Lucky Anatoly 4 dio

U četvrtak me je Artem pozvao u svoju kancelariju i najavio da ću ići na posao u subotu i nedelju.

– U ponedeljak stiže komisija banke koja će doneti odluku o davanju kredita našoj kompaniji. A bez ovog novca ne možemo ispuniti narudžbu izgradnje.

- To je jasno. šta ja imam s tim?

– Mi ćemo pripremiti dokumente za komisiju, a vi ćete ih odštampati. Osim toga, lokalna mreža bi trebala raditi kao sat.

– Kada da se odmorimo?

- Uzet ćeš dva slobodna dana ove sedmice. Učini to!

Zaista, cijeli vikend naš ured je ličio na košnicu. Ljudi su se vrpoljili po kancelarijama, ekonomisti i pravnici jurili su hodnicima sa gomilama dokumenata u rukama. Čak je bio i red na mom prozoru za prazan papir. Oksana je svratila nekoliko puta da podijeli svoje uzbuđenje oko posla.

"Kako volim ovakve dane", rekla je radosno.

– Osećam jedinstvo tima, sada nisam jedini koji trči po parkovima.

„Da“, odgovorio sam nejasno, ne želeći da se svađam.

- Da li slučajno imate pivo, inače vam je suvo grlo?

- Ne, Ksyusha. Sad momci piju pivo bez nas.

U ponedjeljak je cijelo Građevinsko preduzeće utihnulo u iščekivanju komisije. Dvorište i prostorije su očišćeni i polizani kao "mačja jaja". Od radnog osoblja ostalo je samo najnužnije, a ostalo je poslano kući ili u svoje objekte. Bio sam ljut kao pakao, sjedio sam u svom skladištu i igrao Doom. Prvo, umjesto pošteno zasluženog vikenda, pozvan sam na posao, a oni koji nisu radili nedjeljom ionako su sjedili kod kuće. I drugo, Artem me je naterao da se pojavim u odelu, zarad uglednosti kompanije. Istina, u odijelima su došle i direktorova sekretarica Lenočka i Oksana, ali za razliku od mene, ove crne jakne su im jako pristajale.Sa zadovoljstvom sam gledao njihove dobro uređene siluete nalik šahu. Oksanka je imala izvajanu, atletsku figuru, a Lenočka je više ličila na granu vrbe - fleksibilna, tanka s pahuljastom kosom.

Konačno su stigli članovi komisije. Tri auta su se zaustavila na tremu i vrlo važni stričevi i tetke su ušli u kancelariju direktora. Artjomova kancelarija bila je solidna, opremljena salom za sastanke i toaletom, jer je nekada pripadala direktoru banke. Dolaskom komisije u zgradi je zavladala potpuna tišina. Samo povremeno je hodnicima mogao odjeknuti škljocaj dok su Oksana i Lenka trčale i nosile dokumente ili sendviče u salu za sastanke. Sat za satom prolazio je klonulo u besposlici.

A onda je grmljavina glasova odjeknula praznom zgradom. Članovi komisije su završili svoj posao i izašli u hodnik. Oksankino tapkanje presecalo je neprekidno zujanje muškog basa, ona je nešto pokazivala i negde zvala. Glasovi su počeli da nestaju. Odjednom su mi se vrata naglo otvorila i Ksyukha i Lenochka su uletjele u skladište.

- Slavka, spasi me. Daj mi kantu”, viknula je Oksanka bez daha.

-Koja kanta?

- I svi, hajde da se brzo opišemo. Biće ti gore!

- Ksyukha, ti si drska. Napravite toalet od moje kancelarije!

- Slaviče, dragi moj, ne svađaj se. Ne mogu to podnijeti. – jada se Oksanka, istovremeno otkopčavajući suknju. Jednom rukom je izvukla kantu za smeće ispod mog stola, a drugom je očajnički povukla gaćice. Drugi put mi se „nasmejala“ njena prelepa gola guza. Ksyukha je uhvatila prvi mlaz mokraće kantom u zraku, a zatim je, stavivši posudu pod sebe, pustila drugu s uzdahom olakšanja.

- Uf. Skoro uspjelo!!

- Ay. I meni treba.” Lenočka je zastenjala. Tek sada mi je sinulo da je i ona izvan granica strpljenja.

- Izvinite, nema drugog.

Helen je sažaljivo trepnula trepavicama. Već je podigla suknju i pokazala svoje crne čarape i gaćice. Kako bi si nekako pomogla, počela je da masira rupu kroz gaćice.

- Ksanočka, molim te požuri. – stenjala je Lenka.

A Oksanka se ipak potrudila. Mlaz mokraće silovito je izbio iz njenog moćnog tijela i glasno se srušio na zidove korpe. Sitni ostaci pokupljeni sa dna počeli su da se kovitlaju u vrtlogu. Zvuci sipanja mokraće očigledno su isprovocirali Lenku, te je naglo skinula gaćice do koljena i sagnula se u očajničkoj borbi. Moglo se vidjeti kako su joj noge drhtale od napetosti, a tanki prsti grčevito gnječili njeno međunožje. Oksana je bila skoro pri kraju kada je Lenočka zastenjala, a prve kapi su joj skliznule sa dlana, pale sa zgloba, bljesnule u vazduhu i pale na tkaninu njenih gaćica. Lenka se napela i uspela je da zadrži tok još nekoliko sekundi. Ovi trenuci su bili dovoljni da Oksana završi zadatak i stavi kantu pod svoju prijateljicu. Lenka je maknula ruke, ali samo nekoliko sekundi kasnije prvi slobodni mlaz se sjurio. U kanti se začulo drugo žuborenje i dva gola guza Lucky Anatoly 4 dio me pogledala: jedna jaka sa ljepljivom crnom kosom, a druga mršava s plavom, također mokrom kosom. Lenkino dupe je bilo tako malo da sam ga lako mogao pokriti dlanom.

Nakon što je završila mokrenje, Lenočka je, šmrcnuvši, odmah navukla gaćice i, ispravljajući suknju dok je hodala, istrčala kroz vrata. Lice i vrat su joj bili prekriveni crvenim mrljama, a uši su joj jednostavno bile tople od srama. Oksanka je, naprotiv, mirno igrajući se golom guzom, prošetala po sobi i zaključala vrata. Kada se okrenula, bio sam zapanjen divljim, grabežljivim pogledom u njenim očima.Takođe ćutke, skinula je suknju, oslobodila se užeta vlažnih gaćica i mirno, bez ikakve sumnje, uhvatila moj pojas:

Nije mi trebalo dugo da se oslobodim Oksaninih ljubaznih ruku, Jedna trećina životne priče 2 2 dio je već sigurno otišla, a direktor je dobro raspoložen sjedio u svojoj kancelariji.

„Uđi, gardiste“, odgovorio je na moje kucanje. – Sutra ne morate da idete na posao, a sledeće nedelje ćete uzeti drugi slobodan dan.

– Artem Fedoroviču, imam poslovni predlog.

– Ako je posao, samo napred.

– Jesmo li građevinsko preduzeće?

- Recimo.

„Zašto onda ne možemo sebi da napravimo normalne toalete?“ Na cijelom spratu je jedna ženska soba sa jednim toaletom. Sada su sve žene, nakon dugog sastanka, požurile u toalet. Dobro je što su naše djevojke ustupile mjesta članovima komisije, a da se ne pišaju u hodniku, iskoristile su moju kantu. Šta bi bilo da se barem jedna gospođa iz komisije usra. Voleo bih da možemo dobiti zajam!

- Pa. A ko su ovi heroji?

- Nije bitno.

– Bitno je, sve mi je važno. Moram da znam Zanimljivo poznanstvo da dam bonus.

- I sa kojom formulacijom?

– Za nesebičnu odanost kompaniji.