Laura
- Zašto si tako tužan. – upitao je Ilja. - Da li se nešto desilo?
Ilja, uvijek živahan i veseo, nije shvaćao kako neko može biti tužan u takvom trenutku. Poslednji dani škole. Letnji raspust je za nedelju dana. Šta bi još moglo biti poželjnije sa 15 godina. Očigledno je ovo bio krajnji san za njega. A za mene. Nedavno bih bez oklijevanja rekao da im se radujem s velikim nestrpljenjem. Ali u svjetlu posljednjih dana postao sam potpuno mlohav i izgubio sam, da tako kažem, nit dana. Nisam mogao da smislim šta ću da radim tokom leta. Nisam čupao stranice iz kalendara, brojeći dane do Ja Anya i Masha. Zapravo, nisam ovo radio ranije. Nisam ni imao takav kalendar. Generalno, moja glava je bila potpuno zauzeta drugim mislima.
Zbunjeno sam mu se nasmiješila i odmahnula rukom govoreći, zaboravi.
- Govori već. A onda su erizipele bile kisele drugu nedelju, kao da ne znam ko ima - Ilja nije odustajao.
Mesožderno se nacerio gledajući u mladu profesoricu ruskog jezika, koja nam je danas držala dve lekcije zaredom. Ovako privlačna djevojka uzalud je pokušavala da očisti kredu sa ploče. Od napora je ustala na prste i pomicala krpu po dasci. Crna suknja je grlila njenu čvrstu, okruglu zadnjicu i bedra. Divno!- Da da. – promrmljala sam izlazeći s njim u školski hodnik, puna školaraca. „Ne znam ni sam“, lagao sam.
Ilja se samo nasmijao, ali me više nije uznemiravao.
Međutim, pogriješio je, nisam bio tužan. Samo sam razmišljao. Pa, možda izuzetno promišljeno. Ali trebalo je nešto reći za to. Nije bez veze što sam sanjao isti san poslednjih nedelju i po dana. I što je najvažnije, nije jasno zašto. Štaviše, toliko je realistično, da je zarazno!
“Dobro, budi tu”, Ilja me potapšao po ramenu i odjurio na čas matematike da ispravi C ocjenu. – Zvaću te uveče.
Klimnula sam i polako krenula kući.
Kod kuće je sve bilo kao i obično. Osim jedne stvari. Moja baka nije spavala. Teško je zamisliti, ali tako se dogodilo. Za sve tri godine koliko živi sa nama (ja i moja majka), to se nikada ranije nije dogodilo. Obično me je, kada bih došao kući, uvijek dočekalo ubično hrkanje moje bake. Čak ne obično, ali uvek. I evo, izvoli. Pitam se šta se desilo da moja gluva baka gleda TV. I ne spava kao i uvek. A ova kutija vrišti u punoj snazi. Gluh, prokletstvo.
Skinuo sam patike i ušao u veliku sobu. Na sofi, tačno nasuprot pozamašne plazme, sjedila je baka i žustro žvakala sendvič sa nekakvim đubretom.
- Bab Mash. – viknuo sam, ulazeći u sobu i privlačeći njenu pažnju, mašući rukama, „Došao sam“.
Baka je oduševljeno posmatrala scenu raspleta razjašnjenja odnosa nekog ćelavog kurca i neke fife. O kvalitetu glume ovih, ako mogu tako, glumaca ćutati. Šta ako neko ima srčani problem. Konačno me je baka primijetila i napravila nezadovoljno lice.
- Šta.
– nije čula. Stavila je ruku na uho sa školjkom, očito nije bila zadovoljna mojim izgledom. -Šta kažeš. Ne mogu čuti.„Nije važno“, promrmljala sam i otišla u svoju sobu. Glavna stvar je da on zna da sam kod kuće. Čuo sam kako ćelav čovjek vrišti sa televizora.Nešto poput: „Ne vjerujem. Lažeš, pas. Teško uzdahnuvši, gorko sam požalio što se nisam setio gde sam bacio slušalice. Inače ne želim da slušam sve vrste gluposti. Ove moronske klišeirane ruske TV serije koje se prikazuju na Prvim i Drugim kanalima. Ne, na drugim kanalima ima i pseudohumorističkih serija, ali su uglavnom za mlade. Ipak, nije važno. Za svako čelo postoji metak. Općenito, sva ta sranja su me natjerala da zadavim čak ni one koji stvaraju ove serije, već upravo one koji ih onda gledaju.
Oni ljudi koji stvaraju ove šmrklje, traže prije svega da zarade novac. I po drugi put (eventualno) po nalogu vlade, zapečatiti stanovništvo. Kao, neka sjede i saosjećaju sa problemima drugih ljudi, ne razmišljaju i ne brbljaju. I u ovo vrijeme ćemo isisati svu krv iz njih. A mi ćemo protraćiti budžet i smisliti takve zakone da se unište posljednje manifestacije slobode, istine i pravde. Naravno za one na dnu. A oni koji gledaju. Dođavola s njima, ne može im se pomoći.
Eko me je uvukao u takvu džunglu. Pa, zašto. Tako je. Prokleta lančana reakcija. Iskreno rečeno, jednostavno je - raspoloženje je sranje. I tako je već nedelju i po dana. Pa šta hoćeš. Šta da radim, trčim okolo i mirišem cveće i uzdahnem: „Oh leto, oh dobro!“ Eh!
Zalupivši vratima, upao sam u svoju sobu i bacio ranac na pod. Zatim je, nakon što se predomislio da legne Letnja sezona 2_1 kauč, svalio na stolicu.
- Jooo-paaa.
– Rekao sam slog po slog i uključio kompjuter. Sada ću uključiti muziku. Da, pojačaj. Nisam se setio gde su otišle slušalice. Možda ga je dao Iljuhi. Baš me briga, uključiću zvučnike.U početku sam se uključio na hard rock, ali je bilo samo gore. Pa sam ga postavio na smirenje. Još uvek moramo da se smirimo. Tako je, neophodno je.Zavalio sam se u stolicu i zatvorio oči. Lagano tresući prstom u ritmu muzike poput „Relax“, nekako je, neprimetno za sebe, počeo da se smeje.
Nisam dugo spavao. Otprilike pola sata kasnije izašao sam iz sna, obliven znojem i duboko dišući. Kao da je marš krenuo.
- Tvoja majka. – prasnuo sam (Eric Cartman se probudio). Zašto baš tvoj. Moje, prokletstvo!
Opet sam sanjao. Da, šta je to. Šta je dođavola ova nesreća. put za redom. Voroniny. Detalji su se malo promijenili, ali suština je ista. Možda sam bolestan Laura nekog čudnog sranja. Slegnuvši ramenima, približio sam se tastaturi. Moramo da zapišemo i ovu verziju sna. Zašto ovo radim. Ko dovraga zna. Možda će mi kasnije dobro doći. Da, ovo će dobro doći. Čitaću u psihijatrijskoj bolnici. To je to, poludeo sam - svađam se sam sa sobom.
Sa mišem sam pronašao oštećeni tekstualni fajl i otvorio ga. Pa sad da vidimo šta imamo ovdje. Sve je isto. Naked incest. Oh-ho-ho.
Dakle, suština je ista. Šta se promijenilo. Da, izvoli. Našao sam pravo mjesto u tekstu i označio ga mišem.
„Da“, češajući se po potiljku, složio sam sliku. Tačnije, pokušao sam da se tačno setim poslednjeg sna i počeo da ga kucam na tastaturi. Razmišljao sam četrdesetak minuta.
„Uf, dođavola“, protegnula sam se, završavajući kucanje. Pa, hajde da ga pročitamo.
“Dan, 3. jun. San br.
16: "Bilo je veče, nije bilo šta da se radi" Stajala sam u majčinoj sobi i gledala TV. Ista plazma kao u velikoj prostoriji. (U stvari, moja majka ima prilično mali japanski TV u svojoj sobi). Na ekranu se odvija akcija pornografske prirode: dvije osobe suprotnog spola ljudske rase bile su angažirane u nastavku same ove rase. Ukratko, neki ježevi su se jebali kao dijete. I tako stojim i gledam to kao u muzeju. Sa nekom vrstom studijskog interesovanja.Odjednom dolazi moja majka i iz nekog razloga počinje da mi objašnjava šta se dešava na ekranu (kao da ne znam, dovraga) Međutim, ovo nije relevantno za stvar. Dakle, moja majka mi objašnjava šta se dešava, kao "tučak, malter, ja, ja i dastish fantastično." Mudro klimam glavom, osim ako to ne zapišem. Hehe. I uz objašnjenje, majka se skida i nudi da pokuša, da tako kažem, u praksi. Popravi materijal, o moj. Slažem se i legnemo na široki krevet. I onda počinjem da ponavljam ono što sam video na ekranu, ali sve se brzo zamuti i lebdi. Ustajem. Sav znojan i napet.”
To je sranje, gospodo. I što je najvažnije (ali ovo je samo za vas i u povjerenju) neću reći da mi se ova ideja o trošenju vremena ne sviđa. Odnosno, zaista volim svoju majku kao ženu. Ovo, znate, shvatanje ženske zrele lepote, itd. i tako dalje. Ali počeo sam je doživljavati kao seksualni objekt nakon mog prvog sna. Ili drugi. Ne sjećam se više. Da, nema veze. Važno je razumjeti zašto sam odjednom počeo da sanjam takve snove. I zašto baš tako. Pouzdano znam da prije ovoga nikada nisam ni razmišljao o nečemu sličnom. I evo ga. Sedmicu i po istog filma. Izgleda da si čak i gladan.
Uvukao sam se u kuhinju, napravio sebi par sendviča sa puterom i skuvao jak čaj. Pojeo sam ga u sobi, dok sam ponovo čitao tekst.
Oh da. Zaboravio sam da ti kažem kako se svi ti snovi razlikuju. I ovo je razlika. Svaki san počinje drugačije. Onda sedim u kuhinji, onda dolazi moja majka, počinje da objašnjava tehniku seksa i ponovo nudi da završi u njenoj sobi. Drugi put sam u školi. Onda u mojoj sobi.Ukratko, mjesta na kojima sve počinje su različita, ali kraj je škrto monoton. Čitajte – isto je. Tjera me na razmišljanje. I ja također. Samo koji nije jasno.To je vjerovatno sve. šta savjetujete. Ah, mada to nije bitno. Svejedno ću to učiniti na svoj način. Ovako sam ja ispao. Ja zaista učim samo na sopstvenim greškama.
Vrijeme je nešto iza tri sata poslije podne. sta da radim. Lekcije koje treba naučiti. Haha. Da, to je super ideja. Čak sam postao i malo sretniji. Ne, da budem iskren, nisu ništa pitali. Tada, naravno, možete igrati bilo šta na svom računaru. Ali dođavola, ne želim. Nema ništa novo, a staro je umorno. Dakle, ostaje samo da se pročita. Negde sam imao knjigu - još jednu „rusku fantaziju“.
Legla sam na kauč i otvorila knjigu. Vrijeme je proletjelo. Pre tačno dva minuta je prekinut. Knjiga je odletjela na sto. Onda ću pokušati da pročitam, odlučila sam i okrenula se na bok. Bolje da spavam. Gledaću svoju seriju. Pa, znaš na šta mislim.
Brzo sam zaspao, ali probudio sam se nekako u trzajima. Neko me je bez ceremonije gurnuo u stranu i u isto vreme rekao majčinim glasom:
- Diniska, opet spavaš. Zar zaista ne spavate dovoljno?
- Sta nije u redu. – promuklo sam promuklo, ne ulazeći u temu. Tada sam trepnuo i vidio majku kako se saginje nada mnom.
„Ništa“, nasmešila se. - Došao sam, a ti me nisi sreo.
- Dakle. Ovo je – češajući repu, pokušavao sam da shvatim da li je trebalo da je upoznam ili ne. Nemam pojma. Da li vam se mozak odmarao?
- Koliko je sati. – upitao sam i seo. Zatim je zijevnuo i protegnuo se.
„Pet je sati“, rekla je moja majka i izašla iz sobe. Ma daj. Kako je peti. Jesam li spavao samo sat vremena. I osjećao sam se kao da pritiskam uho najmanje pet godina. Hajde da to shvatimo.Gledajući u kompjuter, uvjerio sam se da je vrijeme zaista 16:18.
Zanimljivo. I ono što je najzanimljivije je da nisam imao snove. Ima mnogo toga za razmišljanje.
„Idi na čaj“, viknula je mama iz kuhinje.
„Idem sada“, odgovorila sam i nasmejala se. Iz nekog razloga danas je rano došla kući s posla. Obično se Mučenje izviđača pojavljivala prije sedam.
Odvezla sam se u kuhinju i sjela za sto na svom omiljenom mjestu. Mama je rekla da je moj otac, dok je živio sa nama, uvijek sjedio ovdje. E, sad on ne živi ovdje, što znači da je mjesto moje. Da da. I bez Frojda je sve jasno.
- Zašto danas tako rano. - upitala sam, gledajući moju majku kako se buni oko pravljenja sendviča. Ne, ipak, moja majka je prelijepa žena. Zašto je otac sebi nabavio drugu ženu. I dalje ne razumijem. Vrlo zanimljivo. Koliko sam puta pokušao da saznam. I izgleda da je sve udarilo u zid. Iz nekog razloga mi roditelji nikada nisu rekli o razlogu njihovog raskida. Možda ću jednog dana riješiti ovu zagonetku. Mora postojati razlog za njihov razvod. Ništa se ne dešava jednostavno tako.
Mama je ispred mene stavila tanjir sa raznim sendvičima i sipala mi čaj sa mlekom u šolju.
„Oh, umorna sam“, uzdahnula je i spustila ruku na bok. Lagano se savijajući tako da su joj prsa virila naprijed, a zadnjica unazad, drugom rukom se naslonila na prozorsku dasku. – Danas sam umoran od nečega.
Mama se zaigrano nasmiješila i pucala očima u mene. Da, sve je to radila tako seksualno da sam se skoro ugušio. Čaj je otišao u pogrešno grlo. Zakašljao sam i pokvasio se po pantalonama. Infekcija. Ne, nije u pitanju infekcija majke, već situacija. Iako…
Potapšala me je po leđima, a zatim mi protrljala obraze i sažaljivo me poljubila u nos. Kako mali, zaista. Nekad mi je od ovoga bilo muka. A sad ni ne znam.
- Zašto stojiš. – pisnula sam.
- Dosta mi je danas.
- To je jasno.
- UREDU. „Nagovorila sam te“, iznenada se zahihotala moja majka i spustila se na stolicu preko puta mene. Istovremeno, grudi su joj se zaljuljale, a rub njenog ogrtača lagano se razdvojio sve do bedara i tako mi otkrio njene isklesane noge. Nije ga ispravila. I jedva sam skrenuo pogled i pogledao u šolju. Ne.
Mamina figurica je ono što ti treba. Iako sada izbor za mis ljepote ima 35. Ili ona ima 36 godina. Prokletstvo. Sin se zove. Ne sjećam se ni koliko moja majka ima godina. Ali negdje na ovim prostorima sigurno. Ukratko, nema veze. Bitno je da je pazila na sebe da zavidi. Da, moja majka je predivna. Čak i u ovoj prepotopnoj haljini i zastrašujućim ružičastim i nejasnim papučama, izgledala je kao "Vau!" (usput, moronska riječ).
- O čemu razmišljaš. - gugutala je mama uz dah. Samo ona to može. Šolja mi je skoro iskliznula iz ruku. Ali da li se ona zaista ruga domaćici ili šta?
„Da“, odmahnuo sam, iznutra se uhvativši za škrge. Stežući jaja i sve u blizini između nogu, požurila sam da promenim temu: „Bolje mi reci šta ćeš da radiš.“ Ipak su dva vikenda pred nama.
Mama je trepnula trepavicama, gađajući me plavim očima, koje su se iznenađujuće slagale s njenom novom frizurom. Crna kosa, blago kovrdžava, visi tik ispod ramena. Vruća brineta. Prokletstvo. Upravo ću eksplodirati. Tolerate!
„Htela sam da te pitam istu stvar“, zaprepastila me je.
I zaista, šta da radim. Opet šetati sa Ilyom. Ma daj. Opet će me vući kroz svakakve podrume i kapije. Prokleti amaterski kopač. Ili piti pivo sa prijateljima iz dvorišta. I ja sam umoran od toga. Štaviše, to nije lov. Poslednji put mi je bilo toliko mučno da mi je i sada, kada se setim, počela da se osećam mučno. Ne znam šta da odgovorim majci. Nije istina govoriti istinu. Pa je samo slegnuo ramenima.
- Čisto. Spavat ćeš cijeli dan. - Škireći i osmehujući se, klimnula je glavom, kao da me u nešto sumnja. Ili on zna sve. Da, naravno.
Pogledao sam je pravo u oči i ponovo slegnuo ramenima. Sve riječi su negdje nestale.
- Ali želim da idem na daču. – rekla je mama i nakon što je popila čaj ustala od stola. "Ali plašim se da odem tamo sam." Možda ćeš poći sa mnom. Zašto trebaš da sediš ovde?
Upravo. Country house. Zaboravio sam na nju. Početak ljeta, to je to. Da, ostaćemo tamo sami sa mamom, a bake neće biti. Ona ne ide tamo. I s pravom. Mislim da nema razloga da to radi tamo.
„Pa, idemo“, obradovao sam se i pojasnio: „sutra ujutro?“
- Za što. - Mama je uzela praznu šolju od mene i počela da je ispire, - idemo danas. Zašto gubiti vrijeme?
Oba na. Zaista, zašto gubiti vrijeme?
„Hajde“, složio sam se ponovo, sećajući se prozora u kupatilu. Ako pogledate iz grmlja malina, pogled je dobar i nećete me moći vidjeti. Sve. Hajde da to sredimo.
„Pa, samo naprijed i spremi se“, gurnula me majka mokrom rukom po ramenu.
- Trčim.
Vozili smo se sat i po. Naravno, možete doletjeti tamo za pola sata, ali mama uvijek vozi oprezno. I na izlasku iz grada su gužve. Petak, ljeto. Svako ko je ikada pokušao da izađe iz grada automobilom u to vreme razumeće. Pa smo puzali.
Ali stigli smo tamo. Do sada ovo i ono. Kao rezultat toga, u osam sati sam poplavio kupatilo. Srećom, vani je ljeto i nema potrebe da ga previše grijete. Mama je napravila laganu salatu. Dok su jeli, ona ju je zadirkivala do mile volje. Postavljala je svakakva provokativna pitanja, pravila oči i općenito se ponašala vrlo neozbiljno i veselo. I nije mi bilo dosadno, crvenila sam se i gutala riječi. Općenito, ona je nekako čudna. Nikad je nisam video ovakvu. Šta se dešava?
Ok, hajde da shvatimo.Kupatilo se zagrijalo i, kao i obično, ušao sam na prvu vrućinu. Sedeo sam neko vreme i znojio se. Pa ja sam se tu oprao, sve je jasno.
Onda je došao red na mamu. Ona je otišla u kupatilo, ja sam u grmlje. Heh. Cool je rekao. Uglavnom, sjedim u žbunju, brišem komarce i čekam predstavu. pa, hajde već. Sav sam nestrpljiv. Proklet bio. Odnekud je povukla zavjesu i pokrila prozor. Pa, to nije podlost, zar ne. UREDU. Ako je tako, idem kući.
Uključio sam ubicu komaraca i srušio se na škripavu sofu. Sačekajmo. A danas je čudna. Vrlo čudno. Šta ovo objašnjava. pa ne znam. Ostaje samo razmisliti šta dalje. Definitivno želim svoju majku. Užas. Da, strašno je, ali šta da radim, dođavola. Bilo bi lijepo da se ponaša kao i obično. A način na koji djevojka flertuje, to je sramotno. Čak je sa sobom ponijela i svoj otrcani ogrtač i nije zakopčala dugme na vrhu. Tako da sam jasno mogao vidjeti skoro polovicu njenih grudi. Ili možda.. Ne, malo je vjerovatno. Mada, ko zna.
Gladan sam. Šta, sendviči i salata su hrana ili šta. Teško sam uzdahnula. Zatim je razmislio i još dvaput uzdahnuo. I dalje želim da jedem. Pa, evo nas opet. Hteo sam da bacim teret u kupatilo, ali sam odlučio da bi bilo bolje Artem je naš gost to uradim kasnije u grmlju. Sada pati. Pa, šta da radimo. Ja sam djevica i nemam djevojku. Nekako ne volim svoje vršnjake. U njima nema ni kapi seksualnosti. Jedna fiziologija. I ona je nekako inferiorna.
Prokletstvo, gde ona ide. Već sam umoran od čekanja. Oči se drže zajedno. Želim ponovo da spavam. Pa, dobar sam u pritiskanju ušiju. Iznenađen sam sebi. Ovo se nikada ranije nije dogodilo. Nije li to sama formacija tijela. Perestrojka. I to, kao nuspojava, počinjem da hiberniram u svakoj prilici. Gluposti.
“Sranje,” opsovao sam naglas i počešao jaja koja me svrbe. Da odem i provjerim da li je tamo tako dugo. Želim da jedem. Čak bi i čaša piva odmah iskočila. Trebao sam kupiti bocu. Majka mi to ponekad dozvoljava. Ali samo u njenom društvu i ne više od jedne boce. I to samo posljednja dva mjeseca. Smiješno, prokletstvo. Da sam samo znao.
Nisam imao vremena da to shvatim. Mama je ušla u kuću zalupivši vratima. Crven kao jastog i sretan.
- Uf. – izdahnula je i počela da suši kosu ispred ogledala. - Ispario sam.
„Šta si naumio“, bio sam iznenađen. Zauzevši sedeći položaj, pogledao sam majku. Mora se priznati da ovo nije sinovski izgled. Iskreno, vidio tijelo svoje majke. Vitka i preplanula, u kratkom svilenom ogrtaču. - Nisam skuvao metlu. Jeste li se kuhali na pari?
Zahihotala sam se, zamišljajući ovu sliku.
- I uostalom, zašto je trebalo tako dugo. – ogorčena sam i, ustajući sa sofe, otišla do stola. "Moj stomak je zalepljen za leđa."
“Kad bi mi samo mogao pomoći da se operem”, tiho je rekla moja majka, stojeći leđima okrenuta prema meni i češljajući se. Govorila je tonom kao da je pitala koliko je sati.
- Kako.. - Bio sam zbunjen.
- Kako kako. - Imitirala me je. “Voleo bih da protrljam majčina leđa.” Posao.
Nisam znao šta da kažem. Tačnije, mogao sam to reći, ali sam se suzdržao. Da vidimo šta će se dalje desiti. I tako me je, naravno, uhvatila. Pa ti daj majku. Vau, savio sam ga. Od takvog iznenađenja su mi skoro Nedostajati_1 hlače. Iako stvarno ne razumijem kako je to povezano. Verovatno ima nečeg u atmosferi. Inače ne…
- Zašto ćutiš. – pitala je majka drugim tonom.
„Ne razumem šta ti se dešava“, promrmljao sam, ne skidajući pogled s nje. Takođe je počela da vrti zadnjicu. Polako, kao da pleše na licu mesta.
„Ništa se ne dešava“, okrenula se prema meni i misteriozno se nasmešila. Od toga mi je grgnuo stomak, boljele su me prepone i zujala jaja. Osim što iz penisa nije izlazio dim. Mokro, vjerovatno.
„Oh, hajde da popijemo malo vina“, pljesnula je rukama i odlepršala do starog kredenca.
„Da“, to je Nevoljni rob što sam iscijedio, izgledajući zapanjeno dok je moja majka lepršala u kratkom ogrtaču ispred mene. Od sva tri dugmeta, samo jedno je bilo zakopčano - srednje. Za pro forma svrhe, koliko sam ja shvatio. Ukratko, sve se vidjelo. Nema grudnjaka. Pa, tako je, zašto mu je dođavola potreban. Ovako je zanimljivije. Ali bile su gaćice. Bijela, tanka, kao paukova mreža. Izgleda zapanjujuće na preplanuloj koži. Da da. Upravo.
Mama je, potpuno nesvjesna činjenice da je gledam, izvadila flašu i gurnula mi je zajedno sa vadičepom.
„Otvori“, rekla je i sjela na stolicu preko puta mene, preko puta stola. A njene oči samo upijaju moj pohlepni pogled. Ili sam možda laskao sebi. Možda moj pogled uopće nije bio pohlepan ili čak požudan, već idiotski kao i obično. Ne znam, nisam se vidio spolja. I nekako ne želim da se smejem sebi. - Pa otvori, zašto sediš tamo?
„Da“, s mukom sam se okrenuo i počeo petljati po boci. Osjećam se loše. Uopšte nije dobro. Užasno. Prsti su slabi. Boca se okreće. I vadičep se ne urezuje. Zašto je tako loše. Okruženje je loše, ništa manje.
Morao sam da se mučim sa flašom. Ali uz malo truda, konačno sam ga otvorio.
Sve ovo vrijeme moja majka je šutke sjedila i posmatrala me. Tek kada je ponudila dvije čaše, zamolila je da joj ne sipaju previše, inače bi se tako napila. Zadnji dio je izgovorila uz razigranu ciku.
Nasuo sam sebi punu čašu i odmah je ispio u jednom gutljaju.Mama se nadurila i rekla da se uvrijedila na mene što sam takav varvarin i ne zveckam čašama s njom. I generalno, nastavila je da mi zamjera što pijem takvo vino, pogotovo francusko. Pa, našao sam nešto da kažem. Da, grlo mi je bilo toliko suvo da nisam ni razumeo da li je vino crveno ili belo. Možda, općenito, neka vrsta plave boje. A činjenica da je francuski. Vau, vau!
Ali ipak sam sebi natočila pola čaše vina (i na šorc). Definitivno crveno. Oh, nema veze!
“Pa,” mama je stavila ruke na sto i lagano se nagnula ispred mene. Sto je tiho škripao. Ili sam škripao. Od činjenice da sam videla kako su uredne, male, ali ne male grudi moje majke, potpuno su mi se ukazale. Oh prokletstvo. Na dohvat ruke, tako poželjne grudi. Sad ću prskati. - Zašto pijemo?
„Za škrinju“, promrmljao sam kao zombi. A onda sam to shvatio. Prekasno je.
- Za grudi. - upitala je mama klonulo i pogledala u svoje grudi, položene na sto, kao za pregled. Nije nimalo posramljena zbog toga, pružila je svoju čašu mojoj i tiho je dodirnula. Tsin. - Pa, ako je moje, onda da popijemo.
Da li je prošlo. Ugh. I zaista sam htela da trčim. Ali čekaj, zašto zaboga. Ona mi to sama pokazuje. I generalno, s razlogom se hvali ovdje preda mnom u negližeu. Očigledno je nešto spremala. Pitam se, pitam se šta se dešava u njenoj glavi. Oh, nije, pitaću.
„Mama“, počela sam, otpivši lagani gutljaj vina, „Zar ne misliš da si mi nešto zaboravila reći?“
„Ne razumem o čemu pričaš“, lukavo se osmehnula. Dok sam se spremao da postavim svoje sledeće pitanje, moja majka je posegnula do srednjeg dugmeta i polako ga otključala. Zatim je ispravila svoj ogrtač i zavalila se u stolicu, kao da je to ispravno. Tako uredna zaobljenost. Bradavice uspravne.Dlanovi su mi se zapalili i počeo sam da pušim. Veličina 2 je vjerovatno oko njenih grudi.
U ovom trenutku to više nisam mogao izdržati. Ustao je uz trzaj i krenuo prema vratima.
"Spavaću u autu", promrmljala sam ljutito ne okrećući se. I izletio je na ulicu kao oparen. Šta se dešava. Da li me zeza ili sta. Možda je čitala moje bilješke o snovima. Pakao će razumjeti, svašta se može dogoditi.
Nešto je palo u kuću, došlo je do udara, a onda je majka istrčala na ulicu.
„Čekaj,“ viknula je, omotavajući ogrtač oko sebe. Dotrčala je do mene bosa. - Sve je uredu?
Okrenuo sam se prema njoj. Kako je lijepa. Uprkos činjenici da je tako raščupana i zabrinuta.
- Šta se dešava. – to je sve što sam mogao da kažem. Pa, ne mogu da se ljutim na nju. Slabo
Uhvatila me je za ruku i odvukla u kuću.
„Idemo kući“, prošaputala je i pogledala me tako sažaljivo da su se sve barijere u trenutku srušile. - Bez uvrede.
Kao jagnje, dozvolio sam da me ona odvede. Šta je ostalo. Nisam je mogao poslati u pakao. Naravno da sam se uplašio. Sve je tako neobično. Ili to sanja, ili se ponaša nenormalno.
Ušli smo u kuću, a ja sam ponovo pitao šta se dešava.
“Sedi”, ona me je i dalje držeći za ruku, odvela do stolice. Seo sam i pokušao da smirim strasti koje su besne u meni. Uzalud.
Mama je zakopčala svoj ogrtač sa svim dugmadima i otišla do noćnog ormarića na kojem je stajala njena torbica. Uzevši ga u ruke, otključala ga je i izvadila fasciklu sa nekoliko listova. Zatim mi ih je, grizući usnu, kao da se kaje i izvinjava, pružila.
„Pročitala sam“, šapnula je, stojeći preda mnom. Ali sjaj je i dalje vidljiv u očima. Iako to krije. - Izvini.
Nervozno sam progutao slinu, već shvatajući šta je tačno pročitala. Zašto sam, dovraga, štampao ove snove. Za što. Ne sjećam se.Verovatno je tako jednostavno. Čitajte u slobodno vrijeme. Ako se ne varam, postoji samo prvih 12 snova. Ostalo još nisam odštampao.
Ali svi su bili u ladici mog stola. Bili su sakriveni ispod gomile različitog smeća. Postojala je i zaključana kutija. Kako je uspjela da ih pronađe. I generalno, nije dobro preturati po tuđim stvarima. Možda i jeste, ali to jednostavno ne olakšava.
- Kako ste ih našli. – pitao sam mnogo mirnije nego pre pet minuta. Sve postepeno dolazi na svoje mesto. Pa, barem ima malo svjetla. Inače, ništa nije bilo jasno.
“U tvom stolu”, promrmljala je i sjela na stolicu nasuprot mene. Nije me pogledala u oči. Verovatno se smeje sam sebi.
- Čisto. Odakle je ključ?
“Pa.” misteriozno se nasmiješila, podigavši pogled prema meni, i prešla prstom po rubu čaše. – Uvek sam ga imao.
Je li ona stvarno htjela da me maltretira. Nadam se da ne. I ona je blizu tome. Jedva mogu da obuzdam svoje uzbuđenje. To je kao okean: ponekad maslina, ponekad plima. Preplavljuje ti glavu. Iz nekog razloga se opet osjećam loše. Baci te na toplotu, pa na hladno. Kao da sam bolestan.
“Smiri se”, mama je nežno gugutala i oblizala usne. - Ne grdim te.
- Bilo bi bolje da je izgrdim, stvarno. Bar sam navikao na ovo. “Progutao sam slinu, skrećući pogled s nje. - I evo ga.
- Šta je. - Nevino se nasmešila i iz nekog razloga namignula. – Hteo si da me vidiš uživo u negližeu. Ili", suzila je oči, "nisi htela?"
Ups, stigli smo. Šta da joj kažem. Da ili ne. Kako to ne zeznuti. Da sam znao gdje ću pasti, položio bih slamke i sve to. Mada, šta ima da se misli. Da je htela da čuje odgovor: „ne“, teško da bi napravila takvu zbrku. Pa, recimo da?
“Reci mi”, mama je otpila gutljaj vina iz svoje čaše, “čekam.”
“Pa.” Oklevao sam i posramljeno pogledao majku. - Da, htela sam.
- I sada. – prošaputala je i ispravila ramena, ispruživši grudi ispod ogrtača. Bradavice, primijetio sam, opet ustale. - Sada, hoćeš li?
Hej, htela sam da viknem, držite konje. Biću paralizovan ovom brzinom.
“Uf”, obrisala sam svoje oznojeno lice rukom i ispila vino iz čaše u jednom gutljaju. Voda - voda. Nisam ni osetio ukus. Zatim je, gledajući u pod, promrmljao, mucajući: "Ne, ne, ne znam, moguće je."
“Oh”, zadovoljno je uzdahnula moja majka, “kako si stidljiv.”
pocrveneo sam. I on je iz nekog razloga iznenada ostao bez daha. Slegnuo ramenima.
"Pa, vidi", predložila je, "zašto ne gledaš?"
Pogledao sam. Mama je počela polako da otkopčava dugmad na svom ogrtaču. Laganim pogledom, prodire u mene sve dalje i dalje. Gornje dugme, veličine sličice i napravljeno u obliku neke bobice, provučeno kroz omču. Zatim je srednji ponovio pokret prvog. Treće i donje dugme je bilo skriveno od mene. Da, nisam je ni pogledao. Ali nakon nekog vremena i ona je bila slobodna. Mamin ogrtač se otvorio dovoljno široko da vidim dolinu između njenih grudi. Da moja majka nije disala, mislio bih da je vrijeme stalo. Koliko sam dugo sedela, upijajući lepotu očima, ne znam. Otpao sa ovog sveta.
„Idemo u sobu“, izvela me majka iz omamljenosti i ustajući krenula prema stepenicama. Ali kada sam shvatio šta je rekla, obuzela me je omamljenost. Zašto na kvadrat. Da, moja jaja su već postala četvrtasta od takvih iskustava. Bili su ispunjeni, da tako kažem, herojskom snagom. Samo da ova herojska snaga ne rezultira kukavicama. I to može biti slučaj. Znam sebe. - Ne boj se, idemo.
Slabih nogu pratio sam majku do drugog sprata naše drvene kuće. Dok je hodala strmim stepenicama, pogledao sam u njene bokove i njenu čvrstu zadnjicu koja se glatko ljuljala ispred mog lica. Izluđivao me je miris maminog tijela i morao sam se nasloniti rukom na zid da se ne onesvijestim. Dugo smo hodali. Iako postoji samo osam koraka. Očigledno je htjela da je bolje pogledam. Dao sam sve od sebe.
Mala soba na drugom spratu bila je veoma udobna. Mama je uvijek provodila noć ovdje kada bi dolazila na daču. Snažan, kvalitetan krevet, već ispravljen. Pored nje je mali noćni stočić sa svim vrstama maminih stvari na njemu. Pa, kozmetika, i tako dalje i tako dalje. Bolje je, naravno, nego kod bake, tamo u stanu, u sobi, pored sofe, rezano staklo i u njemu plutaju čeljusti. Prokletstvo, ne razmišljam o tome. Nešto mi nedostaje.
Nasuprot krevetu stajala je široka pletena stolica, a do nje, odmah do prozora, mali niski sto na kojem je bila hrpa časopisa. Mama je sjela na krevet i pokazala me na stolicu. Prozor je zastrt debelom crnom tkaninom, prigušeno svetlo usamljene podne lampe, treperi, obasjava preplanulu kožu moje majke. Sve ovo spaja atmosferu intimnosti.
- Pa šta ćemo da radimo. – upitala je zaigrano i prekrstila noge.
"Neeeee", promrmljala sam. Hteo sam da kažem, ne znam. Ali jezik je bio trom i nejasan. Tako se ispostavilo da je to neka vrsta smeća.
Majka je nabrala obrve, a zatim se zadovoljno nasmiješila.
- Ne znate. – dešifrovala je moj apsurd. - Razmisli.
Pa šta ima da se misli. Mada. Pa, prokletstvo!
„U redu“, uzdahnula je mama. Shvatio sam da od mene ne očekuju ništa razumljivo i ustao sam. Zatim je zakoračila prema meni i sjela mi u krilo. -Još uvek si nevina, zar ne.
Samo sam progunđao.Ne, ne od gravitacije. Moja majka je vitka. Progunđao je iznenađeno.
- Da, djevica.
Obmotala mi je desnu ruku oko vrata i razbarušila mi kosu lijevom. Skoro sam prsnula od zadovoljstva. A onda sam osjetila kako mi penis pritiska pravo u mamino međunožje. Pitam se da li ona to oseća. Možda. Kada je počela glatko da se trlja Analni deflorator njega, definitivno je to osetila.
„Predlažem da počnemo sa pregledom“, rekla je šapatom na moje uho. Ooo. Zatim je jezikom prešla preko ušne resice i opekla je vrelim dahom. Ah-ah-ah!
- Koji. – Nisam razumeo.
„Zar ne želiš da me pogledaš u potpunosti“, šapnula je, grickajući me za uho. Zatim se odvojila od mene i stavila lijevu ruku na moja prsa. – Ili ti se ne sviđam?
- Šta dođavola. – ispalila sam i ugrizla se za jezik. Ko tako govori. Morate biti oprezniji. Mama je žena. To znači da voli sve vrste komplimenata i igre općenito. Moramo da se poigramo, doduše nespretno, ali vredi pokušati. Inače ću ostati, da tako kažem, bez pite. - Naravno da želim i naravno da mi se sviđaš. Ti si samo boginja (izgleda kao banalnost, ali je uspjelo). Ne postoji niko poželjniji i lepši od tebe.
“Kako lijepo”, šapnula je moja majka i predložila da joj prvo skinem ogrtač. Trenutak i sve je spremno. Onda je uzela moju ruku i stavila je na svoja grudi. Sranje. Kako kul, ha. Mekana i istovremeno elastična. Bradavica viri. Dodirnula sam ga usnama i jezikom kružila oko areole. Mama je mahnito udahnula i izdahnula. I već sam joj iz sve snage ljubio grudi. I prvi, i drugi i treći. Ha ha. Šalim se. Ona nema trećine. Ona nije mutant. Njeno tijelo je savršenstvo, to je sigurno.
Ruka mi se spustila do majčinih bedara. Milovao sam ih, diveći se njihovoj nježnosti i glatkoći. Dodirnuo mi je stidno područje. Hot.Želeći da prodrem u ono što su gaćice skrivale, naišao sam na mali problem. Bilo je neprijatno.
Mama me je razumela bez reči i prešla u krevet. Tamo je legla na bok i pozvala me prstom. Ležerno sam prišao i pao pored njega.
Poljubila me je u usne. Odgovorio sam. Reći ću vam: devojke mojih godina se nikada nisu tako strastveno ljubile. U njihovom nastupu to nije bio poljubac, već patetičan šmrac. Nakon poljupca, ponovo sam joj milovao grudi. I tek tada je uz gunđanje počeo da joj skida gaćice. Skinuo sam ih, a mama je polako, kao da me zadirkuje, raširila noge. Slika mi se otvorila tako da sam se umalo ugrizla za usnu. Bilo je to nešto. Na stidnom području je tanka traka dlake, ali je sve obrijano. Prvo sam ga dodirnuo prstom, osjetio koliko je mokar, a zatim cijelim dlanom. Mama je dahnula. Znam šta je kunilingus, ali nikad ga nisam probao. A takva želja očigledno postoji. Skoro sam je dodirnuo. Usput, kako da nazovemo ženski polni organ. Dobro. Skoro sam dotakla jezik kada se moja majka ohrabrila i uspravila.
- Možeš li. – Načini da se ponizi bračni par je promuklo.
„Naučićemo“, rekao sam žustro. - Nije kao mahati sabljom.
Učio sam brzo, moj akademski uspjeh je bio odličan. Nakon nekoliko minuta shvatila sam kako se mami to više sviđa i dovela sam je do orgazma. Izvila se, nešto viknula, pa nešto zacvilila i pala kao jesenji list. Ispružio sam se i legao pored nje.
„U redu“, promrmljala je i pritisnula svoje usne na moje. Dugo smo se ljubili. Onda se konačno povukla od mene i ja sam duboko udahnuo, ispunjavajući pluća vazduhom.
“Mama”, konačno sam odlučio, “ovo je incest.”
„Znam“, prošaputala je i pritisnula se uz mene. Čvrsto sam je zagrlio. - I šta?
„Ovo je loše“, promrmljao sam nesigurno, uživajući u trenutku i milujući je po leđima.
„Ali tako je dobro“, tiho je odgovorila. Pa šta da kažem. Samo sam se nasmešio.
-Jesi li već eksplodirao. – lukavo je upitala i pogledala me očaravajućim pogledom svojih plavih očiju bez dna.
- Sve je utrnulo. „Ne osećam ništa“, rekla sam iskrenu istinu.
“Jadnica”, sažalila se na mene i bacila me na leđa. Zatim je sjela i rukom prešla preko mog stomaka. Gore i dolje, gore i dolje. Drhtao sam samo zamišljajući šta će se sada dogoditi. - Pa, da vidimo šta imamo ovde.
Skinula mi je šorc zajedno sa mojim gaćicama. A sprijeda, kao džak u kutiji, moj penis je iskočio. Lagano drhteći, ciljao je u plafon. Tamna glavica malo je virila iz kožice.
"Vau", rekla je moja majka očarano. Oči su joj zaiskrile od požude i instinktivno je oblizala usne. Prstom je dodirnula veliku kap lubrikanta koja je virila iz mog penisa. Onda sam ga probao. Polizala je prst i pogledala me pravo u oči. - Ukusno. - zaključila je.
Bez prestanka, proždirao sam je očima i brzo disao.
- Mogu li da probam u potpunosti. – rekla je lukavo, prelazeći prstom preko natečenih usana.
- Šta da Kazna i iskupljenje 1 dio_1 – Nisam shvatio.
Mama se spustila na sve četiri i lebdjela iznad mene, gledajući me pravo u oči. Onda mi je lagano prstom udarila po nosu i rekla:
- Mogu li sisati. Hoćeš li to dati mojim ustima?
Pošto sam zaboravio sve reči, morao sam da klimnem glavom. Tada se moja majka nagnula i poljubila me prvo u usne, zatim u vrat, grudi i stomak. I konačno, stigao sam do prepona.
Pažljivo je uzela moj penis u jednu ruku, a moja natečena jaja u drugu. Ooo. Zatim mi je lagano trznula penis i gnječila mi jaja.
- Jedan-dva, jedan-dva. - igrala se sa njim neko vreme, a onda je liznula glavu i progutala penis u potpunosti. Naravno da je sranje, oh-ho-ho. Mada nemam sa čime da poredim. Ali iz nekog razloga, sto posto sam siguran u ovo. Lizala ga je, sisala, mesila. I ona se sama savijala kao mačka, očito uživajući u tome. Ponekad je čak i predela. Kada je osjetila da ću svršiti, čvrsto je omotala usne oko mog člana koji je pulsirao i sve to uzela u usta. Njen jezik nije ležao mirno i puzao je po celoj glavi. Neko vrijeme nije puštala moj penis iz usta, isisavajući posljednje sokove iz mene. Onda je mama konačno progutala moju spermu i polizala moj kurac i jaja. Ugh. Postalo je tako lako. Glava je prazna, kao stara kanta bez dna.
Mama je sjedila na koljenima, gnječila i mazila moj penis koji je padao. Nije ispuštala ruke. Ona se, nemo se smiješeći, ispružila pored mene i poljubila me u usne.
Ležali smo desetak minuta i slušali kako vjetar šušti kroz prozor.
- Možda da odem po vino. – predložio sam. – Onda ćemo nastaviti.
"Naravno", klimnula je moja majka sa odobravanjem.
Ustao sam iz kreveta i otišao na prvi sprat. Već na pola stepenica, okrenuo sam se i pogledao majku. Bila je zadovoljna, kao dobro uhranjena mačka, ležala je na krevetu, provlačila prstom po butini i gledala u mene.
Pa, ona je srećna, to je očigledno. I ja. I sretna sam. Fino!
P.S.
O da, vjerovatno se pitate, šta je sa čudnim naslovom moje priče. Pusti me da razmislim. Oh, dođavola, on ne zna. Raspoloženje je sada dobro. Ha ha!
Klikni OVDE i Oceni Priču 🙂
[Ukupno: 14 Prosek: 2.2]
oh, vrijeme je za jebanje
super dušo ko je ona
nadam se da ima svježih
Voleo bih da joj to nabijem
jedan od načina da se izazove nesreća