Moj deda prvi deo

Taniji nije bio lak bijeg, ali je barem bila cijenjena u zatvoru, a pokazalo se da je sve moguće organizirati. Trebao je novac, veze, ubeđivanje, vreme da se razmisli o svim trenucima, a sada je slobodna, prvi put posle nekoliko godina plućima udiše vazduh noćnog grada, umorna od prašine i smrada. Znala je kuda mora da ide: prvo je morala da vidi Milenu, a sve ostalo će doći posle. Oko deset sati stigla je do Milenine kuće. Ruka joj je zadrhtala kada je pritisnula dugme za zvonce, niko joj nije otvorio vrata: očigledno nije bilo nikoga u stanu. Tania se, zahvaljujući dugogodišnjoj praksi, bavila bravama u šali. Nakon lutanja po sobama, uvjerila se da je kuća zaista prazna. Prvi put u tri godine uspjela je da se okupa u pravoj vrućoj kupki. Umotana u peškir ušla je u Mileninu spavaću sobu. U njenom odsustvu tu se gotovo ništa nije promenilo, kao i uvek, sve je u savršenom redu. Tanja je prišla ogledalu i sa rešetke uzela zlatnim fontom odštampanu pozivnicu za zabavu posvećenu dodeljivanju nove pozicije istražitelju Kozlovu; očigledno je Milena sada bila tamo. Tanja je pogledala svoj odraz: godine zatvora nisu joj pokvarile izgled, malo je smršala, ali inače, ista zgodna djevojka ju je gledala sa površine ogledala: dječje lice okruženo neozbiljnim uvojcima, mala prevrnuta nos, pune usne kao kuća i samo zelene oči, kao smaragdi, kao da ne pripadaju ovoj osobi: pametna, pronicljiva, opasna, pa čak i pomalo okrutna, pokazivali su je kao ženu koja je morala mnogo da prođe i izdrži mnogo u njenih 28 i nešto godina.Nafarbala je usne Mileninom kozmetikom, stavila plavu periku, otvorila ormar, izabrala najotkriveniju haljinu koja postoji i otišla na žurku u punom regaliji. Naravno, odlazak na Žurku, gdje bi se vjerovatno okupili mnogi, ako ne i svi, predstavnici lokalne policije, bio je rizičan, ali Tania se nikada nije bojala opasnosti. Milenu je odmah primetila, nije je toliko videla koliko osetila. Uvek je to osećala i, kao i uvek, kada je bila tako blizu nje, srce joj je brže kucalo. I Milena je ostala ista: tople oči tamne kao noć, uokvirene dugim pahuljastim trepavicama, uredan klasičan nos, prelepe usne na kojima se zaledio ljubazan poluosmeh. Tanja je, shvativši da je buljenje u Milenu pred nekoliko desetina policajaca glupo, nevoljno skrenula pogled. Gledajući u planer zabave, shvatila je šta treba da uradi: samo se seti Dnevnik moje voljene 2 dio_1. Pošto se predstavila kao gostujuća striptizeta, dobila je dozvolu da izađe na binu.

Mileni je ovde bilo malo dosadno, već je razmišljala da nestane da niko ne primeti, ali odjednom su se začuli prvi akordi melodije koja joj je toliko značila. Pogledala je binu, neka plavuša se saginje, ništa zanimljivo uopšte, ali Milena je, ne znajući zašto, nastavila da gleda u tom pravcu, ne mogavši ​​da odvoji pogled od plavokosog lika. Nešto u njoj izgledalo joj je poznato. Verovatno haljinu: i sama je imala, ali je nikad nije nosila, ili ju je plavuša podsećala na Tanju, ali pošto je bila u zatvoru, sve devojke su je podsećale na nju. Plavuša je, spustivši se sa bine, počela da se trlja o junaka prilike, blistajući od sreće koja ga je obuzela.Milena je nehotice prišla bliže, plavuša je sedela u krilu Kozlova, podigla smaragdne oči i namignula. Samo jedna žena na svetu imala je takve oči. Milena je bila na ivici nesvesti: Tanja je ovde. Milena bi nastavila da gleda devojku ne skidajući pogled s nje, da joj nije prišao jedan daleko od mršave koleginice i zaklonio joj pogled. Kada je Milena uspela da ga se otarasi, ponovo je počela da traži plavušu, ali je nigde nije bilo. Milena je mislila da izmišlja, ali tada joj je prišla konobarica i pružila joj salvetu, na kojoj je bio ispisan Tanjin neujednačen, skačući rukopis: „Da, ja sam lično!“ Trebalo ti je mnogo vremena da me upoznaš. Pričaćemo o ovome kasnije. Uopšte, dosadilo mi je ovde: ne stoji mi bela perika, a taj idiot Kozlov me je sve pipao. Idem da se istuširam. Vidimo se uskoro. Ja." Je li to zaista bila Tanja. Među svim ovim policajcima. Ona je poludela. Milena je, brzo se oprostivši od idiota Kozlova, uputila ka svom autu. Vozila je takvom brzinom da je za 15 minuta prešla put za koji bi joj, da nije bila toliko ljuta, trebalo najmanje pola sata. Milena je ušla u stan, bio je prazan, verovatno je prestigla taksi koji je Tania unajmila uz cestu. Začuvši lagano škripanje, otvorila je vrata i rekla: "Prestanite da mi kvarite bravu glavnim ključevima!"

- Jesi li leteo. – upitala je Tanja ulazeći.

- Da, na krilima besa. – odgovorila je Milena. -Jesi li potpuno lud. Zar me nisi mogao sačekati ovde?

– Znaš da mrzim čekanje!

-Kakva je to glupa perika?

„Usput, tvoja“, Tania je skinula gomilu plave kose sa svoje glave, puštajući svoje prirodne bakrenocrvene uvojke, i stavila periku na noćni ormarić.- Molim te, ništa mi te nije žao.

– Skini i nakit!

Tania je poslušala.

– I haljina i cipele pripadaju meni. – primetila je Milena.

Tania je brzo izula cipele i, držeći naramenice rukama, povukla ih i pomogla haljini da sklizne na pod.

„Kao što vidite, svilena majica i gaćice su Moj deda prvi deo vaše, ali ako hoćete da ih vratite, dođite i uzmite“, Tanja je, blago naginjući glavu, pogledala Milenu ne trepćući mačjim očima, ona prišao. Tanja je svojim uobičajenim zavodljivim pokretom polako skinula majicu i pružila je Mileni: „Evo!“ Milena je, pretvarajući se da je jedino što je zaista zanima, svilena tkanina koja leži na Tanjinom dlanu, pružila ruku i pokušala da je uzme, ali je Tanja nežno, ali istovremeno i čvrsto uhvatila zapešće i privukla je k sebi i, zagrlivši je, počeo joj prekrivati ​​lice malim poljupcima.

- Nenormalno. Nedostaješ mi mnogo. – žarko joj je šaputala Milena na uvo pre nego što su im se usne Dok me nema u strasnom poljupcu. Tanjine ruke prešle su preko Milenine besprekorne figure, obučene u večernju odeću, i, pipajući za rajsferšlus, polako je otkopčale. Trenutak kasnije Milena je nosila samo grudnjak i male crne tange. Pala je na krevet, vukući za sobom Tanju, koja je, ne prestajući da je ljubi, već oslobađala nju i sebe preostalih komada odeće koji su joj sada smetali. Tanjine usne, dodirujući rupicu na Mileninoj bradi, počele su da se spuštaju sve niže duž njenog vrata, dok su joj prsti, lagano masirajući koleno, naprotiv, išli uz njenu vitku nogu. Upoznali su se negde u predelu Mileninih veličanstvenih grudi.Tania je vrhovima prstiju prvo prelazila oko, a zatim preko Mileninih zavodljivih otvrdnutih bradavica, lagano ih stiskajući, a onda je počela da se igra sa njima brzim jezikom i usnama. Tihi jecaj oteo se iz Mileninih grudi. Poigravši se još malo urednim oblinama nalik na jabuke, Tania je pustila svoje muzikalne dugačke prste niz Milenino telo, sasvim blizu trougla prekrivenog sitnim uvojcima kose, zastali su i, lagano skrenuvši, potrčali duž Mileninog butina, Tania ih je negdje u sredini maknula na sekundu, nakon čega je cijelim dlanom počela milovati unutrašnju stranu butine. Odjednom joj se ruka naglo smrznula, i začula je Milenin promukli glas: „Molim te, Tanja, preklinjem te:.” Tanja je tačno znala šta joj treba, a njeni vešti prsti požurili su da ispune njen zahtev. Tanja je uvek volela da gleda kako se Milenino nago božansko telo savija u iščekivanju slatkog raspleta. Konačno, kada je Milena dostigla vrhunac zadovoljstva, njeno telo se poslednji put grčevito izvilo, a ona se, teško dišući, zavalila na jastuke, još ne uspevajući da otvori oči.

Tanja ju je na trenutak ljubazno gledala, nakon čega Jennifers Adventures nežno odmaknula pramen tamne kose koji se zalijepio za Milenino čelo, blistav od znoja, i, lagano dodirujući usnama njen lijepo oblikovan nos, tiho upita: “ Jesi li se već vratio na smrtnu zemlju, draga?” Milena je otvorila jedno oko i izgovorila samo dve reči: "O moj Bože!" Tania se nasmiješila i pomilovala je po obrazu. Milena je nekoliko sekundi gledala Tanji pravo u oči ne trepćući.Savršeno je razumjela da ona uopće nije ovdje jer je puštena zbog dobrog ponašanja i da joj svakog trenutka može ponovo biti oduzeta, možda zauvek, ali u tom trenutku nije htela da razmišlja o tome. Sada su bili zajedno, i to je bilo jedino što je bilo važno. Ustala je i počela je strastveno ljubiti, čak i sa malo očaja. Njene usne i ruke istraživale su svaku ćeliju Tanijinog tijela, spuštajući se sve niže i niže, pokušavajući je dovesti do vrhunca blaženstva, gdje je i sama bila tek nedavno. Sudeći po Tanijinoj reakciji, bila je blizu cilja. Tanja je bučno udisala i izdahnula vazduh kroz čvrsto stisnute zube i potisnula želju da vrišti.

„Pa ne, draga“, tiho je rekla Milena, „ti Komitet vojničkih majki u zatvoru, ti si tu, sa mnom, ne moraš da kriješ šta osećaš“.

Lagano je ugrizla Tanjinu donju usnu, a zatim jezikom prošla po njoj, nakon čega je on počeo razdvojiti Tanjine stisnute zube dok ga nisu pustili u njena usta. Prigušeni jauci su provalili iz Tanjinih grudi, koji su postajali sve glasniji i glasniji dok se nisu pretvorili u vrisak, kada ju je talas zadovoljstva, koji je metnuo sve što mu se nađe na putu, bezglavo pokrio i izbacio na površinu. Tania je iscrpljena ležala, kosa joj je bila razbacana po jastuku, a grudi su joj se uzdizale pri svakom dahu.