Da li to zaista želite dio 3

Možda možemo da organizujemo takmičenje za najerotičniju i najistiniju priču koja ti se dogodila Julia2 životu, ili se nikada nije dogodila?

Naravno da jesam. i to ne samo jedan, već Gej orgija koji mi je pao na pamet bio je ranih 90-ih, bilo je ovako…. Želiš li je čuti??

Tada sam prodao svoj klavir, dodao nešto novca i kupio svoj prvi auto, popularno nazvan „kopeyka“, jarko crven.

Upoznao sam jednu veoma prijatnu ženu, a kako se tih dana nije imalo kuda, jednostavno nije bilo hotela u kojima nisu tražili pasoše a osim toga bila je udata.a mi.

A mi smo, nakon konsultacija na licu mesta, odlučili da izaberemo najjednostavniji i najčešći metod među radničkom klasom, kao što ste već pretpostavili, u automobilu.

Ostalo je samo pronaći osamljeno i romantično mjesto. Gde drugde nego pored reke, morate se složiti.

Već nas je obuzela luda strast, i nismo gubili mnogo vremena u potrazi za ovim romantičnim mjestom, a svidjelo nam se jedno mjesto uz rijeku, na periferiji sela, odmah iza groblja. ……

A vrijeme se već bližilo ponoć, tresli smo se, nije jasno da li od uzbuđenja ili od straha, ali strast je učinila svoje i parkirali smo našu narodnu “peni” paralelno sa kipućom rijekom na padini.

Upalili smo muziku, kao što je to uobičajeno u ovim slučajevima, rasporedili sedišta i opustili se, kako se to samo može u ovakvim uslovima, bilo je jako lepo i romantično da nismo primetili kako je počela da pada slaba kiša.

Hteo bih da dodam da je bio dan Ivana Kupale, kada je sve bilo gotovo i morao sam da se spremam da idem kući, moj interesantan saputnik je Privatne price iz auta, a ja sam počeo da izlazim na cestu i užasnuo se otkrio da to ne mogu. Pošto je padala slaba kiša, a točkovi su klizili, Entuzijazam onda nizbrdo, strah je tiho počeo da obuzima mog slavnog saputnika, jer je grad bio udaljen 11 km. A mi smo u šumi na rubu geografije, i odjednom se sjetila da je njen voljeni muž čeka kod kuće. Ali najzanimljivije je tek dolazilo.

Naravno, smirio sam je koliko sam mogao, rekavši da ću joj uhvatiti auto, a ona je rekla odakle je auto, skoro je bila ponoć i počeli su se čuti čudni zvuci sa groblja, nešto kao nešto iz filma "Zli mrtvaci".

Smireno sam odgovorio da ako postoji put, onda se njime voze auti, a ako voze auti, onda ce uskoro krenuti da nam pomognu.

Očigledno je Bog ili neko drugi čuo naše molitve, ugledali smo svetlost farova koji nam se približavaju, i činilo nam se da smo već spaseni.

Kako smo se približavali ugledali smo naš ruski Kamaz, za mene je još uvek misterija šta je tamo radio, ali smo ipak bili srećni.

Kada sam objasnio suštinu problema, vozač nam se malo nasmejao i pitao me da li ima konopac. Odgovorio sam da da, i jedan kraj smo vezali za kamaz, a drugi za našu "peni" i. …………….

I počeo je polako da me vuče na cestu, auto je okrenuo nos prema reci i, Dominika_1 auspuh je oslonio na zemlju, konopac se razvukao kao struna, od glasne muzike vozač KAMAZ-a nije mogao da me čuje i odleteo i. Kako će me izvući u rijeku sa male litice, dobro sam bio u autu, a polako je plutao niz rijeku ………………….

Sjedio sam za volanom ove podmornice, i malo sam razmišljao šta da radim u takvoj situaciji, osjećaj instinkta samoodržanja odlučio je sve za mene, otvorio sam vrata i zaronio u vodu… .

Brzo sam doplivao do obale gde su me čekali uplašeni vozač Kamaza i moj šarmantni saputnik, trebalo je da im vidite lica, poslednja nada je nestajala dok je naš „peni“ tonuo u kipuću vodu…….

Šta učiniti u takvim situacijama kada nema službe spašavanja 911, nema mobilnog telefona, ništa……………………………………………………….

Naravno, bilo mi je jako žao i “peni” i mog saputnika, ali za zadovoljstvo se mora platiti, a kada je ona bila potpuno potopljena, uzeo sam pajser i ostatak užeta od vozača Kamaza i otplivao do… ………………………….

Do mjesta gdje se srušio naš čamac, ne znam ni kako da nazovem čamac ili tako nešto, stao sam na krov, bio do grla i počeo da ronim…….

Deseti put sam uspeo da zavežem kraj užeta za oko u braniku i izvučem kraj na obalu, gde sam zabio pajser u zemlju i za njega vezao auto…….

Nakon toga nas je polupijani vozač Kamaza, osjećajući se krivim, odvezao do grada gdje je mene i mog saputnika ispustio, bio sam potpuno mokar i voda je curila sa mene, prolaznici nisu mogli mirno da prođu pored nas a da ne pitaju šta se desilo nama……………………………………….

Kako smo je izvukli je druga priča i ne možete je nazvati erotskom!!!!!!!!!