Promenio sam se

Stih 1

Na obalama kristalnih rijeka,

Gdje trava bujno cvjeta

Tvoje radosne, srećne godine

Živite dragi ljudi.

On radosno cvrkuće himnu

Za sebe i nezemaljsku sreću,

O tome kako je svijet tako lijep,

Kada se daje samo patuljku.

Uostalom, patuljci znaju za sve,

I, poznavajući lepotu univerzuma,

Žele da dođu u svoj dom

Sreća je sigurno došla!

Ali život, kao strašni erudita,

Ili možda, kao odvratni manijak,

Nastoji da šutne svakoga u jaja,

Pa čak i patuljak, naravno.

* * *

Živeo je patuljak po imenu Alfredo,

I bio je ljubazan i zgodan

A ovaj patuljak nesumnjivo jeste

Bio je dostojan lijepih nimfi.

I iako je bio mali kao prst,

Ali bio je građen poput Apolona

On je nesumnjivo bio zgodan

I opsednut narcizmom.

Svi vilenjaci, nimfe i sirene

Voleo sam ovog lopova

I ponosno ispravljajući držanje,

Šetao sam obalom ribnjaka.

Alfredo je znao da je lijep

Zreo i strejt

I zato je bilo opasno

I pojebao je sve. I kako jebeno!

Treba napomenuti da za gnoma

Imao je ogroman penis.

I stoga sa bilo kojim od takvih

Radio je šta je hteo.

Ali postavši ponosan na ovo mjesto,

Izgubivši malo razuma,

Hteo je da ima mladu

Takav da - E-MOJA!:

* * *

Ukratko, bez pokoravanja mog ponosa,

Otišao sam da tražim nešto veće

Tako da svi znaju za moć gnoma!

I tako da je pamte!

Hajde da se ne zadržavamo dugo

Mi smo u glagolskom grijehu

I recimo da sam uspio da se ušunjam

Dopire do ljudi - uprkos sudbini.

Stih 2

U kraljevstvu gdje je Alfredo

Lutao okolo tražeći ženu,

Upoznala je mlada princeza

Seksualno zrelo proljeće.

Bila je mlada, lepa,

Prelijepa, kao planinska nimfa.

Opasno u zrelosti

Kao Domoklov mač ili sjekira.

I nimfe i sirene masovno

dao bih prednost u lepoti,

A jedina razlika je bila skala:

Odnosno, u veličini. SVUDA.

Princeza se zvala Hermenunda,

I bila je drugačija

Pored skrivene lepote

I sofisticiranost uma.

Tašti gnom, saznavši za ovo,

Dajte svoj najbolji izgled,

Odlučio sam da ako negde Promenio sam se šansa,

Onda ga je Put do sebe ili mog SM šansa pretekla!

Kaftan - tvid. Hlače - haski.

Na prstu mi je zlatni prsten.

Gel u kosi. U ruci mu je bič.

I udario je nogom na vrata palate!:

Ušao sam u palatu - lakeji su bili šokirani!

I šapuću - „Vidi: evo:

Bez obzira koliko je mali, kako

On je razmetljiv - on je barem patuljak! :"

Ne čuvši ovo lakejsko brbljanje,

I shvativši tutnjavu kao znak sudbine,

On je kao jevrejski pobačaj

Stavi svoju sreću na zadnje noge!

Videći ga sa devojačkim pogledima,

Uzvikujući - „Čudo! O-la-la!”

Princeza mu je pritrčala

A zajedno s njom i njen otmicu!

I patuljak je shvatio da je finta uspjela,

Šta je on - taj prst sudbine!

I, diveći se ovoj sreći,

Sjeo na dlan mojih snova.

Podižući ga sa spojenim dlanom,

Djevojka ga je pogledala

I oduševljena, skoro raspucana,

Gnom je vukao za sobom! I njegov kurac!

Stih 3

Čitaoče moj, moglo bi mi potrajati dugo,

Čitajte moral ovdje s guštom,

Ali shvatajući da nema smisla,

Nastaviću stih. Ipak je šteta!

Ne dugo pateći od strpljenja,

Nakon par dana igranja zajedno

Isticao se strašnim žarom,

Kao ludi satir.

Stekao je princezino poverenje,

Kao najbolji prijatelj na svetu,

O njima je pisala cela štampa

Bila Volim biti u moći žene_1 dio_2 ponosna na svoje prijatelje.

Alfredo je znao više o seksu

Nego cela "Painthouse" ili "Playboy"

Ali na našu, na našu patuljastu tugu,

Nije uzeo u obzir njegovu veličinu.

Prvo joj je počešao grudi,

I uz napete bradavice,

Shvatio je da joj to ne smeta

Šta ako je ogrebao nešto drugo?

Ali patuljak je bio veoma pristojan,

I kako je čovek želeo,

vjenčati se u braku,

Šta bi po zakonu čupalo pljevu!

Ponudio joj je svoju ruku, svoje srce!

Pocrvenevši malo, prolivši suzu,

Ona je to odgovorila u detinjstvu

Odjednom je stala na ražnju.

Rekla je da je to slučajno.

Shvatio je da nije vredan reči,

Trošite samo na ono što je čudno:

Pa, osnove osnova.

I djevojka se ponudila patuljku,

Bez trošenja puno nepotrebnih riječi,

Oženite se u građanskom braku

A Patuljak je bio spreman na sve!

Građanski brak - odnosno snošaj,

Što znači – zadovoljiti!

A to znači da je sreća -

Jebi. jebi. jebi. jebi.

Oligarhova strast je beskrajna,

Kraljevska požuda je okean.

A naivni patuljak je kao svijeća,

Izgorelo je, ali nisam znao kako.

Udara ga i u rep i u grivu:

Zatim pređi preko bradavice,

Onda lizi svoju vaginu,

Ili sisati klitoris prije spavanja.

Stih 4

Ne morate biti posebno pametni

Da shvati da je jadni patuljak

Zbog veličine slaboumnih,

Ostao sam sa bledim kitom.

da pojebem kolosa strasti,

Štaviše, nije ga lako jebati.

I da svršim od sreće,

Ovde je patuljasti kurac - šta ima smisla pevati do guzice

Bio je smrvljen i pretučen,

Izvijao se i vrištao.

I prdnuo kao sapun

On je, jadnik, bio mršav za jaja

Njegove nemarne gonade

Da su svuda tako radili,

Nimfe i vilenjaci su bili sretni sa njima,

Uhvaćen od strane velike pičke

Patuljak je postao mršav i omršavio,

I setih se očeve kuće,

I njegov penis je postajao sve manji,

Pa, iznenada je nestao, postavši štap.

Hermenundina okrutnost

Ko nije znao za granice u ovoj stvari,

I ko nije mogao podnijeti dosadu u seksu,

Imam ga. ON JE GNOM!

I mali glupan je shvatio

Da je bio igračka laži,

I kao ranjena ptica,

Borio se u kavezu postojanja.

Sada je princezi bilo dosadno s njim.

Sada je bio samo obična nakaza.

I nije bio obučen da plače,

I on je nosio svoj krst. I nosio ga kao stoku!

Stih 5

Dakle, dosadno, Hermenunda

Naučivši kako je greh sladak,

Gledala sam Alfreda sa dosadom,

Ne potiskujući prljavi smeh.

Ovdje je novi tip

Veličina je normalna, sve je kod njega,

I što je važnije za Hermenunda -

Pa, sa ogromnim kitom!

Potomak ruskih emigranata

Kosi dohvat. Kurac sa lulom.

Pa, jasno je - izblijedjeli patuljak,

Bio je pored njega taj moj nokat.

Dormidont je baš bio pravi za princezu,

I momak se zvao upravo tako.

Pozvao ju je u pozorište

I uvukao me u običnu zbrku!

Bilo je seksa o kakvom nismo ni sanjali,

Dječak se jako pojebao.

Imao sam iskustva sa Vasilisom,

I sa grupom dvorskih dama.

Ujutro, ne građanski brak,

I u crkvi je hodao niz prolaz

Iscrpljena princeza

I utkao joj je nešto u uho.

Sa Hermenundom je sve postalo jasno,

Alfredo, kao običan mit,

lutao sam putem u svoj divni svet,

U zagrljaj naivnih nimfi.

Ali Alfredo više nije bio isti,

Potrošivši seksualnu rezervu,

Sedeo sam pognut pored reke,

A vilenjak je zujao iznad glave:

* * *

Nisam ni htela epilog

Napišite kada je ovo kraj

Ali postoji zakon - ako se obavežete da to uradite,

Morate ga imati do kraja.

Ali nema ni želje,

I već idem u krevet,

Reći ću šta je glupo i bezvredno:

Ne zabijaj kurac u slonovu picu