Telefonski razgovor

- Zdravo. – Otvorio sam vrata.

Bilo je djelića sekunde, trenutaka, djelića trenutka kada se nešto moglo promijeniti. Zalupi vratima i ne puštaj još jedan život unutra.

Sve. Kasno. Idemo. Bog zna šta će me koštati ova oklijevanja?

- Zdravo. - Nije otišao. I zašto. Ona me je pozvala.

Čim je prešao prag, talas nečega prekrio mi je grudi i prevrnuo mi se do grla. Pomislili biste da se gušim od straha. i od slatke, snažne nežnosti njegovih ruku.

- Zatvoriću oči. Radi šta god želiš sa mnom. Naše vrijeme je do jutra.

I vrijeme je stalo i opet se vrtjelo u krug, kao moja glava. Otvorio sam oči da se uvjerim da ne lebdim iznad poda. Ne, nisam ja izgubio ravnotežu. Podigao me je tako lako. A čipkasta staza od platna na podu je kao oblaci haotično razbacani po nebu. Nećete vidjeti ljepši nered. Bilo je neugodno, ali iznenađujuće ugodno razmišljati o njegovom golom tijelu u kontaktu sa mojim potpuno golim tijelom.

O, kako je besramno i ludo dobro misliti i misliti: ja nisam njegov, on nije moj. I zajedno otkrivamo jedni drugima, kao što se otkrivaju najdraže tajne.

Neka đavolska vatra je počela da se rasplamsava u mom, verovatno već nepovratno izgubljenom umu. Osećajući pod sobom podršku, ispravila sam leđa, kao da me vreli mlaz vazduha probio duž cele kičme. I sa istim vrelim pritiskom krv mu je navirala u grudi. A na njegovim rukama, koje su bjesomučno hvatale moja bedra, vene kao da su se napukle i narasle. Oboje smo bili zgodni. Oboje smo izgoreli u trenutku.

Ponovo sam zatvorila oči, pala na usamljenu stranu kreveta. Upravo za usamljenog. Hteo sam da zaspim i, kada sam se probudio, da budem uveren da je to bio san. A onda je praznina počela da me ispunjava, celu moju dušu, sve što dišem, sve što živim. Je li to bila savjest. To je pitanje.Ne, pitanje je drugačije: da li sam se osećao bolje, da li sam se osećao bolje posle izdaje. Ne, nije. Postalo Interesovanje za seks drugačije. A vrijeme je teklo drugačije.

I ovaj nered na podu!

trebao sam reći ovo:

- Žao mi je.

- Za što?

Glas mu je bio uzbuđen. Osjećao sam da od mene ne očekuje ništa osim nevolje. I šta bih drugo mogao reći, ja sam žena koja je upravo spavala sa najboljim prijateljem svog muža. Mada. najbolja drugarica više ne zvuči tako ubedljivo. A onda sam se usudio da nastavim glasno izrečenu misao.

„Umalo sam te iskoristio.”

- Skoro da se ne raiuna.

Mirisalo je na prženo. Očigledno je bio ljut. A ako ne nastavim odmah, on će me sigurno smatrati potpunim ološem. Krevet, koji je tek počeo da se hladi od ljubavne strasti, pretio je da postane bojno polje i doživi druge strasti.

– Ovo nije baš ono što sam hteo da kažem.

- Šta je to uopšte. Ovo ste uradili namerno - osvetili ste se svom mužu spavajući sa mnom, a rekli ste to slučajno. Ili sam opet sve pogrešno shvatio?

- Umukni, konačno. Da, razumete, ali ne sve. Biću potpuno iskren. Da, bila sam jako ljuta na njega i dugo sam htjela da ga rogonjim, ali ne na tebe. Nisam htela ni da te dodirnem. Mislila sam na tebe, sanjala o tebi, poludela od pomisli na tebe, ali nisam želela da spavam sa tobom. Trudio sam se Proljeće u maju sve to ne osetim, da zaglušim, zaboravim. I skoro sam uspeo.

- Volim te…

- Sta da Aria Šta. Da li?

Čim mi je ponovo dodirnuo kožu, shvatila sam da ne želim da se odreknem ove sreće, ovog zadovoljstva da sam srećan i koliko god to trajalo.

"Nije važno, draga moja, draga moja, nije važno." Samo ti i ja…

Sada je on u mojim mislima i vjerovatno čita moje misli.

Nisam mogla govoriti, njegov vreli dah već mi je ispunjavao pluća i istovremeno se stapao sa mojim dahom. Naša tijela su bila jedan kontinuirani dah. Disanje i stenjanje. Činilo se da svaki atom ove sobe stenje.

Moja duga kosa bila je zapetljana u njegovim rukama. Moj život je bio tako zbrkan.

Ali bar nešto me može zaustaviti!

Nemam snage da se zaustavim. Toliko želim i tako je teško ne misliti, ne razmišljati ni o čemu. Ali misli napadaju mozak: . muž . djeca . niko ne bi trebao znati. A njegove ruke su tako vanzemaljske, tako uzbudljive, putuju mojim tijelom, pohlepno proučavaju svaki milimetar. Dodir usana je poput strujnog udara. Vrtoglavo. Pustio sam te, misli, sada mi definitivno ne trebaš. Zatvorio sam oči - lakše je i jednostavnije misliti da je ovo bezazlen san, a ne razmišljati ni o čemu drugom u isto vrijeme.

I opet je sve plutalo u izmaglici zadovoljstva.

Bilo je vremena do jutra. Noć je za sobom ostavila komad nečega što je izgledalo kao praznična pita. Spavao je kao dijete, tako veliko, ljubazno dijete spavalo je slatkim, spokojnim snom. Gledao bih i gledao.

I zašto je sve tako turbulentno u životu. Gola sam prišla prozoru i videla nebo posuto zvezdama. Čak su mi i oni izgledali bliže od svega što mi se sada dešavalo. Nisam ja. Kako sam uopće mogao pristati na ovaj vulgarni eksperiment. Ali šta je urađeno, Ljubavne price je. Nije kasno da se zaustavi. Raskinut ću sve odnose s njim jednom za svagda. Neću mu dozvoliti da dođe u domet topa. I biće ispravno. Toliko se približiti, bojim se reći drugačije, bila je greška.

I greške treba ispraviti.

Zvijezde su se gasile jedna za drugom. Ostavljali su me. Moje nade u mir u mojoj duši su blijedile.