Virgin_1

- Evo me, zdravo, moja lijepa Penelope. “Došao sam ti sa pozdravima.”

- "Reci mi da je sunce izašlo." Konačno. Sunce odavno spava, već sam mislio da ćeš doći do drugog dolaska.

- Došao sam prije, doći ću poslije, uvijek ću doći, čak i kada više ne želiš da me vidiš.

- Kako ćeš doći ako ne želim da te vidim?

– Očigledno, ući ću u tvoj san i izvući te odatle.

- Nečuvena drskost. Ispada da ne postoji način da te se otarasimo?

– Možda, ali nije neophodno, Slatki dečko i devojka_1 Ne laskaj sebi, razmisliću o tome. Smrtno sam umoran; Upravo sam dosla sa posla, svalila se u stolicu, i sedim ovde, cekam te, nemam snage ni da se presvucem, noge mi zuju.

– Mogu li da slušam, makar na jedno uvo?. Ne čujem ništa. Priznaj, draga moja, nisi se presvukla ne zato što si bila smrtno umorna, već zato što znaš koliko volim tvoju "radnu odeću" i ove otvorene cipele sa visokom potpeticom.

- Evo još jednog. Kažem ti. mrtva sam umorna. I imaš tako šašavo i razigrano raspoloženje, kao da si dobio na lutriji. A ja ne vidim cveće?.

- Pa, šta da kažem u izgovor. Pevaću. „Ne mogu da ti dam skupe poklone na tvoj rođendan, ali u ove prolećne noći mogu da pričam o ljubavi!“

- Pa, ni to nije loše. Klekni, riznico citata pjesama, izvini se što kasniš i pričaj mi o svojoj ljubavi!

- Pokoravam se, Vaše Veličanstvo. „Jedva da je svetlo - ti si na nogama, a ja sam pred tvojim nogama." Oprostite velikodušno, ne naređujte pogubljenje, naredite da se riječ izgovori!

- Reci svoju reč. U suprotnom, hoćeš li ispričati neki nepristojan vic?

- Kako možete, gospođo. slušaj.

doleteo sam do tebe kao vetar,

Bog me poslao k tebi,

Primetio sam te u gomili

I evo ga - pred vašim nogama.

Botičelijeva Venera -

Prozračniji ste od breza.

ti si sunce aprila,

Vi ste oličenje snova.

Tvoje lice je blistavo i sjajno,

I molim se Bogu.

„Pusti me da uletim kao vetar

Šapnite. "Volim te!"

– I ovo je sve za mene?!

– Od prve reči do poslednje tačke.

- Nikad mi niko nije dao takve pesme. Ma, znam, ti si napisao jednu pesmu i pročitao je svim devojkama zaredom?

- Pa, kako je mogla da ti padne na pamet tako smešna misao. Da li je moguće pokloniti nešto napisano za jednu ženu drugoj. Da li je moguće jednom pokloniti cvijeće, a onda ga oduzeti i pokloniti drugom. Ovo je glupost, ljubavi moja!

– Ubedio si me, opraštam ti kašnjenje i hvala ti puno na pesmama. Dozvoljavam vam da mi masirate stopala.

- Šta kažeš na poljubac?

– Onda, ako volim masažu koliko i poeziju.

- Sumnje daleko. Znaš kako mogu ovo da uradim, zar ne?

– Za sada slušam samo prazne govore i obećanja. Hajde, čekam!

- Oh, u kakvom lepom hiru su ti se usne izvile!

- Gospode, kada ćeš se konačno okrenuti na noge?

- Već. Da otkopčam remen. Evo. i noga je puna šarma, potpuno je gola, pa skoro potpuno gola. Još uvijek je prekrivena velom od najnježnijeg najlonskog ažura, ali joj se već lagano vide prsti. Kako su nam prsti umorni. “Pisali smo, pisali, prsti su nam bili umorni. Hajde da ih malo zagrejemo, a onda ćemo ponovo da pišemo.” Dakle, ispružimo sve prste sa strane. Kako su uredni. Ovdje ćemo lagano crtati odozdo prema gore. Sad jastučići. Kako su mekani, ovi mali jastučići. Sad tabane. Da li vam se sviđa tako?

- U redu. više. Pređite šakom duž đona od prstiju do pete. To je to. Divno. Drugi takođe.

– Ispruži nogu, ovako, ja ću ti istegnuti listove. Gospode, kakve noge imaš. Ova linija od kolena do uspona stopala je kao kavkaski greben, samo bez snega i lepša.Koliko je Puškin u pravu kada govori o tvojim nogama. „Oni, prorokuju tvojim pogledom.“ - primetite reč koju je izabrao. „prorokuju“; ne „obećavaju“, ne „obećavaju“, već „prorokuju“, kao u Bibliji. necijenjena nagrada.” - to jest, ne samo visoka, pa čak ni neprocjenjiva, već je niko ne cijeni, jer ju je čak nemoguće procijeniti. “.privlači.” - opet, kakva je divna riječ, kopile, pokupila. “.uslovna ljepota.” - ne, samo poludim od ovako bogatog rječnika, jer sam našla ovu riječ. “uslovna”, jer nema kriterija, parametara - noga je lijepa i to je to, i nekako je lepo - onda neobjašnjiva lepota. roj namjernih želja.” – Obratite pažnju ponovo na reč. „hotičan“. To je implicitno, okvirno, prepušteno čitaocu. Ovako treba da pišete. No, štikle će uništiti vaše čarobne noge, iako na štiklama izgledaju duže i vitkije. Potpetice su pune prevare, i što su duže, to više prevare sadrže.

"Dušo, nisi ostavio kamen na kamenu na Puškina, ne bih ni razumeo pesme da ne znam." Samo vaši komentari. Pročitajte ponovo, a istovremeno me nježno milujte po stopalima, o čemu je Puškin tako poetično govorio.

- Izvinite, zaneo sam se, toliko sam raspoložen da želim da pevam, čitam poeziju, ljubim vaša divna stopala i skačem do plafona. Slušaj, radosti moja. "Oni, prorokujući svojim pogledom. neprocenjivu nagradu. privlače konvencionalnom lepotom. želje svojevoljnog roja." O. Takve pjesme miluju nježnije od moje masaže, pa čak i poljubaca. Slušajući njihovu magičnu muziku, vaše misli se odnesu u beskonačnost, vi se vinite u njena beskrajna prostranstva, jurite u carstvo.

– Da, lepo je kad te maze dvoje ljudi odjednom. Puškin i ti. Da li tek sada zavirujete u beskonačnost, pokriveni suknjom, i kao da ste se izgubili u svojim mislima u suknji?

- Ne, samo sam nekako razmišljao. Nešto me rastužilo. Razmišljao sam o večnom, o neprolaznoj lepoti reči koja oslikava lepotu ženskog tela. Pomislite samo, tijelo će nestati, ali riječ će ostati. Naravno, ne sve, ali istinski lijepo će sigurno ostati.

"Malo si neiskren, pa, samo malo, jer nisi razmišljao o večnosti malopre, priznaj!" I ako malo raširim koljena. Ovako, lagano, da tračak svjetlosti prodre u moj beskonačnost, ne možete odoljeti iskušenju da se za zrakom u mislima zanesete u ovaj empirej?

- Ne, lepa damo, ne mogu da kontrolišem. Ne mogu se oduprijeti želji mojih misli da lutaju kuda im se prohtije, i želji mojih očiju da sagledavaju nezemaljsku ljepotu.

“A ako još više raširim koljena. i stavim noge na tvoja ramena, neće li tvoje usne pohrliti prema mojim mirisnim laticama ruže?” Možda ćete nastaviti svoja razmišljanja o neprolaznoj ljepoti riječi. Veoma zanimljivo za slusati. Dok ti govoriš, ja ću se polako pomicati i raširiti koljena u ritmu čudesne muzike tvojih riječi. Počnite, čekam. Vidiš, koljena ti se razilaze. Reci mi kuda su ti otišle misli, dok ja prođem rukom duž tvoje butine. Vau, kakav divan kontrast između mojih snježno bijelih bedara i crnih mrežastih čarapa koje ih nježno obavijaju. Povući ću nožni prst da nastavim ovu liniju “kavkaskog grebena” od koljena do vrha palca.Danas sam imala pedikir. Šta radiš. Čini se da vam se na pametnom čelu nalaze kapljice znoja. Pogledaj kako mi se porub poslovne suknje ukrao. Polako, ali uporno, a ti ćutiš, kao da si zaboravio sve riječi koje si naučio u školi. Da li pratite?

– Ja. Legende o Lady Evelini 2 dio. Baš si šarmantna!. Pravo čudo kako je zavodljiva!

- Pa, zašto šapućeš sve ove gluposti. Pričaš mi o rečima, kako su neprolazne, a ja ću verovatno da skinem gornji deo svoje „radne odeće“, tvoji vatreni govori mi se zezaju. Gde da ga bacim. Možda ću ti ga staviti na rame. To je zato što sam rasejana, zaboravila sam da obučem grudnjak, vidiš. A bluza je, srećom, tako uska, grudi mi se paraju od nje, hoće i da čuju za "nepotkupljive" riječi. Pogledajte kako su se bradavice u ružičastim oreolima napele. Sada će prozirna tkanina biti probušena. I sav taj sjaj pojurio je ka tvojim Lagani udarci. A ja ću pomeriti noge da te ne osramotim. šta ti se desilo. Osjećate li se kao da gorite. Ne možete se sjetiti riječi. A ti probaj, napregni pamćenje, zapamti citat. Mislite li da sam podigao suknju dovoljno visoko, ili da je dodatno podignem. Možda opet raširim noge. Ovako. Ako hoću, raširiću ih, ako hoću, pomeriću ih, a ruža tamo, između nogu, kao da cveta kada noge se razdvoje. Zar nije smiješno. Cvjeta i ponovo se skuplja u pupoljak. Sad opet cveta. I sve je po mojoj želji. Da li tvoje misli dobro lebde u dubinama mog univerzuma. Namjerno sam sjeo nasuprot podne lampe da vidi kuda da požuri. A boja pupoljka je svjetlija na svjetlu, zar ne. Sad je procvjetalo, Ljubavne price latice rosa. Ko će lizati kapljice rose?

- Gospode, ne mogu više. Ne mogu. Poješću te, Sunny!!!

- Naravno, draga moja, pojedi me, dođi ovamo. Ne, čekaj, skini se brzo. Sviđa mi se tvoj torzo, vrat posebno lepo pristaje ispod ključnih kostiju.Moje usne se osjećaju tako ugodno u ovoj šupljini. A tvoja ramena. Sada me skini. Skini čarape. Ne, ne rukama. Škakljivo je, naježim se. Poliži ih. Ooh. Ne mogu. Sada suknja. otkopčaj sa strane. brzo. Lezite na leđa. Sjest ću preko tebe, a latice će još više rascvjetati. Vidiš, kaplje rose teku, brzo ližu. Osjećao si tučak. O-oo. Okej. sisaj usnama. I mazicu tvoj tučak, juri u nebo.

- Mmmm. Kako ti je ruža sveža, čista i mirisna!. Dušo, kako mi je lepo kad je ujedeš zubima. mazi je-o-o. Moj bože. Moje zlatno sunce. Ne mogu više. Sedi na njega, samo što nije eksplodirala.

- Da, da. Mmm. Ja također…

- Daj mi nogu. A-a-a-a!.

- A-a-a-a!.

.

.

.

- „Jesi li još živa, stara moja. I ja sam živ - zdravo, zdravo!"

- Brbljivica. Zašto si mi lizao taban u tom trenutku?

– . Kada prstima pritisnete testise i proces počne, iscrpljujem se. To se ne može izraziti riječima, ali ovo je vrhunac Pobjede, apogej, kulminacija, jednostavno postajem sotona od preobilja osjećaja prema vama. U takvom trenutku mogu umrijeti od slomljenog srca ako nekako ne ugasim ovo ludilo senzualnosti. Verovatno ovo ne razumete, zar ne. Da li ste ikada imali isti osećaj kada vam neko nešto uradi?

- Neću reći. Hoćeš Okrutnost me opereš?

- Inače. Želim, naravno.

“Onda me odvedi u kupatilo.”

.Lagan si kao tri pera!

- Zašto, kao tri?

- Pa, ipak ne četiri.

- Donesi brzo. Da me zanese tvoje brbljanje, već bih stajao pod tušem.

- Ne, ne mogu ti vjerovati moje brbljanje. Sigurnije je u tvojim rukama. Evo kupatila. Sad ću da pustim vodu. Na noge.

„Uzmi tu krpu za pranje, mekša je.” „U redu. Ali moja je hrapava, kao brusni papir.” Ujutro, čim ga utrljam, izađem iz kade kao iz. pa, generalno, postajem kao novorođenče.

- Vulgarno. Počni od vrata. Dobro, sada ramena i grudi.

-Tvoje grudi su tako velike. Stajala bih tamo cijelu noć i prala i prala dok. sav sapun ne bi nestao.

- Ostavite sapun na nogama.

- O. Prao bih ti noge do kraja života.

- Tako ti se čini, dok ne budu tvoji.

- Pa, upropastio sam pesmu. A hoćeš da poeziju pretvoriš u prozu?!

- Ovo sam samo ja, od frustracije što sve nestaje. Sve novo je lijepo, ali kad se navikneš gubiš interesovanje. Ono što vas je juče oduševilo, danas je dosadno. A kad je dosadno, kakva je to poezija?

– Poezija prestaje kada se duša umori. Ne štedimo nove lepe stvari, a ni lepa osećanja. Sad, ako odeš da igraš fudbal u ovim cipelama koje sam ti skinuo, koliko dugo će ti se svideti. Ne vodimo računa jedni o drugima. Sramote Intervju_nastavak_1 lijepe riječi, lijepi, plemeniti, poetski odnosi. Jaka, razvijena, bogata duša ne umara se brzo. Ali oskudan, jadan, sitan i nikako se neće moći uzdići do poezije. Procijenite sami. koliko dugo će tip voljeti ribu. Jednom će te pojebati i onda početi tražiti novu ribu. Tako mislim.

"Možda si u pravu, ali ne pereš mene i ne pereš sebe!"

- Počeo sam da pričam, izvini. Da, već si čist. Kako uspevate da ostanete svež posle radnog dana, kao petogodišnja devojčica. Miris tvoga tijela me jednostavno opija. Imaš li neku tajnu?

- Naravno, pre nego što dođete, ne igram fudbal, ali ležim sat vremena u kadi i koristim dobru toaletnu vodu i dezodoranse. I, naravno, ne nosim fudbalsku uniformu. Bez tajne, nemoguće je šarmirati muškarca, posebno izbirljivog kao što ste vi.

- Pa, zašto izbirljiv?

- Izvini, takav romantičan, poetski, duhovni itd. i drugi poznavalac ženske lepote.

- Onda je u redu.

- Vodi me u krevet, draga. Stvarno sam umorna, ali mi je tako dobro sa tobom.