Artem je naš gost

Moja priča je stara i duga. Seks me je zaokupljao od ranog djetinjstva, špijunirao sam djevojke i žene, u svakoj prilici, trljao sam svoju malu macu rukama, i bilo mi je dobro, tada još nisam završio, ali već sam doživljavao zadovoljstvo. Tokom adolescencije, postao sam okoreli masturbator, nastavljajući da špijuniram i prisluškujem. Prisluškivala sam šta se ponekad dešavalo u spavaćoj sobi mojih roditelja, doživljavajući neobično jake orgazme. Najvjerovatnije sam postao perverznjak upravo kada sam drkao i zamišljao svoju majku.

Sa 22 godine sam se oženio, godinu dana kasnije rodila mi se ćerka, a tri godine kasnije smo se razveli. Moja žena, od pametne i lepe, postala je domaćica, a ja tu nisam mogao ništa, mislim da je to jednostavno takav tip žene. Kada sam napunio 33 godine, upoznao sam nju, moju ženu.

Imala je 31 godinu, imala je trinaestogodišnjeg sina, zvala se Tanja. Rano se udala, nažalost, njen muž je tada još bio veoma mlad i nije bio spreman za porodični život, a brak se brzo raspao. Tada je imala desetak muškaraca, vrijeme traženja i grešaka, a onda sam se pojavio ja. Kod nas je sve od samog početka bilo super, skoro odmah smo počeli da živimo zajedno, i bili idealni jedno drugom u svemu, i u seksu i u svakodnevnom životu, a onda su se moje perverzije počele buditi. Jednog dana, kada se Sanya, sin moje Tanjuše, kupao, prolazeći, čuo sam neke zvukove iza vrata. Stala sam i slušala, kao iskusan masturbator, odmah sam shvatila da dečko drka.

U njegovim godinama je to normalno, setila sam se sebe, u njegovim godinama, kako sam drkala mami, a iz nekog razloga sam mislila da i Sanja drka majci, Tanjuši, i to me je napalilo. Noću sam jebao Tanju sa velikim uzbuđenjem, a u glavi mi je bljesnula misao da bi Sanya mogao da je jebe.Od tog trenutka ova misao me nije napuštala, shvatio sam da ću, ako ne pokušam sve ovo da sprovedem, poludeti. Počeo sam da glumim izdaleka. Tokom seksa pričali smo jedno drugom razne erotske vulgarnosti, koje su nas uzbuđivale i dijelile erotske fantazije, koje su uvijek povećavale naše uzbuđenje.

I tako sam počeo da govorim Tanjuši da želim da ima seks sa nekom devicom i da bude njegov prvi seks učitelj. Tanjuši se dopala fantazija, podržavala je igru ​​i noć je bila toliko burna da to nije ni očekivala, što mi je rekla sledećeg jutra, ali joj se svidelo. Tako je postepeno ova fantazija postala dominantna u našim seksualnim igrama, Tanji se dopao moj odgovor tokom seksa. Jednom, otprilike mesec dana kasnije, kada sam jebao Tanjušu i kada smo maštali, rekao sam da bi mogla da postane Sanjina učiteljica seksa, i nisam nastavio sa tim, a tek posle, kada smo pušili, rekao sam joj da je ovo ideja me je uzbudila. Tanja je bila malo posramljena.

Na pitanje šta ju je toliko mučilo, rekla je da to nekako nije u redu, a onda sam pitao da li je sama pomisao na to uzbuđuje ili ne, odgovorila je da je to uzbuđuje, ali je neprirodno. Nakon toga sam pao u rasuđivanje da nema ničeg neprirodnog u samoj činjenici uzbuđenja, a objekat ne igra nikakvu ulogu, a onda bla bla bla, sve u istom duhu. I, nakon dva mjeseca naših seksualnih fantazija, sama Tanyusha je strasno željela da je Sanya pojebe. I u tom trenutku sam rekla Tanji da sam čula kako se Sanya drka, i rekla da mislim da treba da razgovaram sa njim i da mu kažem nešto o seksu uopšte.

Tanja mi je predložila da ja kao muškarac ovo uradim, ali ja sam uzvratio rekavši da mi ne smeta, ali ja sam mu stranac, pa ću pričati, ali u njenom prisustvu, kažu, biće lakše za njega, složila se Tanja. Iste večeri sam sedeo na sofi, ispred televizora, Tanjuša mi je sela u krilo, a Sanya je došao da poželi laku noć i onda sam ga zamolio da sedne u stolicu, on je seo. Rekao sam da sam ga čuo kako samozadovoljava, duboko je pocrveneo, ali sam požurio da ga smirim rekavši da to svi rade, a i sam sam počeo da drkam otprilike u tim godinama. Onda sam ga pitao šta zna o seksu, počeo je nešto da mrmlja i shvatio sam da on zapravo ništa ne zna.

Tada sam rekao da seks igra veoma važnu ulogu u životu i žena i muškaraca, da seks može biti oralni i vaginalni, svi to rade, a njegova majka i ja to radimo svako veče. Nakon ovih riječi, osjetio sam kako je moja Tanjuša počela brže da diše, očito su je moje riječi uzbudile i onda sam riskirao. Zamolio sam Sanju da dođe i sjedne pored mene. Pošto nije bilo mesta u mojoj blizini, seo je tik do Tanje, nakon čega sam ga pitao da li je ikada video žensku grudi, odgovor je bio negativan, ali da li ju je ikada dodirnuo rukom, on je odgovorio da nije, a onda sam rekao: “Pruži ruku naprijed!” Uzeo sam njegovu ruku i stavio je na Tanjina prsa.

Tanjuša je pokušala da napravi nekakav pokret, ali moja leva ruka je ležala na njenom ramenu i lagano je pritisnula, ne dozvoljavajući joj da se pomeri. U istom trenutku desnom rukom sam otvorio ogrtač na Tanjinim grudima, Sanya mu je odmaknuo ruku, ali sam rekao: „Uzmi je objema rukama i zapamti ih!“ Sanya je poslušno počeo da šapa Tanju.„Sada ih poljubi“, nastavio sam, Sanya je utisnuo svoje usne u Tanjinu bradavicu, a onda je moja Tanja opala, a trenutak kasnije je rukom pritisnula Sanjinu glavu na svoja grudi. Nakon što sam sedeo minut, podigao sam Tanjinu glavu i pažljivo ustao.

Tanjuša je već pritiskala Sanju obema rukama, ali nije mogao da se otrgne od grudi, moj kurac je stajao. Tiho sam ugasio svjetlo i ostavio upaljen televizor kako bih bolje vidio šta se dešava u njegovom treperavom svjetlu. Sanya nije mogao ostaviti Tanjine grudi na miru, tada sam rekao: „Daj to maminim ustima!“, ova fraza ga je izvela iz stanja šoka u kojem se očigledno nalazio. Pomogao sam mu da ustane i stavio ga ispred Tanjinog lica, Tanja je sjela, skinula mu trenirku i zgrabila usnama njegov uspravljeni mali kurac, zatim napravila nekoliko sisanja, Sanya se zatresla i on je došao.

Očigledno je bilo puno sperme, to sam shvatio iz Tanjinog grla. Izvadio sam kurac, i nemajući više snage da se suzdržavam, počeo sam da drkam. Tanjuša je sve isisala iz Sanjinog kurca, do poslednje kapi. "Je li tvoja majka dobra pusačica?" - upitala sam, a Sanya je, teško dišući, odgovorila da je jako dobra. “Sada je vrijeme da se upoznaš sa maminom pičkom, poližeš je, a onda jebeš mamu!”, rekao sam, nastavljajući da drkam.

Ova noć je postala najnezaboravnija u našim životima, Sanya je pojebao Tanju jedanaest puta, dva puta joj je ušao u usta, to znači mladost, a između toga sam je uspio četiri puta pojebati. Od tog trenutka naši životi su se promenili, Tanja je bila najjebanija žena na svetu, voleli smo je i bili srećni. Sa sedamnaeste godine Sanya je počeo da ima devojke koje je voleo i jebao, ali Tanja je za njega bila svetinja, svaki dan, bez obzira na sve, gađao je po dva-tri štapa.

U dvadeset i drugoj godini oženio je zgodnu djevojku Zhannu, ali je čak i tada povremeno mazio Tanju svojim kurom. Godinu dana nakon vjenčanja, Sanya je došao kod mene i pitao me da li me uzbuđuje kada jebe moju majku, odgovorila sam da jeste, da za sve ove godine nikada nisam požalila. Rekao je da ga je napalila pomisao da neko jebe Zhannu. Rekao sam da je sve u vezi sa seksom između njega i Zhanne.

Tri mjeseca kasnije, Sanya je nagovorila Zhannu da postane sexwife, i ovako žive već tri godine, ali moram vam reći da je Zhanna ispala takva kurva, za ove tri godine ju je pojebalo više od pedeset ljudii Sanya je sretan zbog toga, a ovo je Glavna stvar. Čak je ponudio da je pojebe, ali ću se za sada suzdržati, mada.

Zato smo svi perverznjaci, svi različiti, ali to je sve.



Ova priča se desila jednom mom poznaniku (učili smo u istoj školi u to vreme) davne 1973. godine, kada je nastupila era tramvaja od tri kopejke, pomame za umetničkim klizanjem i dečijim vojnim sportskim igrama, kao i strašne nestašice najlonske tajice je bilo u dvorištu. I pored toga što se po današnjim standardima tada ništa posebno nije dogodilo (niko nikog nije ni pojebao!), kada sam to saznao, bio sam jednostavno šokiran. Uostalom, junaci ove „doktorske igre“ tada su imali jedva četrnaest godina i bili su sasvim pristojnog izgleda. Pa čak i uprkos činjenici da nisu došli do tačke zajebavanja (a nije ni moglo doći do toga!), u cijeloj ovoj priči bilo je više nego dovoljno erotike. Nisam ni znao da su takve stvari moguće u našoj uzornoj školi. Pa sam onda, sve do maturske večeri, hteli-nehteli, gledao tu devojku (usput rečeno, zaista prkosno lepu za svoje godine) kroz prizmu onoga što se desilo. Mada, nadam se, nije znala za to. Kako sam ja uopšte znao za sve. Pa, šta da kažem. Očigledno, mladi ljudi ne znaju da čuvaju tajne. Evo i ja ih, trideset godina kasnije, dijelim. Mislim da je to sada moguće. Čak ostavljam i svoja prezimena gotovo nepromijenjena. Koja je svrha mijenjati ih?Drugi su otišli, a ovi su daleko. Dakle, sve je prilično pouzdano. Istina, morao sam dodati nekoliko stvari radi riječi, ali generalno je sve bilo baš onako kako je ovdje napisano. Dakle."Abrosimova!" - Ljudmila Vasiljevna je uzviknula prvo ime na dugačkom spisku učenika, a nad razredom se nadvila oprezna tišina. "Abrosimova. Gde je Olja Abrosimova?" "Ona je otišla!" - nevoljno je rekao Igor, komšija devojke za njenim stolom."Kako to misliš - ne. On kasni, ili šta?" "Zašto kasni. Nije ni bila na ruskom. Verovatno je bolesna." "Je li tako. Vau. A juče je bila zdrava kao krastavac. Umalo me nije oborila niz stepenice!" nastavnica je sarkastično rekla: „Dobro.“idemo dalje. Agapova. Beljajev. Bogdanova.“ Vratili smo se na temu izostanaka na kraju časa. Svi učenici su dobili pitanja za pripremu za četvrtinu, ali ih je bilo potrebno nekako prenijeti onima koji su iz ovih ili onih razloga propustili današnji čas. Učitelj je počeo da naređuje. "Pa poslaćemo Tolika Prohanova u Hotinjenka, on živi u blizini. Sveta, ti idi kod Larise Savčenko. Znaš li gde je njena kuća. Tako je, blizu apoteke. Pa, ko je još ostao nas. Vetkin . Elfimov, možeš li danas da dođeš kod Vetkina. Ko će doći kod Vetkina. Ti, Pokataeva. Pa, hajde, idi. Vetkin je tih dečak, pogotovo kada je bolestan!" Zlonamjeran smijeh prostrujao je razredom, budući da se Kolja Vetkin još od osnovne škole odlikovao time što nije popuštao djevojkama, a općenito je volio vrijeđati one koji su bili slabiji. Međutim, nedavno je imao dobar odnos prema samoj Žanki Pokataevoj. Čak je jednom viđen kako jednoj djevojci daje kaput u školskoj garderobi. „Pitam se ko će ići u Abrosimovu?“ - povisio je Igor ton, jasno dajući do znanja da definitivno neće nikuda. Međutim, to je samo privuklo pažnju nastavnika. „Pa idi da je vidiš!“ reče mu Ljudmila Vasiljevna urednim tonom: „Znaš li adresu?“ Igor nikada nije bio u kući Abrosimove i, naravno, nije znao njenu adresu. Tada mu je učiteljica ljubazno diktirala iz razrednog časopisa: Jubilejna ulica, zgrada 29, stan 82. Nije mu bilo kratko svjetlo, ali je bilo nekako nezgodno odbiti. Uostalom, moj komšija za stolom.Međutim, iako su Igorovi planovi za danas bili nešto drugačiji, u duši mu je čak bilo drago što mu je povjereno da posjeti Olyu. Ova plavokosa devojka sa nestašnim šiškama i velikim, pomalo podrugljivim plavim očima odavno mu se dopadala, od samog početka, kada se tek preselila u njihovu školu. A još više sada kada je postala tolika ljepotica da su je čak i desetaci s vremena na vrijeme gledali.Ne, naravno, da bi posjetio druga iz razreda, nisu mu trebale naredbe učiteljice, ali je bilo nekako nezgodno da joj idu u goste tek tako, iz vedra neba, samoinicijativno. Sada je imao formalni razlog za takvu posjetu, koji ga je barem spasio od rizika da bude ismijavan od strane vlastitih prijatelja. Mora se reći da i pored činjenice da se potajno uzdisanje za lijepom, dugonogom Olgom dugo smatralo gotovo dobrim manirom u svom razredu, ipak je navika da dječaci od 8 "A" otvoreno pokazuju svoje simpatije prema jedna od devojaka.Pazi. Neki od njih su već bili primljeni u Komsomol, ali su i dalje, poput male djece, i dalje bezobzirno otimali aktovke djevojkama, čupali im pletenice i podizali suknje, ne razmišljajući o tome da je njihovim razvijenijim vršnjakinjama odavno trebalo nešto drugačije. Dečaka, koji se usudio da otvoreno pokaže nežna osećanja prema devojci, pa čak i postigao reciprocitet od nje, odmah je bio izopšten od svojih manje srećnih drugova, koji su odmah pronašli gomilu svakojakih nedostataka u predmetu njegove nedavne tajne obožavanje.Osim toga, Igor je iz nekog razloga vjerovao da ima male šanse da računa na naklonost tako šarmantnog stvorenja kao što je Olga Abrosimova, kao niko drugi. Opsesivnost nikada nije bila karakteristična osobina njegovog karaktera. Tako da nije posebno tražio da bude prijatelj svoje zgodne komšinice, iako joj je rado pomagao da rešava testove, a povremeno joj je dozvoljavao da prepisuje domaći zadatak. On je to, međutim, učinio, iako dobrovoljno, ali ne stvarajući posebne iluzije. Uostalom, činjenica da je sada sjedila za istim stolom s njim bila je stvar slučaja, a ne njenog svjesnog izbora. Pa, stvarno, ko je on. Neugledni šmeker sa debelim naočarima. Dobro uči, recimo, i igra šah, ali tu je izgleda kraj svih njegovih zasluga. A ona. Ona je, ipak, najlepša devojčica u razredu, svi dečaci priznaju, nije on jedini. A studiranje, inače, takođe nije tako loše. Pogotovo kada ima vremena za to. Zato što se umetničkim klizanjem ozbiljno bavi od svoje šeste godine, a prošle zime je čak osvojila i nagradu na nekim važnim takmičenjima. Tada je čak nakratko prikazan na TV-u. Olya je klizala po ledu u kratkoj, uskoj haljini, neustrašivo bljeskajući golom guzom pred gledaocima umotana u kapute i bunde, a bila je toliko našminkana da je izgledala kao potpuno odrasla djevojčica. Igor je nije odmah ni prepoznao, ali kada jeste, nije mogao da se otrgne od ekrana. Tada je cijela škola bila tako ljubomorna na nju. Zašto bi. Pa ipak, uprkos svemu, Igorovo srce je počelo da kuca u nekoj vrsti očajničke nade kada je pritisnuo dugme za zvono na vratima. Kad bi samo znao u kakvu bi se nesvakidašnju avanturu pretvorila ova posjeta njegovom razredniku. Olya mu je sama otvorila vrata."A-a, jesi li to ti?" povukla je s praga, brzo pogledavši gosta od glave do pete. "Šta želiš?" Igor je oklevao. „Ja. ovo. Ljudmila Vasiljevna me je zamolila da uđem. Zašto danas niste bili u školi?” “Otišla sam u bolnicu!” Olja je suvo odgovorila, “A sutra ni mene neće biti, to joj možeš reći!” "Jesi li bolestan ili šta?" "Nešto. Još nešto?" „Da. imam ga ovde. Uglavnom, doneo sam ti ga ovde.” „Slušaj, možda ćeš ipak ući?”, prekinula ga je Olja, „Zato što duva sa ulice!” Pustivši Igora unutra, zatvorila je vrata za njim i stala nasuprot njemu, naslonjena na zid. Sada je Igor sa radoznalošću zurio u svog druga iz razreda. On, koji je od detinjstva navikao da Olju viđa isključivo u njenoj školskoj uniformi (taj incident sa televizorom se nije računao), prvi put je imao priliku da je posmatra, da tako kažem, u kućnom okruženju. Olya je stala ispred njega u kratkom ogrtaču bez rukava, a Igorek je odmah u sebi primijetio da su njene noge, kako i priliči umjetničkom klizaču, jednostavno nevjerovatne. Istina, prije je primijetio da Olya u školi radije nosi kraću uniformu, ali ipak ne u tolikoj mjeri. Da je znala za Igorovu predstojeću posetu, verovatno bi obukla nešto pristojnije, jer ogrtač koji je sada nosila jedva je pokrivao njene gaćice. U međuvremenu, u stanu je bilo prilično prohladno zbog radijatora koji ne rade. „Zar se ne smrzavaš, bosih nogu?“ - sarkastično je upitao Igor. “Usput, nisu gole!”, pomalo posramljeno je odgovorila djevojčica i, podižući porub svog ionako kratkog ogrtača za nekoliko centimetara, koketno pokazala dječaku rub duge, prozirne čarape s čipkom elastične trake pričvršćene za pojas, "Jeste li vidjeli. Pravi najlon!" Igor se skeptično nasmejao.Unatoč činjenici da je više puta vidio žene kako trče u jednom najlonu čak i po mrazu od dvadeset stepeni, još uvijek nije vjerovao da takva neozbiljna "odjeća" može nekako zaštititi od hladnoće. Pantalone su druga stvar. "Ko je tamo došao?" - odjednom je upitao glasan ženski glas iz kuhinje. "Stiže mi ovo, mama. Iz škole." brzo je odgovorila Olja i odmah predložila Igoru: "Pa zašto se svi guramo ovde u hodniku. Hajde, dođi meni. Inače će dobiti sada spremna za posao, ona danas uveče.” Ne čekajući odgovor, Olja se ušunjala u svoju sobu, gde se odmah nogama popela u malu mekanu stolicu, privukavši svoja tanka kolena na grudi i stežući ih sa njene ruke. Istovremeno, jedna od elastičnih traka na njenom pojasu se odmah otkopčala sa čarape, ali ona to nije primijetila. Sledeći Igor je ušao u sobu. Brzo se osvrnuvši oko sebe, stavio je sveske na sto i htio se srušiti u istu stolicu nasuprot, ali je stao na vrijeme, gotovo sedeći na čudnom predmetu koji je ležao u stolici, koji je podsjećao na veliki gumeni jastučić za grijanje sa dugim cijev pričvršćena za nju.kraj. Kakva je ovo stvar i zašto je to Olya trebala u svojoj sobi, iz nekog razloga ga je bilo neugodno pitati, ali je i sama Olya, kako se Igoru činilo, bila malo posramljena što ju je vidio, jer, bez riječipožurila je da ukloni sumnjivu „bocu sa toplom vodom“ sa noćnog ormarića. „Izvolite. Evo pitanja za test iz algebre za četvrtinu!“ - Igor je Olji pružio presavijeni papir. Djevojka je brzo prešla očima i odložila ga. "U redu je. U jednom slučaju, pomoći ćeš mi, zar ne?" "Naravno, o čemu pričamo!" - Igor se nasmešio. “Pa, šta je još bilo zanimljivo u školi?” Pričali su o tome i o tome još pet minuta.Iz hodnika se začuo zvuk otvaranja ulaznih vrata - to je bila Oljina majka koja se spremala da krene na posao. "Zbogom, mama!" - viknula je devojka za njom. "Zbogom kćeri!", odgovorila je mama iz hodnika. "Budi pametna, ne jedi ništa noću i ne zaboravi da pozoveš tetku Nađu. Napraviće ti klistir!" Igoru su bljesnule uši. „Mama!“ Olja je nezadovoljno frknula, „Imam dječaka u posjetu!“ Iza vrata su se postiđeno zakikotali, ali su odlučili da se ne izvinjavaju. "Gosti Klub MIG-21 negde izaći. Čuješ li Olga. Ne zaboravi. Samo ne u kupatilu - tu sam natopio veš!" Vrata iza leđa Irina Petrovna bučno zalupi. Olja je tužno pogledala noćni ormarić. „Oh!“ osudno je uzdahnula, „Opet će me mučiti!.“ Neko iznenađenje pojavilo se u očima gosta. U međuvremenu, Olja, pošto je konačno primetila praznu elastičnu traku koja joj visi sa pojasa, objesila je jednu nogu o pod i počela, ne Moja cura moja kurva moja robinja Igora, da navlači čarapu koja joj je skliznula sa noge. „Znate, ja imam sutra pregled, pa, i tako. to je baš ono.“, kao da se izvinjava, nespretno je objasnila. "Hajde, šta nije u redu!" - odsutno je odgovorio Igor, "svarivši" ono što je upravo čuo, a istovremeno sa interesovanjem posmatrajući kako njegova drugarica, drhtavih prstiju od hladnoće, pokušava da zakači čarapu za elastičnu traku njenog kaiša. Zatim, iskoristivši činjenicu da je djevojka bila toliko zanesena ovom aktivnošću da je neko vrijeme potpuno prestala obraćati pažnju na njega, skupio se hrabrosti i pažljivo skrenuo pogled tamo gdje, ispod ogrtača, u mračnim dubinama između Oljine noge, uzak trougao na njenim gaćicama.Igor je u srcu shvatio da on, dobro vaspitan dečko, ne treba da gleda ispod suknje devojaka, ali mu se taj prizor učinio toliko očaravajućim da nije mogao da si pomogne. Olja je podigla oči i, prateći smjer Igorovih neskromnih pogleda, pomaknula koljena za svaki slučaj. "Uvijek se otkopčaju i skliznu!", požalila se na čarape, spuštajući ogrtač i gladeći svoje vitke noge, čvrsto prekrivene najlonom, "Voljela bih da mogu kupiti nove uvozne hulahopke, iste kao i Zhannine. Jeste li vidjeli. Takmičio sam se na ovim takmičenjima. " "Ne. Ne znam mnogo o odjeći za djevojčice!" - iskreno je priznao Igorek. "Pa, dobro!" Olya je zakolutala očima, "Hlajke su mnogo udobnije. Lepe, tople i nisu potrebne gumice!" „Bolje da nosiš pantalone!“ Igor je ozbiljno predložio, „Još je toplije!“ "Naravno, toplije je!", složila se Olja, "Mogu da nas izbace iz škole samo zato što nosimo pantalone!" "Zašto je ovo?" - Igor je postao oprezan. "Ne!", Olja se nasmejala, primetivši strah na Igorovom licu, "Ovo važi samo za devojke. A ti, nosi to u svoje zdravlje!" "Pa dobro. Zašto djevojke ne mogu. Nisu ljudi, ili šta?" "Otkud da znam?" Olja je slegnula ramenima: "Ne dozvoljavaju, to je sve!" Igor je saosećajno uzdahnuo, jer mu se nečija ideja da devojkama zabrani nošenje pantalona činila prilično apsurdnom. Uostalom, čak i sa moralne tačke gledišta (a svi odrasli, po njegovom dubokom uvjerenju, bili su okorjeli dosadnici i moralisti), pantalone su izgledale mnogo čednije od suknji i čarapa, a šta tek reći o praktičnosti. Igor je neko vrijeme a Olja, Dobrovoljni rob_1 teme za razgovor, šutke se pogledaše. Bilo je već oko sedam sati uveče.Konačno, Igor je pomislio da verovatno nema više šta da radi ovde, pa je hteo da ustane i da se pozdravi, kada je Olja odjednom, bacivši brz pogled na sat, i sama ustala na noge. "Sačekaj me malo!" - predložila je Igoru i izletjela iz sobe. Iza vrata se čuo prigušeni razgovor - činilo se da djevojka razgovara s nekim na stepeništu. Zaista se vratila vrlo brzo, a lice joj je izražavalo zabrinutost. "Dakle!" reče ona okrećući se negde u svemir, "tetka Nađa, izgleda, neće biti danas. I šta da radim sada, pitam se?" "Koja tetka Nađa?" - Igor nije razumeo. "Da, nema veze." Ne obraćajući pažnju na Igora, ponovo je iz noćnog ormarića izvukla "toplu vodu" sa tubicom i okrenula je u rukama. „Da probam sama?“ promrmljala je, „Ne, meni je nezgodno.“ Leška je ćutke sedeo, pokušavajući da shvati o čemu zapravo govorimo. I skoro je počeo da nagađa, ali onda je Olja ponovo primetila njegovo prisustvo. Trenutak zbunjenosti pokazao joj se na licu. Zatim je, procenjujući u njegove predane oči, ona, lagano pocrvenevši, tiho rekla: „Igore, mogu li da te pitam jednu stvar?“ "Pa?" - Igorek spremno klimnu glavom. "Igorek, evo u čemu je stvar. - Olja je oklevala skupljajući hrabrost, - Uopšte. Možeš li mi dati klistir?" Igor je Kučke skočio u stolicu. "Šta?!!" - uzviknuo je, ne vjerujući svojim ušima. “Pa vidiš.” počela je Olga oklijevajući, petljajući s vrhom gumene cijevi u ruci (osjetilo se da je i sama jako posramljena), “tetka Nađa mi to obično oblači, ali ona nije tu. danas. Ali ja lično nikad nisam pokušao. Hoćeš li mi pomoći, u redu?” Igorovom glavom proleti nalet misli.Postepeno mu je konačno počelo sinuti šta ova prelijepa dugonoga djevojka sa povjerljivim pogledom ogromnih plavih očiju ispod svojih laganih nestašnih šiški zapravo traži. Dovraga, ovo ipak nije domaći zadatak za kopiranje. I nemojte raditi test. “Pa, zašto me tako gledaš?” Olga je pocrvenjela, “Predlažem da se ne ljubiš!” "Poljubac bi bio u redu!", pomisli Igor grozničavo, "Ali klistir. Za mene - za nju. Zašto to odjednom radi?" Jednom je video kako se to radi, ali ono što je video ne može se nazvati sasvim pristojnim spektaklom. "Uostalom, onda će ona morati da skine gaćice. Moraće svakako da skine gaćice!" - on vrtjelo mu se u glavi, - Vau. Zar se ona stvarno ne šali?!" Tada je Igor primijetio da ga Olya nastavlja gledati s iščekivanjem. “Pa, dobro!” konačno je odmahnuo rukom, “Samo imaj na umu da ja ništa ne razumijem u vezi s tim!” Uzdahnuvši, Olja je sjela na krevet i povukla desnu nogu prema sebi. Istovremeno, porub njenog kratkog ogrtača ponovo se razdvojio u stranu, ponovo otkrivajući Igorovom pogledu prekrasan pogled na komadić njenih jarko ružičastih gaćica i čvrsto zategnute elastične trake njenih čarapa.Međutim, ona sama kao da je prestale da obraćaju pažnju na ovo. „Da, evo ga.“ U suštini nema šta Noćni klub ANDROMEDA_1 se razume!“ počela je da objašnjava, „Vidi. Prvo trebaš da doneseš malo vode ovde. samo obavezno pričvrsti crevo da voda ne iscuri.Onda ces ovu cev ubaciti u moju.pa generalno gde je potrebno.i onda skidas stezaljku i cekas da sva voda stekne izlio.” Olja je odjednom ućutala, gledajući efekat koji se proizvodi s očajničkim zanimanjem. "To je sve, Igorek. Zašto me tako gledaš. Šta ti je?" Igorovo lice je zaista počelo da se prekriva mrljama.Činilo se kao da će izgubiti svest. „Gde će izliti?“ - upitao je promuklo. "Pa, evo. U meni. Shvatio?" - Olja je napravila nejasan pokret rukom u pravcu stomaka. "Pa jesi li ozbiljan?!" „Nažalost, da!“ Olja je spustila oči, „Kakvi su to vicevi?“ I, nakon kratkog ćutanja, zbunjeno je dodala: „Nemoj da misliš Igoreček, ja sam užasno stidljiva, ne Ne sviđa mi se to sve, ali. Vidite, ako ne uradite klistir prije pregleda, onda. Pa, generalno, onda ću se osjećati loše. Ne mogu to učiniti sebe. Pa šta?” Igor je grčevito progutao."Da popijem toplu ili hladnu vodu?" - upitao je glasno iz kupatila, pokušavajući da priguši prskanje vode koja je tekla iz česme. „Je li ti vruće?!“ Olja je u strahu odgovorila iz sobe: „Naravno, hladno!“ Uzimajući ovo kao vodič za akciju, Igor je pošteno sačekao da voda iz česme ne izađe potpuno ledena i tek onda njome počeo puniti gumenu šolju za klistir. Sve je više nadimalo i činilo se bez dna. "Koliko da sipam?" - upitao je glasno. "Zapravo ne znam. Vjerovatno puna!" - nakon malo razmišljanja odgovorili su iza vrata. "Da. Gledaj, puknut ćeš!" - Igor je sumnjičavo odmahnuo glavom, gledajući potok koji teče iz česme. Igorek je imao krajnje oskudne informacije o ljudskoj anatomiji i nije znao koliko vode se može uliti u čovjeka, a da ga ne pošalje na onaj svijet. Ali za njega je tada bio problem čak i samo ispijanje obične flaše vode od pola litra u jednom gutljaju, dok je u ovu gumenu vreću lako stalo dva litra, a možda i sva tri. Jednom riječju, snažno je sumnjao da toliko vode može stati u vitku i prilično krhku Olju. Štaviše, sa takvim neprirodnim načinom njegove administracije.Možda je, naravno, sve u djevojkama nekako drugačije uređeno, ali zar joj to zaista ništa neće pomoći. Teško. Igor je imao osjećaj da u rukama drži oruđe za mučenje. Uz malo muke držeći za usko uho rezervoar za klistir natečen od vode, Igor je ušao u prostoriju divlje lupajućeg srca. "Ovdje. Puno, kako se traži!" Olja je sa zabrinutošću pogledala ogromnu šolju, ali nije pokazala mnogo brige. "Jesi li uplašen?" Custom spanking iznenadio se Igor. Djevojka je slegnula ramenima i počela polako da se penje iz kreveta. “A ja sam mislio da se klistir daju samo uz takve stvari!” - nastavio je Igor, koristeći dva prsta kako bi dočarao proces stiskanja i otpuštanja šprica. "Ovo je sve za malu decu!" Olya se tužno nasmešila, "A ja sam već odrasla devojčica. Pa, hoćemo li da počnemo?" Igor je ćutke klimnuo glavom. „Samo ne brini!“ devojka ga je ohrabrila, „Zamisli da smo mi u bolnici, a ti si doktor.“ Rekavši ove reči, Olja je ustala i izvukla okruglu ravnu kutiju sa noćnog ormarića.kao one koje se voze po asfaltu devojke koje igraju poskoke. „Vazelin“, Igor je uspeo da pročita. Otvarajući kutiju, djevojka je uzela crijevo za klistir u ruke i pažljivo podmazala njegov plastični vrh. “Da bismo lakše ušli!” - malo pocrvenevši, objasnila je. Nakon toga, djevojka je okrenula leđa Igoru i, takva kakva je Piercing_1 - u ogrtaču i čarapama, uz teški uzdah, pala na sve četiri ispred njega i, graciozno izvivši leđa, ukočila se na mjestu. Zatim je brzim pokretom povukla rub ogrtača i ponovo se Mučenje izviđača pred Igorom u pozi napetog očekivanja.Ugledavši svoje dupe tik ispred sebe, potpuno golo, osim koketno uske trake ružičastih gaćica uvučenih između zadnjice, pa malo pokrivajućih, dječak se ukočio na mjestu. Činilo se da sada nije u stanju da se izdrži. pomeri se sa svog mesta, i da ne diraš sve ovo. Najlepša devojka u školi dozvolila je njemu, domaćem čoveku sa naočalama, da slobodno gleda u nju TAMO i radi joj TAKVE stvari - to mu jednostavno nije stalo u glavu. Zar ona zaista uopšte nije stidljiva?!. Dječaku je srce počelo divlje kucati, magla mu se pojavila pred očima. Iz stanja omamljenosti ga je izveo glas druga iz razreda: "Pa, šta čekaš?" - Prilično su grubo podsjetili Igora na njegovu misiju. “Pa. Možda ćeš onda skinuti gaćice?” - upitao je bojažljivo, ponovo se prelivši u fleke i osećajući da će mu srce iskočiti iz grudi. "Kukavice. O da. Izvini." Bože, ona se još uvek izvinjava. Spustivši gaćice, Olja je zauzela svoj prethodni položaj. Obrazi su joj postali crveni. 10 godina kasnije drugi deo_1 se da je i ona bila jako zabrinuta, mada nije bilo jasno zašto više - ili zato što je morala na prilično neugodan zahvat, ili zato što joj klistir neće staviti bilo ko, već njena drugarica iz razreda, i, štaviše, komšinica po stolu."Mama, šta ja radim. - šapnula je Olja, drhteći od propuha i bukvalno fizički osećajući pogled dečaka na svojoj goloj zadnjici, - Samo da moji roditelji ne saznaju. Samo da ne saznaju." "Šta to pričaš tamo?" - zabrinuo se Igor. "Ne obraćajte pažnju, to sam samo ja. E, to je to. Izgleda da možemo da počnemo!", rekla je Olja ne previše odlučno i pokušala da se opusti: "Samo pogledajte, bez gluposti!" "Bez ikakvih gluposti?" - iznenadio se Igor."Bez ikakvih. Zar ne razumiješ?!!" Začudo, čak i dok je sa spuštenim gaćicama bespomoćno stajala ispred Igora na sve četiri, uspela je da se prema njemu ponaša malo bahato. Igor još uvek nije u potpunosti razumeo šta je Olja mislila, ali mu je bilo neprijatno da razjasni bilo šta. „Neće te boljeti?“ - za svaki slučaj, upitao je, sa sažaljenjem i, u isto vreme, sa nekom čudnom, do sada nepoznatom, požudom, zagledan u golu devojčinu guzu. "Ne znam kako da se izrazim. Ja sam zapravo strpljiv!" „Mislila sam da su sve devojke bebe plakačice!“ "Nije sve", prigovori Olja, "A evo još nešto. Stavi dublje. Inače će iznenada iskočiti i napunićemo cijeli tepih vodom. Mama će me tada ubiti!" "U tom slučajumogao bi bar da položiš uljanu krpu!” - pomislio je Igor u sebi, ali nije ništa rekao naglas i, pokušavajući da se pribere i odbaci sve misli, da tako kažem, o stranom pravcu, prionuo je poslu. Držeći tešku cisternu s vodom obješen jednom rukom, drugom rukom je nespretno zabio vrh cijevi negdje u pukotinu između djevojčine zadnjice. Vrh je odmah naletio na nešto. "Niže!" - Olya se trgnula. Još jedan pokušaj. Sa istim uspjehom. "Sada više. ej, rekla sam: bez gluposti!", devojka se okrenula prema njemu nezadovoljno, "Gde to stavljaš. Trebalo bi da je u guzicu, razumeš?" “Pa kuda idem?” upitao je Igor zbunjeno, možda spreman da padne u nesvijest od stida. “Pa, kako da vam kažem.” Uslijedio je sekund zbunjenosti. “Vjerovatno ne vidiš?”, pretpostavila je Olya, primijetivši da je Igor bio primoran da koristi jednu ruku, “Sad, čekaj.” Zabacila je lijevu ruku iza sebe i pažljivo raširila zadnjicu u stranu sa dva prsta. "Evo.Sad vidiš gde da ga staviš?" O, da. Sada je uski otvor njenog anusa ležao ispred Igora, jasno na njegovom dlanu. Pa još nešto o čemu je dečaku bilo nepristojno i da razmišlja. Plastični vrh, podmazan vazelinom, lako se stisnuo u djevojčinu guzu. Prvo je Igor u crijevo ubacio samo ovo. Zatim je, sjetivši se Oljine molbe, odlučio da to neće biti dovoljno, pritisnuo je jače i počeo gurati gumena cijev sama dublje u crijeva, i tako nastavila sve dok se nešto nije odupiralo.“Neće dalje!“ krivo je rekao djevojci.Samo sada Olya, koja nije reagovala na ovo očigledno nasilje za neke vrijeme, osjetila da se u njoj nešto događa pogrešno.“Oh, natjerao si me da se osjećam tako loše.“ probićeš se. - odjednom je vrisnula, iznenada osetivši sve veći tupi bol u crevima, „Jesi li odlučio da gurneš celo crevo u mene?“ „Pa, izvini. Hteo sam najbolje. - Igor je krivo slegnuo ramenima, - Dobro, smiri se. Šta sad?" Sada se Olja suočila s najneprijatnijom stvari. Djevojčica je nekoliko puta duboko udahnula stomakom, spremajući se da upije vodu. "Sada otvorite stezaljku i podignite jastučić za grijanje više. Da brže teče.” rekla je, naprežući se iznutra. Pre nego što je Igor stigao da skine stezaljku sa creva ubačenog u devojčinu guzu, Oljino telo je prošao lagani grč, a sama njena guza je odmah postala prekrivena guzom. Djevojčino lice je izobličila nezadovoljna grimasa: „O, mama. Oh-oh-oh-oh!!!" - stenjala je, uhvatila se za stomak Slučajni rad i novo poznanstvo Drugi dio okrenula se prema Igoru. "Šta radiš?" - uplašio se. "Igore, dragi. Zašto si tamo sipao ledenu vodu?!" „Sam si tražio hladnu vodu!", prigovorio je Igor. „Hladna, u smislu - ne ključala voda!!. Ali nije ledeno!!. - Činilo se da će se suze pojaviti u devojčinim očima: „Znaš li koliko boli?!“ Igor nije znao.On sam nikada nije imao klistir (što, doduše, nije nimalo požalio), tako da je mogao samo da nagađa kakva su se djevojčica osjećala u tom trenutku, međutim, roditelji su jednom sličnu proceduru uradili njegovoj starijoj sestri, rekavši da u njenom dupetu velika gumena kruška i istiskujući sav njen sadržaj unutra, čime je sestra bila veoma nezadovoljna. Istovremeno, bila je nezadovoljna i užasno osramoćena što je mali Igorek, posebno otvoreno, drsko špijunirao sve što joj se dešava kroz blago otvorena vrata sobe. Moja sestra je odavno odrasla i čak je išla na fakultet, ali Igoru je i dalje smiješno kada ga ona počne učiti razumu. U takvim slučajevima, iz nekog razloga, on je se uvek neprikladno seti, kako je ležala sa spuštenim gaćicama, okrenuta prema zidu na krevetu presvučenom platnom, ogromne gumene sijalice sa vodom koja je odvratno mirisala na sapun u zadimljenim prstima njenog oca, i, konačno, dugotrajni žalobni jauci i stenjanje njene sestre iza vrata. Mora da je bilo zaista neprijatno. "Možda bismo trebali promijeniti vodu?" - neodlučno je predložio Igor. Olya nije odmah odgovorila - iako je osjećala tešku nelagodu, ipak nije htela da Hostese-2 započne celu proceduru. Sagni se još malo i ispruži stomak kako bi voda slobodnije tekla unutra, ona počela istovremeno da ga miluje rukom, pokušavajući tako da bar malo ublaži bolove u crevima. Tako ju je naučila majka. Zapravo, napadi bola su joj se i ranije dešavali tokom klistiranja, samo što je danas bio posebno jak. "Dobro, nema potrebe!", odlučila je kada je prvi grč konačno popustio, “Čini se da su stvari postale lakše.Pokušaću da izdržim!“ Teško uzdahnuvši, Olja se lagano uspravila i, zarivši lice u jastuk koji je ležao na krevetu, počela da čeka kraj bolne procedure. Povremeno se iz devojčicinog stomaka čulo prigušeno kruljenje. - hladna voda koja ga je povremeno punila izazivala je nove bolne grčeve. Osim toga, "Dr. "Igor, iz neznanja, nije pomišljao da unapred ispusti vazduh iz cevi, a sada i njega, zajedno sa vodom, je zabijen u Oljina crijeva, što je mladoj pacijentkinji izazvalo dodatne neugodnosti. Sam Igor, koji se više nije osjećao Klasicna erotika doktor, već kao dželat, stajao je nečujno u blizini, zureći tamo gdje je dugačko gumeno crijevo klistiranja bilo skriveno u procjepu između punašne zadnjice šarmantne drugarice iz razreda i nije prestajao da se čudi Avantura dvije djevojke na gradilištu strpljenju. Bio je veoma sramotan pred Oljom zbog svih njegovih grešaka. „Pa, kako si tu?“ - saosećajno je upitao devojku. Ona je ćutala. slegnula ramenima - i tako je, kažu, jasno da sada ne doživljava ništa dobro.“Pa, sad se tako osjećaš?“, nastavio je da pita Igor. Olya je iznenađeno podigla obrve. „Nikada niste imali klistir, zar ne?“ - ona je pitala. "Ni jednom!", potvrdio je Igor, "Nekako nije bilo potrebe!" "Neki ljudi imaju sreće. Da sam samo ja probao, ne bih postavljao pitanja!" - zaigrano ga je savetovala devojka, trudeći se svim silama da ne obraća pažnju na sve veći pritisak u crevima. "Ne, hvala!", Igor se osmehnuo od uha do uha, "Ceo život sam se snalazio bez ovoga, a nastaviću i bez toga. Bolje da mi kažeš, pa ću poslušati!" Djevojčin uzdah je više ličio na otegnuto jaukanje. "Pa kako da ti objasnim. Moraš to barem jednom osjetiti. U početku ti samo postane hladno u stomaku. Onda počinje da puca od iznutra, sve više. Pa i to boli. Ukratko, sve je to užasno neprijatno.Po mom mišljenju, to je još gore nego trčati okolo sa gas maskom!“ „Šta, morao si?!“ Igor je iznenađeno pogledao devojku. „Naravno. Jesi li zaboravio, ili šta. Tad sam se skoro ugušio!" - bilo je iskreno ogorčenje u Oljinom glasu. Igor se s bolom počeo prisjećati gdje je mogao vidjeti Abrosimovu u gas maski. Možda u Zarnici na kraju prošle školske godine. Ali je li ona bila tamo?" Šta, stvarno zaboravio. - Olya je nastavila biti zbunjena, - Hajde, zapamti. „Zarnica“, još je bilo jako vruće. Slušaj, možda si tada bio bolestan?" Igor zaista nije učestvovao u ovoj vojnoj igri. Nakon bolesti je potom pušten sa fizičkog vaspitanja, a ujedno i sa "Zarnica". Ali utakmicu, iako ne od samog početka, ipak je video, iz radoznalosti je nakratko utrčao na školski stadion da navija za svoje. Ali nije primetio nešto na samoj Olji. "Ne zašto. - rekao je, - Upravo sam gledao "Zarnicu", skoro sve. Inače, koje su to mjesto naši ljudi tamo zauzeli?" „Drugo, izgleda. ni sam se ne sjećam!" „Slušaj, šta si radio tamo da te nisam vidio?" „Nisam da te uopšte ne vidim. Steta. Verovatno je izgledalo zanimljivo. A mi smo bili tamo, Igoreček, sa Lariskom Savčenko i Žankom Pokataevom kao medicinskim sestrama. Znate li šta je ovo. - Olja je počela da priča sa cerekom, gledajući u šolju koja se postepeno praznila u Igorovim rukama: „Glavno je da su budale to tražile. Mislili su, pa, neko tamo treba da zavije ruku ili namaže ogrebotinu. jodom. Ali umjesto toga su nas tamo natjerali - donesite nosila sa "žrtvama" ovamo. Pa čak i u gas maskama. Možete li zamisliti. „To je to. Igor je na Zarnici, naravno, više pažnje posvetio dječacima koji su, obučeni u vojnu uniformu, neustrašivo bacali eksplozivne pakete jedni na druge i bezglavo jurili stazom s preprekama sa pravim mitraljezima.Ali sada se sjetio i da su tu, s vremena na vrijeme, kraj njih zapravo protrčale neke nepoznate djevojke u gas-maskama i sa crvenim krstovima na trakama. Nije ih posebno posmatrao, ali, naravno, nije mogao da ih ignoriše. Izgledali su smiješno. Vojni instruktor nije imao vojnu uniformu ni za jednu od djevojčica, pa su morale trčati u školskim haljinama, bljeskajući golim kolenima, a ponekad i nečim zanimljivijim. Čak i uprkos gumenim maskama koje su skrivale njihova lica, bilo je jasno da im ova aktivnost nije pričinila ni najmanje zadovoljstvo: disanje medicinskih sestara devojčica bilo je napeto i isprekidano, a njihove tanke noge su bukvalno pokleknule pod teretom napunjenih nosila. “Pitam se kako dišu u ovim stvarima?” - Sjećam se da je Igor tada razmišljao o njima. Izvana je sve ovo, ponavljam, izgledalo krajnje smiješno, pogotovo kada je neka djevojka morala nisko da se sagne da podigne nosila sa zemlje sa još jednim tako jadnikom u gas maski. Bilo je apsolutno nemoguće prepoznati nijednu od njih, jer su se zadnjice “sestara” Šta žena želi razlikovale samo po boji gaćica, a same djevojke još više ličile. Jedan od dječaka čak je u šali predložio da se na ovu temu organizuje nešto poput kviza „Ko je ko?“, ali je malo ko čekao do objave njegovih rezultata. Jer, kako je objasnio vojni instruktor, medicinske sestre, ispostavilo se, nisu samo trčale uokolo, već su „vežbale akcije u kontaminiranim područjima“. A po pravilima igre nije trebalo da skinu gas maske do samog kraja!Zapravo, ovo je bio oblik sprdnje sedmog razreda, ali nikome nije palo na pamet da protestuje.Na kraju, u prvih pola sata utakmice, momci su uspeli da vide znojavo, Igračke, kao posle kupanja, lice samo jedne od nesrećnih „medicinskih sestara“, za koje se neočekivano ispostavilo da Spaking room. Natasha Bryazgina, prvakinja 7. „b“ razreda. Poznata po svojoj tačnosti i marljivosti, ona, međutim, nije mogla da izdrži ovo beskrajno mučenje i nakon jedne od trka, u svom srcu, otkinula je svoju omraženu masku, zbog čega je, naravno, odmah proglašena „poraženom“ i, zviždanje protivničke ekipe, upućeno je gledaocima. Ostale učenice, uprkos vrućini, zagušljivosti i sarkastičnim primjedbama dječaka, stoički nisu skidale gas maske do samog kraja, iako su patile, po svemu sudeći, strašno. Uostalom, morali su i da se odmaraju u pauzama između startova. sedeći sa gas maskama na dugačkoj klupi u hladu topola, gde su se, potišteno okačivši svoja valovita debla i mrmljajući nešto jedno drugom, ubacili reda, istresajući kamenčiće ili navlačeći čarape koje su skliznule. Igor je tada, sećam se, još uvek mislio da su i njihova lica ispod maski mora da su bila crvena i znojava kao Natašina, ali pošto se to nije videlo, bilo mu je žao Nataše, a i ovih krotkih i bezličnih devojaka - nekako ne baš dobro. Općenito, ovaj prizor je bio istovremeno i tužan, i smiješan, i pomalo zastrašujući. A sada se ispostavilo da je jedno od ovih ćelavih čudovišta sa deblom bila Olya Abrosimova. Nevjerovatno.Igor nije mogao ni da zamisli da bi tako lepa devojka poput nje mogla da pristane da stavi ovu strašnu gumenu masku, pa čak i da trčkara u njoj sat vremena, dahćući i znojeći se, pred celom školom. Olju je uvijek povezivao sa bilo čim, samo ne sa stvarima poput rata i gas maske. Ali ipak, bravo, naravno, izdržala je ovo!" “Mislim da sam se setio!” Igor je klimnuo glavom, “A ko si od njih bio ti?” "Nisi me prepoznao, zar ne?" Olya se posramljeno zakikota, zaboravivši na trenutak da joj je stomak otekao od vode, "Pa naravno. Zašto se smiješ. Misliš da nam je bilo lako nositi nosila u gas maskama po takvoj vrućini?!” „Ne mislim tako nešto!“ pobunio se Igor. „I tada mi te je bilo žao. Bolje da mi onda kažeš ko je bio tvoja „žrtva“?“ "Žrtva. Prvo je bila Žanka Pokatajeva." "Hajde!!!" "Šta, ni ja je nisam prepoznao. I Žanki su stavili gas masku, pa su je položili na nosila. Ona je, naravno, najmanja među nama, ali ipak je teško. Istina, tada smo počeli da se naizmjence nosite. Zašto se opet smiješite. Pa da, naravno da je smiješno - svi sa takvim licima. "Osmijeh koji je ovog puta preletio Igorovo lice nije imao nikakve veze sa Oljinom pričom, međutim, nije imao nikakve veze s tim. Samo što ga je malo-pomalo počela zabavljati situacija koja se razvila ovdje i sada. Morate priznati da nije svaki dan da običan sovjetski školarac opušteno ćaska sa svojom drugaricom iz razreda, dok ona, neprestano se grčeći bol, stoji na kolenima ispred tebe sa spuštenim gaćicama i gumenim crevom koje viri iz guze. "Jao, ja sam Abrosimovoj sebi dala klistir. Ako ikome kažem, nikad neće vjerovati." "Da, to sam samo ja, pričam o svom.- Igor se vratio na razgovor, - Pa, kako ste vukli svoja nosila?" "Vukli su je. - uzdahnula je Olja, - Samo sam ja jednom pao, na kraju." Igor se prisjetio ovog trenutka "Zarnice" vrlo dobro, iako sam to gledao sa pristojne udaljenosti.Jedna od djevojaka neposredno prije cilja, ocigledno se spotaknula o nesto, ili mozda samo iscrpljena, iznenada je pustila nosila iz ruku i, spektakularno blista ispod nje, podigla je haljina, napola zapetljana u dupe sa gaćicama, poletela je preko pete pravo na traku za trčanje od ekspandirane gline. Inače, kosa te devojke, koliko je mogao da vidi, bila je zaista duga i plava, baš kao Oljina.“ Pa to si bio ti?!“ „Vjerovatno.“ Olja je slegnula ramenima, „Nadam se da niko drugi nije pao tamo, osim mene?“ „Pa, kako je. Zar se nisam povredila?“ „Ne, ne baš. Samo sam pocepala čarape“, odmahnula je glavom devojka, „Ali generalno, naravno, tu nije bilo ništa dobro.“ Trčiš, maska ​​ti pritišće glavu, trup ti visi, srce ti lupa, ne možeš da dišeš, smrdi na gumu - prosto strašno. Štaviše, vučete teška nosila. A kad trčite, još vam ne daju da skinete gas masku. Samo ispružite ruku, a vojni komandant je već tu. Stoji tu i razgaljuje zube. A ti sediš kao budala sa tim gepekom, nemoguće je ni da dođeš do daha. Onda ustaneš i opet negdje trčiš. I tako cijeli sat. Kada je sve bilo gotovo, nisam mogao Analni safari 2 dio da skinem gas masku - zalijepila mi se za lice, iskreno. Dobro, devojke su pomogle. Ne znam kako sam sve to izdržao?" „Stvarno - kako?!" pomislio je Igor. „Ali ova stvar", devojka je iskosa pogledala crevo ubačeno u njeno dupe, " po mom mišljenju, čak i gore. Barem tu nije bolelo." Igor ju je pogledao sa iskrenim sažaljenjem. Činilo bi se da je bilo mnogo gore.“Da, onda vam definitivno neće zavidjeti!” - iskreno je saosećao sa devojkom. Čak je i njemu bilo naporno držati teški rezervoar vode, iako je već postao primetno lakši nego u početku. Kako je njoj. Olja je klimnula glavom u znak slaganja i čak pokušala da dočara privid osmeha, ali onda se iz njenog stomaka začulo tupo kruljenje i osmeh je ponovo zamenila grimasa bola. „Koliko je tu ostalo?“ - nestrpljivo je pitala devojka. Igor je na oko procijenio količinu vode koja je preostala u rezervoaru. "Već je manje od polovine!" - javio je radosno. "Pa, onda ću pokušati da sačekam do kraja nekako!" Olja je stoički stisnula zube i samo još više izvila leđa, ispruživši zadnjicu i zabacivši glavu unazad. Igor je odmah primetio da joj je stomak, vezan elastičnim kaišem sa gumicama za čarape, već primetno natečen od vode koja ga je punila. Igor je tužno odmahnuo glavom. "Još Pohlepna Angela ne razumijem, zašto ti onda sve ovo treba. Zašto se mučiš toliko da patiš?!" "Mama je naručila. Čuli ste." odgovorila je Olja ne ulazeći u detalje. Međutim, Igor nije bio zadovoljan ovim odgovorom. Nikad ne znaš šta ti majke kažu da radiš. "Znaš Igore." nakon kratkog oklevanja, djevojka je tiho rekla, "Samo nemoj nikome reći. Nešto nije u redu u mojim crijevima." "Da?!" „Možda čak i tumor.“ dodala je Olja, još više snizivši glas. "Pa, šta sad?" "A sad sutra ide pregled. Ko-lo-no-sko-pi-ja. Znaš li šta je ovo. Naguraće mi crevo sa sijalicom u dupe - kao ovo, samo deblje - i pogledaće šta je u meni, pa čak će me naduvati vazduhom kroz crevo - kažu, ovako treba.Brrr. Kao da sam ja za njih fudbalska lopta. Pa, da sve bude čisto unutra, danas ne mogu ništa da jedem ceo dan, a definitivno mi treba klistir. Volim ovo. A ujutro će vjerovatno postaviti još jednu. Da znaš koliko sam umorna od svega ovoga!!!" U Oljinoj poslednjoj frazi jasno su se pojavile histerične note i Igor je čak pomislio da su suze zaiskrile u devojčinim očima. Vau. To je to. I uvek je mislio da sportisti imaj gvozdeno zdravlje!Igor od iznenadjenja nije znao ni sta da kaze na sve ovo pa je jednostavno skrenuo pogled negde u stranu.Razgovor se sam prekinuo, a Olja, izgleda, nije imala vremena za pricanje. .“ Topla u Igorovim rukama postajala je sve lakša, ali što se više praznila i što se više vode ulijevala u djevojčina crijeva, to su njeni jauci postajali sve glasniji i jadniji. Nestrpljivo udarajući nogama, Olja je jednom držala stomak rukom, a drugom se očajnički uhvatila Volim biti u moći žene uzglavlje kreveta.Devojčici se grčevito stisnula zadnjica, kao da pokušava da pregrize crevo ubačeno u njenu zadnjicu, ali ono se samo zaljuljalo u skladu sa njenim pokretima i neumoljivo nastavilo da sipa još i još porcije ledene vode u nju. Konačno je postala potpuno nepodnošljiva.“To je to, ne mogu više. Dosta!", molila je djevojka, teško dišući, gledajući gore u Igora. Igor je odmahnuo glavom i, spustivši kriglu, pogledao unutra. "Smiri se, Olga. Već je malo ostalo. - rekao je sa prizvukom likovanja, "Hoćeš li još malo da se strpiš?" On sam, čini se, nije bio nesklon da devojčinu patnju produži što je duže moguće, počevši da dobija nešto poput zadovoljstva od toga. Veoma gracioznopočela je da vrti zadnjicu kada joj je postalo posebno bolno!Mora se reći da je sve ovo što se sada dešavalo bio test ne samo za Olju.Igoru takođe nije bilo lako da pokaže suzdržanost i smirenost, ostavši sam sa prelepom devojkom i, što je najvažnije, sa njenom bespomoćnom golom guzicom. Koliko god se trudio da se osjeća kao samo "doktor", priroda je tvrdoglavo počela da uzima svoj danak. Nešto mu je izdajnički nateklo i stvrdnulo u pantalonama, a sada se plašio da će Olja to primetiti. Istina, u duši je bio još dete i nije ni pomišljao da iskoristi situaciju na čisto muški način, ali se budio Iz nekog razloga, mladalačka erotika počela se zamršeno preplitati u njegovoj glavi sa tinejdžerskom okrutnošću, usled čega su mu u glavu ušle svakakve gluposti. Tako je, očigledno, pod utiskom priča o igri "Zarnice", Igor odjednom živo zamislio kako je na Abrosimovu, koja je stajala ispred njega na sve četiri, stavio gas masku, čije je debelo valovito deblo duboko zabio u njenu zadnjicu, a kada je devojka počela da se guši, počeo je da je šiba bekhendom po goloj, drhtavoj zadnjici. Abrosimova nešto promrmlja i grčevito se trza, pokušavajući da se otrgne i skine gas masku, ali joj Igor zavrti ruke iza leđa, i. Tako nešto će vam pasti na pamet. Čini se da sve što je upravo zamislio odrasli nazivaju lošom riječju "pornografija", ili još gore. Kao i sva deca, Igor je ponekad znao da bude okrutan prema svojim vršnjacima, ali, naravno, ne bi uradio ništa slično sa Olyom, kao ni sa jednom drugom devojčicom. Mada. Verovatno bi vredelo da Abrosimovu dam malu lekciju da ne obraća pažnju na sebe. Zapravo, kada će se sljedeći put ukazati takva prilika. Neće moći nikome ni da se požali. Igor je ponovo bacio pohlepni pogled na devojčino golo dupe.Možda misli da mu je učinio veliku uslugu time što mu je dozvolio da se divi njegovom dupetu. Pa to je verovatno zato što ga uopšte ne smatra budućim muškarcem. Zato nije stidljiv. I generalno, sama je od njega tražila sve. Pa, evo ga za vas. A Igor, ni ne shvatajući kako je sada jadnoj devojci, umesto da odmah prekine proceduru koja joj je postala prebolna, samo je uz cerek podigao rezervoar klistir iznad glave, što je samo povećalo pritisak vode. Osećajući da mu se bol u stomaku ponovo pojačava, Olja je ostala zatečena. Kako da izdrži sve ovo dalje. Njena crijeva je već bukvalno iznutra bila razderana ledenom vodom, čiju je količinu očito pretjerala, a onda. Imala je neizdrživu želju da odmah pusti svu vodu, ali Olya je shvatila da će tada sigurno poplaviti skupi uvozni tepih sa vodom. Trenutno nije mogla čak ni odmah izvući omraženo crijevo iz svoje zadnjice - u ovom slučaju, preostala voda iz rezervoara bi se vjerovatno tamo prosula. Ostalo je samo da stisne zube i, pažljivo milujući kožu na njegovom stomaku rastegnutom kao bubanj, čekati. Igorek, koji je mogao samo da nagađa kolike su Oljine muke, nastavio je sa zanimanjem posmatrati kako je devojčica iscrpljena. od prskajućeg bola u crevima, sa tihim zavijanjem kolena na podu, vrteći od nestrpljenja guzicu prekrivenu naježim konjima. Zajedno sa kundakom, tu umetnuta gumena cev nastavila je da se ljulja, što je spolja čak izgledalo smešno, ali samo je Olja u tom trenutku znala koliko patnje može da izazove ova prokleta cev. „Igore, dosta je. Gde je stezaljka . Brzo ga pričvrstite nečim - nekim crijevom!" - ponovo je počela da moli svog mučitelja. Igor je pogledao okolo.Ali zaista, gdje je nestala ta prokleta stezaljka. Nije mu pala na pamet prosta pomisao da bi mogao prstima stisnuti cijev. Ali došao je još jedan i, kako se ispostavilo, nije bio najuspješniji. Shvativši da je vrijeme da se postupak završi, nije smislio ništa bolje od. čvrstog stiskanja grla rezervoara svojim rukama i čvrsto ga stišćući između kolena, kao da istiskuje ogromnu tubu paste za zube. Preostala voda pomiješana sa zrakom jurila je u crijevo. Devojci je poceo da bubri u stomaku. "Pucnucu!!!" - urlala je Olja, bubnjajući dlanom po podu u očaju. „Da, to je već sve!“ Igor je radosno protresao spljoštenu, praznu „toplu vodu“, „A ti si strpljiv. Mislio sam da nećeš izdržati!“ “Pacijent” Olga nije odgovorila na kompliment, već je pogledala u pravcu dječaka. Njen pogled se teško može nazvati dobrodošlicom. „Pa, šta?“ upitao je Igor, držeći desnom rukom crevo koje joj je još virilo iz zadnjice, „Mogu li da ga izvučem?“ Grčevito pokušavajući da dođe do daha, Olja je nečujno klimnula glavom, tresući kosom skupljenom u rep na vrhu glave. Igor je bez mnogo ceremonije oštrim trzajem izvukao crevo iz rektuma devojčice, zbog čega je ponovo od bolova škripala zubima. U ovom trenutku, Olya je konačno odustala od uključivanja stranaca u izvođenje tako intimne procedure kao što je klistir. Ne samo da je ovaj naočari, kao namjerno, uvijek pokušavao da je povrijedi, nego će sad, koji vrag, sve brbljati momcima iz razreda. Na samu pomisao na ovo, Olja je pocrvenela. A zašto ga je kontaktirala. Razmislite samo, pregled. Da, spali ga ognjem!" O-o-o. O-ho-ho. - jaukala je navlačeći gaćice, - Pa Igore. Pa ti!." Više nije imala riječi.Nakon što se konačno riješila crijeva koje ju je mučilo, prva želja joj je bila da bezglavo odjuri do toaleta, ali se onda sjetila da ju je majka nakon klistiranja, radi boljeg čišćenja crijeva, uvijek tjerala da drži vodu u sebi. još najmanje pet minuta. I što je najvažnije, shvatila je da ne može da trči u toalet. pred Igorom. Zamoliti da sebi date klistir je moguće, ali pražnjenje crijeva nakon njega nije. Ovo su zvukovi koje će čuti u isto vreme. To je ono što se Olji učinilo zaista nepristojnim. To znači da moramo pokušati da ga izvučemo odavde što je pre moguće. U međuvremenu, bilo bi lepo da priležete malo. A Olja se uz stenjanje popela na krevet, pre nego što je još jednom podigla gaćice na bokove tako da su joj pozadi potpuno potonule između zadnjice. Ne, Olya je odavno bila umorna od bljeskanja gole guzice pred Igorom, i, kao i većini djevojaka, stalno osjećanje gaćica u guzi bilo je, iako poznato iz djetinjstva, ipak nije baš ugodno. Ali sada se barem malo nadala da će gaćice koje su joj ušle u zadnjicu igrati ulogu čepa u slučaju da joj se dogodi iznenadna sramota. Popevši se na krevet, Olya je ležala na leđima, savijala koljena i raširila ih kako bi ublažila pritisak na stomak, natečen od vode. Igorov pogled je odmah ponovo skliznuo u uobičajenom pravcu između njenih nogu, ali je devojka odmahnula prstom prema njemu, a on je bio primoran da skrene pogled. Protekli su mučni minuti čekanja. Soba je bila prilično prohladna, a lagano obučena Olya se tresla od jeze, a ledena voda unutra se osjećala. Olya je potajno opipala stomak.Bila je tvrda i ispupčena, kao da je upravo progutala malu lubenicu cijelu. Nije mogla dugo da izdrži, a Igor, očigledno, nije imao nameru da nikuda odlazi. Sa osećajem ispunjenja, sedeo je, zavalivši se u stolicu, i kao da je čekao izraze zahvalnosti iscrpljenih. djevojka. Ne čekajući, počeo je da se smeje i da joj priča neku glupu priču koja se desila danas na času geografije. Olja ga je slušala na pola uha. „Zar ne shvata da ja sada nemam vremena za njega?!“, pomislila je gotovo s mržnjom, gledajući u svog veselog druga iz razreda, „Ili je to namerno uradio?“ Pet minuta je prošlo. Voda u stomaku je sve upornije tražila da izađe, devojčica je čak počela da oseća mučninu. Konačno, Oljino strpljenje je ponestalo. "Slušaj, zašto sediš ovde?", prekinula je Igora prilično grubo, polako se okrenuvši na levu stranu, "To je to, Igore. Neće biti nastavka!" „Da, ne očekujem tako nešto.“ oklevao je, „Samo sam hteo da ćaskam sa tobom!“ "Pa, hajde da razgovaramo u školi. U redu?" Nije bilo baš pristojno, ali je postalo nepodnošljivo izdržati. Na vratima je Igor zastao na trenutak i, skupljajući se hrabrosti, pokušao da poljubi devojku u obraz. “Šta to radiš?” Olja je ustuknula, praveći nezadovoljnu grimasu, “Ne budi drska!” Gledaj, ti. Igor se uvrijedio. Upravo sam razotkrio golu guzicu, a sada odmah - ne budite drski. Kakvi su to ljudi. "Pa, dobro, budi zdrav!" - razočarano se oprostio Igor, nespretno pokušavajući da ispadne nepomućen. „Zbogom!“ Olja je žurno rekla, „Samo nemoj nikome pričati o ovome, u redu?“ “Zavisi kako se ponašaš!” - odgovorio je Igor. Zatečena, Olja je otvorila usta. „Smiri se. Ne možeš više ni da se šališ.Dobro, grobo!" - Igor se zadovoljno nasmijao i potapšao je po ramenu. Nije bilo reakcije. Onda ju je, još jednom pokupivši bezobrazluk, neočekivano udario dlanom pravo Oleg dio 4 stomaku. "Zašto puštaš ruke !” ogorčena je Olja. „Pa, oduševila si se. - iznenađeno je rekao Igor, - Moj stomak je kao bubanj!" "Znam. Hvala." - sarkastično je odgovorila Olja. "Nema na čemu!" - istim tonom joj je odgovorio Igor. Okrenuvši ključ u bravi, Olja mu je nestrpljivo otvorila vrata i poslednjom snagom, suzdržala se da ne počne plesati na mjestu, već je počela tjerati Igora da ode, kad joj se odjednom srce steglo. „Oh, tetka Nađa. A rekli su mi da te neće biti!“ Stojeći na na pragu, osmehujući se dobrodošlice, bila je prijateljica njene majke, komšinica medicinska sestra iz stana osamdeset jedan." Kako je Olečka pametna devojka. - brbljala je, skidajući ruku sa dugmeta za zvonce, - Upravo sam prišla, a ti već otvaraš vrata. I posebno sam tražio da uzmem pola sata od posla. Tvoja majka me je opet zamolila da ti obavezno dam klistir uveče i ujutru. Da li si spreman. Oh, imaćeš dečaka. Pa, moraš. I evo me.“ „Ovo je Igor, on je iz mog razreda. Radili smo sa njim.” Olja je postiđeno objasnila, ne precizirajući šta tačno rade ovde, “Ali on već odlazi!” Ovim rečima je lagano bocnula dečaka u leđa. “Zdravo Igore!” - ljubazno ga je pozdravila. Tetka Nađa s njim. „Zdravo!“ promrmljao je Igor u odgovoru i postrance skliznuo na vrata."Zbogom!" - viknuo je sa stepenica. "O, kako je to nezgodno ispalo. - tetka Nađa sklopi ruke, - Imaš dečaka u poseti, a ja pričam o ovome!." "U redu je!" Olja. prigovorio sa mentalnim osmehom: "Pa šta nije u redu. Po mom mišljenju, on ništa nije razumeo!" „Ne, pa, nekako. Izvinite, samo ga nisam primetila.“ - spustila je oči tetka Nadja, pokazujući najveći stepen stida. Tada sam se, konačno, ponovo sjetio svrhe mog dolaska. "Pa, Olechka, idi se svuci i brzo u kadu!" „A ja sam već.“ Olja je otvorila usta, ali se na vreme uhvatila.Jer je odjednom jasno shvatila da bi radije pristala da sebi da još jednu klistir nego da kaže komšiji ko joj je prvi dao i pod kojim okolnostima Lagati da je to mogla sama da uradi, bilo je besmisleno, jer, prvo, ne bi uspela bez spoljne pomoći, a drugo, zato što je Igor sve ovo vreme bio u njihovom stanu i dečakova uloga u ovaj slučaj je postao nepristojno očigledan.I šta onda?Ogroman skandal,sramota,sramota!Ogorčeni prekori od majke,bog zna šta optužbe,preteće šmrkanje oca,maltretiranje starijeg brata.Ne, ne. "Šta - već?" - ponovo je pitala tetka. Nadja. "Ništa. Samo sam htela da kažem, ne možeš danas u toalet", rekla je devojčica, lecnuvši se od bola, "mama je natopila veš tamo!” “Je li tako?” Gdje ćemo onda biti." "Možda u mojoj sobi. Ili položite uljanu krpu u kuhinju. Ali samo, ako je moguće, ne sada. - brzo je dodala Olja, videći da tetka Nađa već namerava da uđe, - ja ću malo ovde da sredim.Moram da se spremim!“ „Znaš, Olja, ja zapravo žurim.“ počela je tetka Nađa, ali je iznenada zastala jer je primetila da se devojčica ukočila na mestu i molećivo je gleda. bilo za Olju zaista strašno. Uostalom, da je tetka Nađa, koja je morala žuriti na posao, odlučila da bude uporna i odmah se bacila na posao, vjerovatno bi se završilo suzama za njenog pacijenta. U najboljem slučaju, Olya mogla je samo da se suoči sa strašnom sramotom, ali ovo je samo najbolje. Jer bi joj najverovatnije bilo neprijatno da trči u toalet da ispusti vodu koja ju je prelila pred tetku Nađu iz straha da se ne razotkrije u opscenim „igricama“ sa dečacima. Čak i da tetka Nađa nije odmah Da je obratila pažnju na svoj zaobljen stomak, tada bi šum klokoće vode i grleni zvuci koji bi se neizbežno čuli iz toaleta nekoliko minuta odmah pokrenula gomilu pitanja na koja Olya ionako ne bi mogla razumljivo odgovoriti.Ne, neće preživjeti takvu sramotu. Ali onda, da ne bi bila uhvaćena, morat će istrpiti i drugi klistir, odmah nakon prvog, i to ne pokazujući previše tjeskobe, trudeći se da ne isplazi svoj natečeni trbuh i boreći se da zadrži vodu koja se već ulila u nju. Najstrašnije je bilo da čak i ako je ona, sakupivši svu svoju volju u šaku, pokušala da izdrži ovu torturu (a ona je, iako s unutrašnjim drhtanjem, bila upravo ono što će učiniti!), tada je njena već krajnje natečena crijeva takvog tretmana Naravno, nisam mogao izdržati!Na svu sreću, najgore nije bilo suđeno. Očigledno je bilo toliko tihe molitve i skrivenog bola u djevojčinim očima da tetka Nađa nije pokazivala upornost, misleći da djevojka jednostavno želi malo odgoditi početak neugodnog postupka."Da. Pa, dobro. Glavno je, ne plašite se!", rekla je, kratko pogledavši na sat, "Hajde da uradimo ovo. Otrčaću sada svojoj kući, presvući se i biću nazad za deset minuta. Hoćeš li biti spreman do tada?” Olja je grčevito klimnula glavom, nehotice praveći grimasu od bola koji ju je izvrnuo naopačke. „U redu je, dušo. Savršeno te razumem“, tetka Nađa ju je potapšala po glavi, „Nerado si, naravno. Ali šta da Legende o Lady Evelini 3 dio Uostalom, niko nikada nije umro od klistir .” Čuvši ovo, Olja je samo čvršće stisnula zube nakon „ohrabrujuće” fraze. Imala je osećaj da samo što nije umrla. U tom trenutku iz njenog stomaka se neprikladno začuo karakteristični pljusak i glasno kruljenje. Olja se ukočila od straha. Srećom, u to vrijeme tetka Nađa je već krenula kući. „Udebljala si se!“ njen glas je dopro do Olje sa odmorišta. „Vjerovatno voliš pite?“ “Prokletstvo, primijetio sam, jadna budalo!!!” - Olja je žurno zalupila vratima i uhvativši se za stomak koji joj je virio ispod ogrtača dok je hodala, strmoglavo odjurila u toalet. Olja se dugo grčila na toaletu. Voda je bučno izlivala iz njega u čvrstom, pulsirajućem potoku i činilo se da ovaj potok nikada neće presušiti. Još uvijek je bolno potiskivala ostatke iz sebe kada je zazvonilo na vratima. "Teta Nadja. Već?" Užurbano je obrisala zadnjicu i navukla gaćice (sa zadovoljstvom primijetivši da joj se stomak skoro vratio u uobičajeni ravan oblik), Olya je spustila svoj ogrtač i otišla da otvori vrata. Nikada nije uspela da se potpuno isprazni, ali se ipak osećala mnogo bolje. Očekivano, na pragu je stajala tetka Nađa. "Pa, kako. Jeste li spremni?" - ona je pitala. Olya zaista nije željela da počne iznova, ali nije imala kuda. Uzdahnuvši, klimnula je glavom i osuđeno odšuljala u svoju sobu.