Bereginya

Sveštenice su nepomično ležale u blizini. Njihova su se tijela još uvijek pomalo tresla od blaženog strahopoštovanja. Himekine oči su bile zatvorene, a Čikane je s ljubavlju pogledala svog gosta.

“Kako je lepa!” pomisli Tikane, “Prave crte lica, tamna raspuštena kosa. Pale su baš tu.”

Pramenovi ravne kose mirno su ležali u dolini njenih grudi, Tikane nije mogla da odoli i podiže ćebe. Njene čvrste mlade grudi bile su uspravne, Himekine svetloružičaste bradavice su bile tvrde, a primamljiva toplina zračila je iz njene mlečne kože. Djevojka je položila glavu na grudi. Mia je osetila novi nalet uzbuđenja, jata malih leptira letela su u njenom stomaku, a postalo je mokro ispod pupka.

„Možda možemo ponovo?“ Mija je nežno zagrlila Himeko.

Odgovor je bio reski, ohrabrujući uzdah.

Miya je usnama dotakla Himekine grimizne i tople usne, vrijeme se malo usporilo. Ljubili su se i ljubili tako za ono što je izgledalo kao vječnost. Zatim se Čikane malo spustila i pritisnula na pocrvenelu bradavicu, prekrivajući Himekina grudi i stomak poljupcima. Tako se spuštala sve niže i niže, u potrazi Bereginya dragocjenom pećinom.

Himeko se izvijala i stenjala u veštim rukama svog partnera. Činilo se da se njeni jauci nose ne samo u spavaćoj sobi, već i van sobe, izvan stana.

Tada Dolazak sestre Himeko glasno zavapila - Čikane je pronašla tajnu pećinu i tumarala je jezikom po njoj. Odjednom je osjetila izbočeni nasip.

„Znači, shvatio si“, pomislila je devojka, nežno ga milujući.

Himekino tijelo je prostrujalo nekontrolirano drhtanje, jaukala je, stenjala i tražila od Čikane da stane. Ali brineta je bila nepokolebljiva: milovala je i milovala Himeko, ponovo išla gore-dole, prekrivala telo i usne gosta poljupcima.

Tikane je prestala tek kada je iz dragocene rupe izlio životvorni sok - sok ljubavi.

Himeko se oživi.

-Osvetiću ti se, mali beli nitkovo. – rekla je i počela da ugađa sebi i Čikaneu.

Sada su oboje vrištali. Vikali su nježno, s ljubavlju jedno prema drugom. Nekoliko minuta kasnije već su ležali, čvrsto zagrljeni, nemoćni da prekinu zagrljaj.

-Volim te, moj plavi andjele.

-Neću te ostaviti, mali moj đavole.

***

A ispred prozora polako je dolazilo jutro. Prvi zraci sunca razigrano su lutali golim telima dve zagrljene sveštenice. Samo nebo ih je gledalo s nježnošću. Tako različiti - ali zajedno.

Devojke su otvorile oči i srećno se nasmešile, provele su divnu noć, a onda će biti divan dan, pa opet noć, dan. i tako je uvek. Niko ih neće razdvojiti.