Nezaboravan prvi put

.da te ne pustim. Ne drzim te jos, ne osecam tvoju ruku na usnama. mucis se. ako te sad nekako nateram da doneses ovu ili onu odluku, pogrescu, necu da budem iskren. nisam ja znam šta će biti sutra, a "danas", ono što sada možemo da stvorimo te plaši. virtuelni svet. ja bih ga drugačije nazvao, mada ovo ime govori lijepo i jasno o sebi - istinski svijet emocija i iskustava - mi zaista zavrtimo red za obratom naših želja pomiješanih sa neostvarenim osjećajima plus ogromnom željom za strašću. čovjek ne može zaboraviti kako poželjeti iskustva i (dobre) šokove - ne može a da često ne poželi da osjeti adrenalin eksplozije emocija. jedno što sada mogu reći je da sada hodamo paralelno, a ovo je nešto najbolje što se može doživjeti - doživjeti zajedno, na isto vreme - ovo je pravo zadovoljstvo. juriti okolo - nema svrhe - treba da se odlučimo. osećaj rođen u virtuelnosti - čistiji i bespomoćniji od bilo čega drugog - jedno može nestati iz života drugo - odjednom. - Ali ovo je glupo. zašto lagati u virtuelnom svetu, zbog čega. .upravo je ovo prilika da Gospodarica razrednica nešto nedostupno .ili tako kratkotrajno u stvarnom životu, iz kojeg glad nikad ne nestaje, ali se ukus zaboravlja.u našim pismima - mi sami, a ne izmišljene lutke izmislili oni oko nas. ovo nije naša ljuska zaštite unutrašnjeg sveta - to smo mi, to je nerv. bol - da. uvek nešto dobijemo - gubimo. ali gubici su u stvarnom životu srazmerno virtuelnom. iako ja i ja ostajemo verni svojim ubeđenjima da je stvarnost vrhunac virtuelnog osećanja, ali možemo li, upoznavši se, ostati sami - gde je garancija da nećemo nositi svakodnevne maske ili jednostavno ne pretvaraj sve u farsični humor.
vidi - razuvjeravam te.bez srebra (njegova majka) (izvini) - nije mi lako ovo napisati - ne igram se sa svojim iskustvima, ali izbaciti te iz svakodnevice je velika odgovornost - nemoj reci da si zrela devojka. - Ja sam odgovoran za tebe. i nisam ravnodušan na to kako se osećaš. prepustiti te tvom svetu je strašno, gorko. sve što mogu je da izgorim iznutra. ali možeš li tako lako odmah izbaciti iz glave desetak naših pisama ispunjenih nježnošću i toplinom. Nisam mogao pogriješiti za tebe - nije lako. ali ako je potrebno, morate to učiniti - formulirati razlog. - naši odnosi ne bi trebali imati štetan učinak na one oko nas - ili je svijet samo naš, gdje ćemo biti samo ti i ja, ili još jedan ožiljak na duši i apsolutna apatija prema romantičnim željama naših najmilijih. barem, ma koliko internet bio fasciniran - ja neću više ulaziti u njegov ponor. neću ti dati ni jedan savjet ni trag, bit ću okrutan - o svemu ćeš odlučiti sam. tvoj svijet mi jos nije otvoren, samo gledam kroz njegov prozor - mozes i ti da ga zatvoris, ali u svakom slucaju, kao slavni junak iz poznate bajke - samo moje oci ce te pratiti neko vrijeme. ne zadugo. rastvaraću se u svakodnevnim brigama, u ljudima oko tebe. samo na internetu vrlo retko, ali ipak se dešava - imaš osećaj da kada komuniciraš i ne vidiš osobu, počinješ da osećaš njega. kazu da ima paradoksi. o tome sad ne pricam. ne mogu da se uvrijedim ako doneses tesku odluku. to ce biti tvoja odluka i ja prihvatice to. zivecemo kao pre, ali nesto ce ipak ostati u nama. mozda cemo postati jos tuzniji i zamisljeniji. i dalje cemo mentalno razgovarati.ali proći će vrijeme i nestaće zamak koji smo počeli da gradimo. ispunili smo svoju dužnost prema spoljnom svetu - postigli smo uspeh - dali smo se našoj deci - možda možemo da se odmorimo. udahnimo čisti kiseonik i pustimo da nam se zavrte u glavi, a onda, ako ne uspemo, opet će doći trezvenost misli, a ako nam nije suđeno da se stvarno sretnemo, onda ćemo svoje sastanke crtati u kosmosu mreže. a možda stvarajući ih nećemo ni primijetiti kako se u stvarnom životu nalazimo u zagrljaju jedno drugom. ko zna. .sad ću ja odgovoriti - NIKO.zakorači u provaliju ili ostani na ivici - ja sam izabrao.




Kako sam bila glupa uhvaćena. 8 mart_4 dio riba koja stoji ovdje na udici. I boli. Kosa, mokra od znoja, lepi mi se za lice.

Jura više ne zna koliko košta. Više od dva sata sigurno. Ili možda čak tri. Ali ako roditelji stignu tek u nedelju uveče, to su skoro dva dana. A ako u ponedeljak ujutro - još više. A kad stignu, videće sina kako stoji gol u ormanu. Isprva neće shvatiti šta se dešava. Zabrinut će se. A onda će otkriti da se zaglavio za kundak i da nije mogao da siđe.

Ove strašne misli dovode Zatvorenik_1 u još veći očaj. Da, izgleda da ne može da se skine sa ove „udice“. Sa koje udice, to je pitanje. Sa čime mu sada kida anus do bola. Ili od nečeg mnogo više, od čega ga tjera da sve ovo radi. U takvom trenutku ćete još jednom razmisliti zašto niste kao svi, normalni, već potpuni perverznjaci.

Da, upravo tako se sada osjeća ovaj tip - ponižen čak i pred samim Nezaboravan prvi put, degradirani, prljavi perverznjak. Da, Jura je stvarno mali perverznjak. I sviđa mu se. Zato radi to što radi, svaki put kad ostane sam kod kuće. I zato sada stoji gol u ostavi i ne može da se oslobodi - jer mu se negde duboko u duši sviđa. I ovo ga uzbuđuje.

Da, Jura je, ne primjećujući to i svjesno ne želeći, počeo da se uzbuđuje. Nekoliko minuta i njegov kurac je već uspravan. Momak već teško shvata šta radi, samo želi da dobije onu dozu zadovoljstva zbog koje je sve ovo i započeo. I počinje da se miluje. Jednom rukom se oslanja na zid drugom - mnogo je lakše stajati na prstima.Uzima u ruku svoje velike testise na kojima nema dlake, počinje da steže, pa ih povlači nazad dok ne zaboli, pušta ih. I opet. Penis se ljulja s jedne na drugu stranu, što samo doprinosi uzbuđenju. Jura uzima glavu i brzim, ali glatkim pokretom skida kožu s nje. I odmah makne ruku da ne svrši. Ruka odmah sklizne do anusa. Rupa je otvorena, samo sa zadnje ivice viri veliki tvrdi krug. Jura gura prst unutra. Zabija ga duboko. Ali on Zhenechka_odmor na moru_1 osjeća kraj udice, ne može je dohvatiti - tako je duboko u sebi. Mladić više ništa ne razumije, toliko je uzbuđen od svega toga da ne razmišlja ni o čemu. Strah koji ga je ranije dovodio do suza sada donosi samo uzbuđenje. A momak, zaboravljajući na sve, uživajući u bolu i sopstvenoj nemoći, počinje da masturbira. Pustio je ruku kojom je držao da bi se sada njome mazio. Uvlači prste u anus, povlači testise i jednostavno miluje svoje mlado tijelo bez dlake. I nakon par minuta svršava u ruci.

Skoro da izgubi svest na trenutak: tako snažan orgazam. Jura, iscrpljen, pada sa vrhova prstiju na cijelo stopalo. Ali čim pete dotaknu pod, iz grudi mu se otrgne jecaj. Bol otpozadi je nepodnošljiv, a momak je primoran da odmah stane na prste i nasloni se rukom na zid.

U trenutku zujanje nestaje, ostaju samo bol i strah, ali više ne donose uzbuđenje. Umor u nogama me podsjeća na sebe. Penis momka visi prekriven spermom, a glava je još uvijek otvorena. Jurina desna ruka je takođe prekrivena spermom, nevoljno je briše o svom glatkom stomaku.

Okreće se i sa očajem, koji ga je ponovo obuzeo, dopire nogom do noža na podu. I opet mu nedostaje poprilično, ne više od metra.Uzima konopac rukama iznad glave, svom snagom povlači dole, što mu omogućava da se malo približi. Ali ipak ne može da dohvati nož. Tipova noga pruža ruku da pobjegne, ali je predaleko. Predaleko za udicu u njegovom anusu. I boli, čini se da će udica prepoloviti Juru!

Jura se vraća tamo gdje je stajao da ga konopac ne muči toliko.

Nakon pola sata više nemam snage da stojim na prstima, moram nekako normalno da ustanem. Ali čim se Yura spusti čak i za milimetar, bol u anusu ga natjera da ustane kao i prije. Potrebno je samo nekoliko centimetara da vaše pete dotaknu pod. Jura je već u bolovima, ali šta će biti kada više nema snage i on sam još više tone u udicu. Zatim ponovo hvata uže rukama, povlači se i polako se spušta.

I sada, po drugi put, momak uspijeva stati na cijelo stopalo. Gospodarica razrednica_1 me malo više boli, ali moje ruke drže zategnuto uže.

Nova poza: Jura stoji s rukama iznad glave, pa spolja izgleda još bespomoćnije. Ali njegovo telo izgleda jednostavno prelepo: sve je glatko, bez dlačica; ruke visoko iznad glave, ispružene. Bradavice se ističu kao tamni ovali na grudima. Ceo stomak je izdužen, blago napet.

Ali glavna stvar je ovaj nezaboravan (ako je neko mogao vidjeti) pogled na njegovo dupe. Okrugla, elastična. I podijeljena, tvrdom udicom “presječena” na pola. I anus, također rastegnut i otvoren. Tijelo blista od znoja, ali nema osjećaja „prljavosti“. Naprotiv, daje izgled iscrpljenosti, iscrpljenosti mladog momka koji je nekoliko sati stajao na prstima. Nekoliko puta pokušava da se oslobodi sopstvenog zatočeništva, ali nikako da se podigne sa poda na nekih 8 centimetara. Plakanje, svršavanje i ponovno plakanje zbog toga.A onaj ko stalno osjeća u sebi je udica iz koje se ne može osloboditi anus.

Jura rukama vuče konopac, ali ono je jako - izdržaće čak i ako visi na njemu. I više se neće rastezati, upravo suprotno, tako da ne možete pustiti ruke ni na sekundu.

Suze mu teku niz obraze, kapaju na grudi. Jura briše obraze o ruke, odmahuje glavom da skine dlake sa očiju.

Ne, izgleda da ne može da se skine sa udice. Previše je dobro razmislio o svemu dok se pripremao. Kraj udice je preduboko u njemu.

Jura opet staje na prste nadajući se da će nekako moći da se spusti. Ispruži se, rukama povuče konopac preko glave. Udica čak malo izađe, možda centimetar. Jura gura, još više pokušava da se podigne. Ali udica ostaje gotovo potpuno unutra. Momak se opet spušta na njega. I tako nekoliko puta, jer ni on sam ne zna dokle bi ovu stvar mogao izbaciti iz sebe. Zapravo, prilično, ne više od jednog ili dva centimetra.

Knjige je beskorisno pomerati, leže na podu, jedna pored druge, ali su preteške da bi ih uhvatili nožnim prstima i stavili jednu na drugu. A on već stoji na jednoj. .

Jura ne može sam ustati, niti spustiti udicu. Nema šanse. Ostaje da stoji tamo, sav ispružen, kao konopac koji ga drži. Kukom koja mu otvara anus i drži ga u ovoj prostoriji.