišta i vrisnula. Čak sam se i uplašio, ali kada mi je rekla svoj plan, iznenadila me njena inteligencija.

Vidjevši da nam Zulfija opet ide prema nama, mi, kao da je ne primjećujemo, počeli smo naglas razgovarati o njemu. Plan je bio jednostavan i samo smo u to morali uvjeriti supruge vlasnika. Marina je insistirala da ona bude najstarija žena nakon što je vlasnik odveo svoje žene u drugo selo, ja sam se svađao i insistirao da ću ja biti najstarija. Toliko smo se uvalili da smo na trenutak zaboravili na Zulfiju i da je stajala i slušala naše gluposti. Kada je ušla, zadrhtali smo i pogledali dole – praveći nevino lice. Sama Zulfija je započela razgovor.

"Pomoći ću ti da pobjegneš, ali niko ne bi trebao znati za to."

“Ako odemo odavde, onda sigurno niko neće znati za to”, odgovorili smo.

Nakon toga je počela da nam donosi duplo više hljeba i vode i dala nam je nešto kao torbu sa kanapom, samo sa kaiševima za nošenje na ramenu. Počeli smo tamo stavljati hranu i vodu koju smo sačuvali i za tri dana smo nakupili dobru zalihu - mogli smo da trčimo. Pitanje je gde.

„Ako sunce tamo izlazi, onda je sever u tom pravcu, ali na severu nema pustinja ni stepa“, rekao sam.

“Odakle takvo znanje iz geografije?”, iznenadila se Marina.

"Upravo sam tako mislio", napravivši uvrijeđeno lice i okrenuvši se u stranu.

„Dobro, prestani da se duriš“, rekla je Marinka.

"Možda si u pravu, nema šta da se radi, trčaćemo noću."

„Slažem se“, klimnuo sam kao odgovor.

Uveče je Zulfija takođe donela vodu i hleb i dala joj dve male marame da pokrije glavu i lice od prašine. Zahvalili smo joj se i otišli da se odmorimo. Čim je pao mrak, izašli smo na ulicu i potrčali u pravcu koji smo uveče izabrali. Bilo je lako hodati jer je noću bilo hladno i ponekad smo trčali da se ugrijemo. Tlo pod nogama nam je bilo tvrdo i ravno, a već bliže jutru osjetili smo da nam noge lagano tonu. Sjeli smo da se malo odmorimo i otpijemo gutljaj vode, a kada Novo u sebi nam gole zadnjice dotakle zemlju, postalo je jasno da je to pijesak.

„Verovatno se šetamo plažom“, bila sam srećna.

„Kakva plaža, zar ne čujete da u blizini nema šuma talasa“, odgovorila je Marina.

„I to tačno“, rekao sam potišteno.

“Gdje smo onda?” upitao sam prijatelja.

„Videćemo ujutro, ali za sada treba da bežimo što dalje“, rekla je Marinka i ponovo smo krenuli na put.

Bilo je teže hodati i ubrzo, sa početkom zore, vidjeli smo da nas okružuje pijesak.

„U pustinji smo“, rekla sam uplašeno.

„To je dobro, niko nas ovde neće tražiti“, odgovorila je Marinka.

Umor i neprospavana noć činili su svoje. Postajalo je sve teže hodati.Sunce je već izašlo i postalo je vruće. Cijelo tijelo je bilo obliveno znojem i bilo je jednostavno nepodnošljivo disati, a Marina je predložila pauzu dok sunce ne nestane. Iskopali smo rupu u pijesku i pogledali se.

“A da pokažeš rukom u međunožje?” upitao sam Marinku.

„Nemojte se ljutiti, sav pijesak u pustinji ionako neće stati tamo“, odgovorila je i nasmijala se, a zatim, uhvativši rukama pijesak sa bokova, počela da prekriva stopala i sve ostalo. Gledala sam i gledala kako pijesak polako popunjava prostor između bedara i sada se usne više nisu vidjele i ubrzo je cijeli pubis nestao ispod njega.

- Pa, kako. - Pitao sam.

- Super. „Dugo sam sanjala o ovome“, rekla je Marina.

I ja sam počeo da nabijam pijesak na sebe i ubrzo se zakopao do pojasa i pokrio se šalovima. Više puta smo se Zulfije kasnije prisjetili lijepom Kako sam postao aseksualan 2 dio i u mislima joj zahvalili na hljebu i vodi i ovim šalovima koji su nas štitili od užarenog sunca. Nije bilo tako vruće sjediti u pijesku, a čak smo i spavali naizmjence. Noću smo se trudili da pokrijemo što je više moguće. Išli su ne videći put i stalno su padali. Naša tijela su bila znojna i pijesak se zalijepio za njih. Sunce je bilo toliko vruće da smo jednostavno bili prekriveni znojem, a pješčani nanosi prekrili su naša tijela tankim slojem ljepljivog pijeska. Pijesak je bio posvuda i svuda po našim tijelima i više nismo obraćali pažnju na njega. I uz slab vjetar, trudili smo se da Interesovanje za seks oči i lice da ga ne progutamo i pijesak nam uđe u oči. Voda je bila zlata vrijedna i jednostavno se nije imala čime oprati. Prelazeći rukom po tijelu osjetili ste njegovu hrapavost, što je iritiralo kožu i izazvalo svrab koji je rezultat slanog znoja i pijeska. Čak i nepažljivo oštar pokret ruke u području genitalija mogao je dovesti do oštećenja nježne kože i morali smo to izdržati i Priča o mojoj feminizaciji 4 dio Idealna žena tim smo se nosili.

Ubrzo smo dosta promijenili boju i tijelo nam je od blago preplanulo postalo kestenjasto. Hodali smo već U Oksanki dodirljiv dan. Voda je nestala, a i kruh. Svako jutro smo provjeravali u kom smjeru izlazi sunce i jesmo li zalutali. Do sada je sve bilo u redu.

Sedmog dana, u zoru, primijetili smo u daljini neku vegetaciju i nismo vjerovali - mislili smo da je fatamorgana, ali smo ipak dodali korak i nismo pogriješili. Povratak uprkos svemu ili iz zadovoljstva se postepeno ponovo pretvorio u stepu i postalo je lakše hodati. Odlučili smo da se ne odmaramo i dođemo do prvog rezervoara da se umijemo i popijemo. Telo nas je svrbelo, a koža na ramenima i leđima nam se ljuštila. Popodne smo vidjeli da je nešto bljesnulo i nismo pogriješili. Uska traka presjekla je stepu poput vrpce. Bila je to rijeka više kao mali potok. Čak smo i trčali od radosti, ali nismo imali snage i naše trčanje je najviše ličilo na parodiju na čovjeka koji trči. Dotrčavši do potoka, počeli smo pohlepno piti vodu, a zatim jednostavno legli u nju, raširivši ruke i noge u različitim smjerovima. Teško je reći koliko dugo smo tako ležali. Nismo ni osjetili hladnoću vode. Savjetujte mi šta da radim nam je izgledalo tako vruće, iako je bilo mokro i čak nije osvježilo naša pregrijana tijela na suncu.

Nakon što smo legli i odmorili, lutali smo uz potok uz njegov tok i ubrzo ugledali rijetke šikare žbunja. Izabrali smo najgušće i odmorili se i odmah zaspali. Probudili smo se sutradan, kada je sunce već bilo visoko.

Stvarno sam htela da jedem. Uveče smo naišli na jedno malo selo i vidjeli iste jurte, samo što ih je bilo oko pet. Dugo nismo mogli da se odlučimo, ali glad nije bila naša tetka i kruljenje u stomaku nas je guralo napred. Zaboravivši da smo bez odeće, prišli smo poslednjoj jurti i pokucali. Izašla je žena od tridesetak godina i dahnula kada nas je ugledala.

“Ukrali su nam odjeću i idemo kući”, rekla je Marina.

„Molim te, daj mi nešto za jelo“, zastenjala sam sažaljivo.

Žena je počela da se buni i ubrzo smo sedeli kraj njene jurte i jeli slatke somunove sa mlekom. Tokom razgovora saznali smo našu lokaciju i savjetovali nas kako da idemo. Dali su nam još kruha i vode za put. Zahvalili smo mu se i isto tako tiho otišli.

Još skoro dvije sedmice, vijugajući uz rijeku i zaobilazeći naseljena mjesta, stigli smo kući. Bilo je mnogo lakše sakriti se u šumi i žbunju, a mogli smo iskoristiti neke od darova šume da ugasimo glad. Kroz čitavo putovanje prisjećali smo se pustinje ili njenih periferija kroz koje smo morali proći, ovog pijeska koji je ulazio u svaku rupu i nekako smo ga onda ispirali u potok i još mnogo velikih i malih incidenata koji su nam se dešavali više puta dan. Iako smo sa odmora kasnili više od tri sedmice, ova avantura mi je ostavila nezaboravan osjećaj u sjećanju, a da li će se tako nešto ponoviti, ne mogu reći, ali stvarno bih voljela da se ponovo izgubim negdje gola za nedelju ili dve. Kako je divno osjećati se slobodnim i, kao naši preci, neovisni ni od koga.

Lena K. Chelyabinsk region. [email protected]