Biblioteke postoje AB AETERNO_1

Dio-3.
Prvi testovi.

Cijelu sedmicu nisu dirali ni mene ni moje tijelo. Momci su često prolazili i pazili na mene da vide da li se otkrio neki otkrivajući deo, jer je sunce peklo, a posle 8. marta niko nije hteo da se zamara sa mnom. Ležao sam na ovoj gomili čitavu nedelju i tek u ponedeljak posle posla mi je došao, tj. moje tijelo, cijela kompanija se ponovo pojavila.

Za to vrijeme smislili su novu zabavu za sebe. Sve se u gradu topilo unaokolo, a gomile zemlje i smeća bile su po ivicama i jarcima. Tako što ste me izvukli, tj. Provukli su moje tijelo kroz rupu u ogradi ispred fabrike, u deblo i odnijeli ga na periferiju grada. Tamo su uvijek zadnji čistili i moglo me ostaviti bez straha, tj. moje telo, negde. Tako su i uradili.

Dima je zaustavio auto nedaleko od male lokve, a Vitalik je odvezao malo dalje. Kada su svi izašli i pogledali okolo, Dima je otvorio gepek i podigao me, tj. moje tijelo, nosili su ga po zemlji i Šta žena želi pored žbunja i ostrugane gomile snijega i zemlje koja se nakupila preko zime. Po otiscima stopala se vidjelo da ovdje niko ne hoda, a mene su položili blizu jednog grma i zatrpali mi glavu grudvama. Cijelo tijelo mi je ležalo u blatu i skoro napola se udavilo. Raširivši noge i ruke u različitim smjerovima i dajući im nesretan oblik, prekrivši ih na mjestima grudvicama prljavštine, počeli su da kamufliraju moj stomak i grudi. Napravili smo se sa istim materijalom. Područje je bilo puno leda i smrznute zemlje.

Sve je krenulo u akciju. Bočica koja viri iz vagine izazvala je sumnju i onda je Beach Amazons_1 odlučio da je izvadi. Uhvativši ga za vrat, malo ga je povukao prema sebi da bi ga lakše izvadio, i ostao je zatečen. Čulo se škripanje, koje se obično čuje kada napunite flašu vodom.Tada su svi shvatili da kada je Dima povukao bocu prema sebi, malo je istegnuo moju vaginu i voda i prljavština su počeli da ispunjavaju slobodan prostor.

„Pa, ​​šta da radimo sada?“, zbunjeno je upitao Dima.
- Ostavite tako i ne dirajte flašu, neka strši. Ovako će izgledati uvjerljivije”, rekla je Vera.
„Moramo brzo da odemo odavde“, dodala je Tanja, okrećući glavu.
Svi su, naravno, bili iznenađeni njihovom odlukom, ali su ćutali. Nakon što su bacili još nekoliko kamenja u blato i njima prekrili moje tijelo, ušli su u auto i odvezli se.

Ujutro su se svi sreli, a samo Dima i Vera nisu bili negdje. Pojavili su se pola sata kasnije.
- Zašto kasniš, tražila te zanatlija.
„Onda“, odgovorio je Dima skoro dok je hodao i nestao kroz vrata majstorove sobe.
Dima je uvek imao mnogo razloga za to, a pet minuta kasnije nam je prišao sa osmehom na licu.
- Pa. – upitala je Tanja.

- Da, sve je u redu. Prošli smo dva puta i nismo ni primijetili ništa. Grudi izgledaju kao kamenje, a bočica usput strši. Možda mislite da je lokva duboka. Istina, preko noći je bio prekriven ledom. - rekla je Vera.
- SZO. Marinka. – upitala je Tanja.
- Ne, to je lokva. - pojasnio je Dima.

Tada se pojavila majstorica i svi su se razišli. Radni dan je protekao u iščekivanju večeri. Svi su hteli da vide kako sam, tj. njeno telo, a ipak se nekako plašilo. Tokom noći vrijeme se pogoršalo, snijeg je letio i malo je zahladnjelo. Za ručkom su Vera i Tanja smirile drugarice i dogovorile se gde ćemo se naći.
Kada su se Dima i Vitalik dovezli do mjesta gdje je moje tijelo bilo kamuflirano, sve su djevojke bile naravno užasnute.

Podigao se vjetar i postalo je strašno hladno.Pri pogledu na moje golo telo, smrznuto u lokvi, gde su još juče dečaci hodali u čizmama, a danas su mogli da hodaju u papučama i da se ne uprljaju, i same devojke je obuzela jaka jeza od koje su se neke čak i naježile. cvokoću zubima.
"Hajdemo odavde, a ja ću baciti konja sa njom", rekao je jedan od prijatelja.
- Osjećaš se dobro. Ušao si u auto i odvezao se, ali kako je ona ovdje”, rekla je Tanja.
“Šta je ona, šta je ona?”, ogorčen je prijatelj koji je sjedio u autu.

- Pa mi petljamo po tome i petljamo po tome. I sama je htela, pa neka kuka ovde”, dodao je stariji prijatelj.
Dima je krenuo kroz lokvicu pravo prema meni, tj. prema mom tijelu, i namjerno nešto ispustio. Odmah se sagnuo da podigne i dodirne moje grudi i stomak. Oni su bili najvidljiviji. Zatim je ustao i, stavivši podignute ključeve u džep, prišao nam.

- Sve je uredu. Grudi i stomak su joj mekani, čak nisu ni hladni. Ne mogu ništa da razumem. Ko je ona i šta se dešava njoj i nama.
„Ili je možda vanzemaljac i odlučila da se ovako zabavlja sa nama“, upitala je jedna od prijateljica, sedeći u autu i cvokoćući zubima od hladnoće.

Svi su primijetili otiske stopala u blizini lokve. Bilo ih je dosta i bilo je jasno da je ovdje bilo dosta pješaka tokom dana, a kako ne bi privlačio našu pažnju na ovo mjesto, Dima je rekao:
- Dobro, idemo, inače ću sigurno umrijeti ovdje.
Svi su ušli u svoje automobile i odvezli se, ostavljajući moje tijelo zaleđeno u blatu. Shvatio sam da i sam to želim, a oni nisu znali da se vrijeme može promijeniti.

Za ručkom su se svi sastali u trpezariji i odlučili da razgovaraju šta dalje. Nije bilo načina da me izvučem - lokva je bila skroz zaleđena i snijeg je letio već drugi dan. Iako je bila treća desetina marta, bilo je jasno da zima ne želi da odustane.
„Moramo da stavimo nešto drugo na to“, rekao je Dima.
“Ima li ovo smisla, šta si uradio?” rekla je Vera u odgovoru.
„Šta sam uradio?“ Dima je bio uvređen.
- Kao šta. „On takođe pita“, rekla je Tanja.

- Pa, bila je naša zajednička odluka da prerušimo Marinku u gradu - neka je drugi gledaju - pričaj devojkama - a Dima je pogledao prema prijateljima.
- Hajde. Prestanite da se pretvarate da ste nevino jagnje, ali ko je pokušao da izvuče flašu. – Vera je napredovala.

- Hajde, pa, našli smo oko čega da se svađamo. Kakva glupost - vagina puna smrznute prljavštine i plus boca za zagrijavanje - dobacila je Tanja i svi su se nasmijali, ali Dima se uvrijedio i otišao u radionicu.
Vidite me uveče, tj. moje tijelo, niko nije došao - bio je jak led, a momci su ostavili aute na poslu. Čak smo stigli kući autobusom. Bilo je toliko nesreća. Vera i Tanja su se plašile da neko ne zaleti u lokvicu i prevrne me, ali sve je ispalo u redu. Vrijeme je i Rybkinova priča bilo loše dva dana, a onda je sunce počelo grijati.

Poslije posla svi su došli da me provjere, tj. moje tijelo, kako je ovdje, nije li ga pokvarila hladnoća ili neko drugi, a dva dana kasnije, kada se otopio led na lokvi, uveče su me odveli, tj. moje tijelo, nazad u fabriku, i sakriveno u istom jarku usred radionice i prekriveno rešetkama. Ležao je tamo do vikenda, a niko mu nije ni prišao. Već sam počeo da mislim da im je dosta svega, pa su me sklonili, tj. moje telo, izgledom, da mi ne treperi u očima i da ne razmišljam o tome, ali sam se prevario - u petak uveče sam, tj. moje tijelo je izvučeno. Donijeli su svašta i počeli ga premazati - prvo grafitom, pa mazutom, pa nekim drugim debelim i crnim bjakom.Kada je Dima ponovo počeo da mi okreće telo, da ne promaši i leđa i zadnjicu, slučajno je nagazio na moje grudi koje su bile izvučene i virile u stranu i to nije ni primetio.

- Dimka. Šta radiš. „Nemoj lomiti Marinkine grudi“, viknula je Tanja.
Dimka se okrenula i, ne shvatajući šta je rekla, ponovo upitala:
- Šta, šta.
„Stao si na Marinkinu ​​sisu“, rekao je jedan od prijatelja.
„Tako da je ogorčena, kao da je njena“, dodala je starija prijateljica.

Dima se uspravio i, gledajući u svoja stopala, rekao: "Stvarno, ali nisam to osjetio", i odmah pomaknuo nogu u stranu. Odmah se pojavilo više ljudi, a pošto su mi već ispravili drugu sisu, prijatelji su pogazili i jednu i drugu.
“Cijelog života sam maštao da zgazim sisu, ali nisam imao pojma kako to da uradim, ali evo nisam ni očekivao”, i dalje je iznenađen Dima.
„Dođi kod nas, Dima, hajde da plešemo“, zvali su ga prijatelji.

„Šta radite, cure, Marinka je?“ Tanja i Vera su pokušale da ih spreče, ali sve je bilo uzalud.
Četiri devojke i Dima i Vitalik bili su toliko zaneseni ovim da jednostavno nisu čuli reči i nastavili su neku vrstu nerazumljivog srpskog plesa, stavljajući ruke jedno drugom na ramena, šetali su u krug oko mog tela i naizmenično gazili po mom lijevu i desnu dojku. Zabavljajući se i smijući, pozvali su Veru i Tanju u krug i Vera je popustila. Prekinuvši krug, stala je pored Dime i nastavila da pleše sa svima. Teško je reći koliko bi to trajalo da nije bilo Tanje. Ugurala se u krug i glasno progovorila. To bi se čak moglo smatrati i vriskom.

- Sve. Dosta. Vidi šta si uradio, to Svileni muž-2 Marinka i ona je nedavno razgovarala s tobom i sjedila je za istim stolom u kantini - a Tanja je pogledala Dimu.
- Šta nije u redu s tim. Ona nam je sama dala dozvolu - ponovo se oglasila njena starija prijateljica.

“Vidi”, a Tanja je čučnula i podigla lijevu dojku koja je bila ravna i zgažena do veličine tiganja, a onda je pregazila preko mene, tj. moje tijelo, isto je uradila i sa drugom dojkom.
- Zgazio si ih i sad nisu Marinkina prsa, već dvije vrste palačinki. Kako će nastaviti živjeti s njima kada se vrati?

- Gde ti je Marinka. Zaboravila je na nas i nikako se neće vraćati u ovaj prokleti svijet - ona je vanzemaljac i petlja ti se s mozgom, ali svi ste uši, rado pokušavate da joj vjerujete - rekla je starija drugarica i mnogi su već počeli slažem se sa njom.
“Ili su možda zaista u pravu i sve je iluzija da će se Marinka vratiti”, rekla je Vera Pljuskanje zbog pušenja_1 prišla Tanji i stavila joj ruku na rame.
- Pođi sa nama i pleši. Znaš kako je zabavno.

Tanja je sve pogledala ljutitim pogledom i otišla. Zabava se nastavila i dugo su plesale po mojim grudima i gazile ih do neslućenih veličina. Čak ni četvrtina nije bila Priča koja je bila da se izmeri njihov prečnik. Onda me spusti, tj. moje tijelo je u kanti za smeće, sutra je subota i dalje neće biti nikoga u fabrici, svi su otišli u krevet, a ujutro je Tanja probudila Veru i rekla mi da me je opet vidjela u snu.

- I šta je rekla. – upitala je Vera.
„Samo kornjače polako puze, a onda su nestale“, odgovorila je Tanja.
„Šta to znači?“ Vera je počela da razmišlja naglas.
- Neke nerazumljive zagonetke, kornjače, kakve gluposti.
- Tanja, jesi li nešto pomešala. – ponovo je upitala Vera.

- Ne. Tako sam je vidjela i čula ove riječi - ponovila je Tanja.
Kada su svi prišli, počeli su da raspravljaju o Tanjinom snu i pitaju se šta znači. Svako je izneo svoje mišljenje, a onda kaže neko od prijatelja

- Ili nas možda podseća da sve radimo veoma sporo i tako nas požuruje.To nas ne podsjeća da radimo nešto pogrešno.
- I u pravu je. Ne postoji drugi način da se ovo protumači”, rekao je Dima.

Nakon doručka svi su sišli dole i uhvatili mene, tj. moje tijelo iz kante za smeće, počeli su da ga pregledavaju i, uvjerivši se da je sve u redu, odlučili da ga vrate u grad i sakriju negdje drugdje. Proljeće je Nastavljeno ispitivanje u 3 dijelu i lokve se više nisu smrzavale, ali je bilo dosta zemlje i gomile smeća. Počeli su postepeno da uspostavljaju red u centru grada, ali su lokve spriječile da se to dogodi. Odabravši novo mjesto, ja, tj. moje tijelo je ponovo bilo maskirano i otkrivene su moje zgažene grudi, koje su sada izgledale kao prljave krpe, kao i moja vagina, istegnuta nakon smrzavanja, i moje dupe unutra sa flašom. Odgovarajuća boca za vaginu još nije pronađena i napunjena je onim što je bilo dostupno.

U svemu tome je aktivno učestvovala i Tanja, koja se predomislila u vezi sa dečacima i devojčicama. I sama je Vera počela da nudi nove ideje i pomogla starijoj prijateljici da pokrije svoju vaginu kako ova rupa ne bi sjajila da je svi vide. Na novom mjestu ja, tj. moje tijelo je ležalo tamo tri dana. Ljudi su prolazili i obraćali pažnju na gomile prljavštine i smeća, za šta sam ja bio raspoređen, tj. moje tijelo, grdili su komunalne radnike.
Tada je moje tijelo još ležalo na nekoliko mjesta i prolaznici su zurili u njega. Čak su mi i psi lutalice pritrčali, tj. do mog tijela, ponjušili i podigli moju nogu - radili su svoje. Posle desetog aprila momci su me odveli, tj. moje telo, nazad u fabriku. Lokve su počele da se osuše, a u toku je i aktivno odvoz smeća. Niko me nije hteo, tj. moje tijelo je slučajno završilo u kanti bagera ili na deponiji - gdje ga kasnije nije bilo moguće pronaći.

Zbog hitne narudžbe, i velikog obima posla, meni, tj.Više od nedelju dana niko nije prilazio mom telu, a sve to vreme ležalo je u oluci, okruženo lož-uljem i drugim otpadnim naftnim derivatima.

Nakon petnaestog aprila, momci su došli na ideju i svi su o tome dugo raspravljali. Mišljenja su se ponovo razišla, pa je odlučeno da se pokuša. Moje tijelo je izvučeno iz kanala i položeno pored njega, a dok su Dima i Vitalik išli po daske, Tanja je opet napravila buku. Zaboravili su da mi zapuše razvučene rupe flašama i bile su pune crne i ljigave kaše - mazuta. Začuvši buku, Vera je prišla.

“Šta ti se opet dogodilo?” upitala je.
“Da,” i Tanja je pokazala na moj anus i vaginu.
„Pa šta tu fali“, rekla je Vera i, prilazeći mom telu, pozvala je jednog od svojih prijatelja i zajedno su ga podigli za ramena. Svo lož ulje iznutra je počelo da curi na pod.

„Posao, i nema problema“, rekla je Vera sa osmehom, a svi su se smejali.
„Ako hoćeš, namazaćemo i tebe“, dobacio je stariji prijatelj.
„Hajde, svi“, uvrijedila se Tanja i odmaknula se.

Više se nije mešala i samo je posmatrala sve što se dešava. Postavivši daske u kanal tako da je moje tijelo podignuto više, ponovo su me položili, tj. moje tijelo i moje zgažene grudi su povučene u Pristup smjerovima, a zatim prekrivene rešetkama. Zbog pukotina, rešetka ih nije čvrsto pritiskala na betonski pod, ali ih je sprečavala i da ponovo padnu u jarak.

"Sada možemo spavati kod kuće i hodati po njenim grudima po ceo dan", rekao je Dima.
“Ali jasno je da ovo nije pod i majstorica će vas natjerati da sve uklonite, misleći da su to nauljene krpe”, rekla je Vera.

Tada Perverznjaci Dima i Vitalik pobjegli i donijeli željezni lim i njime pokrili moje grudi. Stavili su praznu posudu (gvozdenu konzervu za delove) na ivicu lista i rekli:
- Mislim da je tako - niko neće videti.

Plahta je ležala ravno i čak i kada bi na nju zagazili, nije zveckala tako glasno kao što obično zvecka gvožđe. Kolači mojih grudi su poslužili kao neka vrsta amortizera i ublažili buku. Svi su bili srećni i neko je pitao:
- A ako neko naleti na njega, šta onda?
Nastala je pauza. Niko nije ni razmišljao o tome.

„U našoj radionici uglavnom vozimo ja i Dimka – drugi retko dolaze, a mislim da dva-tri dana niko neće doći, ali ćemo sigurno proći“, rekao je Vitalik.
Svi su se složili i otišli u krevet. Ujutro je bila smjena i morao sam se odmoriti barem nekoliko sati.

Dan je počeo kao i obično i ništa se nije dogodilo do ručka. U radionici su svi hodali po ovoj lisici i ne znajući, gazili su me po grudima. Pre ručka Dimka je odnela delove u magacin, a Vitalka smeće na deponiju - iznenađenja nije bilo za očekivati. Čak ni majstorica nije rekla ništa protiv čaršave koja je ležala na prolazu i prekrivala rešetku. Čak je i sama stala na ovaj list i sa dvojicom radnika razgovarala o nekim pitanjima oko realizacije plana i rekla im da nešto urade.

Kada su Tanja i Vera ušle u radionicu posle ručka, bile su prestravljene i gotovo vrisnule na vozača električnog automobila iz susedne radionice. Stao je pravo na plahtu, a dizaličar je, podigavši ​​teglu s dijelovima iz obližnje prese, stavio na kaznu. Zanatlija nije mogla da dočeka Dimku i tražila je kaznu od susedne radionice. U tom trenutku Vitalik je prišao Veri i Tanji i zaustavio ih.
- Tiho, hoćeš li mu reći za Marinine sise?

To je rečeno tako neobično i smešno da su se svi smejali, a kada je Dimka prišao, sve su mu ispričali.
- Sve. "Jebeš Marinine sise", rekao je i onda kratko zastao.

Vera i Tanya su stajale u blizini. Gledali su ga tako, a onda su se i sami nasmijali i rekli gotovo naglas:
- Sada nema smisla čuvati.Tako da i Dima i ti možete da vozite, a ne da nas zaobilazite sledećom trakom. Videćemo uveče, iako ova nema veze šta ima, još uvek ne možemo da joj isklesavamo sise i da ih sredimo - završila je Vera prilično veselo i sa osmehom svoj dijalog i svi su otišli na svoja mesta.

Tokom druge polovine radnog dana, Dimka je vjerovatno deset puta namjerno prešla preko željeznog lima i čak stala, dobacivajući Veri i Tanji smiješne fraze:
- Pa, ništa još nije izašlo ispod pegle.
Vera i Tanja su mu mahnule rukama i rekle:
- Da ti.

Nakon posla, svi su se radovali da vide šta ima. Činilo se da je Dima pretjerao, pola dana jahao po mojim grudima, i svi su mislili da ih je zdrobio, ali kada su otvorili plahtu, odahnuli su. Moje grudi su se povećale u prečniku samo za nekoliko centimetara i bile su pune kao i prije početka smjene. Svi pa čak i Tanja odlučili su da ovako ostave do kraja sedmice i smisle nešto za vikend. Dimka, a posebno Vitalik, bili su oduševljeni. I njemu je bilo dozvoljeno da jaše, a preostala tri dana ovo im je bio omiljeni hobi - voziti preko željeznog lima ispod kojeg su ležale moje grudi i još više ih spljoštiti.

Tada mi se učinilo da sve devojke i momci žele da znaju dokle se mogu protegnuti, a čak se i Tanja već radovala kada ih je prvi put videla, ravne i ogromne, i bio sam u pravu. Svaki dan njihova vjera da ću se vratiti, i da ću se uopće vratiti, topila se i urušavala. Možda me je to spasilo i dalo im odlučnost u svojim postupcima.

U petak uveče posle posla, nekoliko dana pre godišnjice, podigli su čaršav, pa čak niko nije bio iznenađen onim što su videli.Moje grudi, poput dvije ogromne torte, veličine poklopca rezervoara od 20 litara, ležale su sa obje strane rešetke. List je bio mali, a nije ostalo više od deset centimetara i oni bi puzali dalje od njega. Dimka je nehajno prošetala Pod južnim zvijezdama_1 dio_1 njih i izgovorila sljedeću frazu.

- Ispostavilo se da su to dobri patosnici.
"Šta ako ga stavimo negdje na cestu i ostavimo ga na isti način - neka se i drugi voze", predložila je Tanja.
Svi su bili iznenađeni i gledali u njenom pravcu kao po komandi.
- Zabranjujem ti bilo šta - nešto nije u redu, ja sam kriv.
"Predlažem - takođe nešto nije u redu, opet sam ja kriva", posramljeno je rekla Tanja.
"Jednostavno nismo ovo očekivali od vas, ali ovo je odlična ideja i čak znam gdje se to može učiniti", rekao je Vitalik.

Ostavljajući me, tj. moje tijelo je ležalo na podu, krenuli su prema kaminu. Tamo se u jesen popravljao toplovod, i zemlja se slegla, i bio je odličan rov u koji me mogu smjestiti, tj. moje tijelo. Svima se svidjelo i počeli su raditi zajedno. Nakon što su malo kopali, položili su me, tj. Moje tijelo je stavljeno u rov, a moja glava je bila prekrivena željeznim kontejnerom i kamuflirana pored puta. Ostatak je zatrpan zemljom i, vadeći boce iz rupa, napunili su ih i elastičnim blatom.

Boca je mogla biti zgnječena unutra. Moje grudi su bile raširene sa obe strane rova, bliže desnoj strani puta, i zatrpane zemljom i čađom, a onda su kotrljali prazne točkove napred-nazad kako bi stvorili izgled da je neko tu prošao. Rano ujutro svi su otišli kući, a ja, tj. moje tijelo je ležalo na cesti i čekalo prvi auto. Pojavila se u ponedeljak rano ujutro i odvezla se tačno tamo gde je bilo izliveno, a put je bio glatkiji, odnosno preko mojih grudi.

Onda smo vozili ponovo, i opet, i pola sata kasnije Vitalik je prošao.Hteo je prvo da uspori, ali kada je čuo signal da iza sebe voze automobili natovareni drvetom, prešao je preko mojih grudi i skrenuo udesno - stao je. Vera i Tanya su izašle iz auta i krenule prema meni. Prošla su dva kamiona sa daskama, a za njima i kamaz, takođe sa drvenom građom. Stajali su blizu dizalice da istovare. Djevojke su zajedno sa Vitalikom počele da se pretvaraju da im je nešto ispustilo, a same su pažljivo pregledale kako su moje grudi i kakav je rov, da li je previše pritisnut. Tragovi zaštitnika bili su vidljivi po cijeloj površini, a same grudi su se još više širile u različitim smjerovima.

I dalje nisu mogli ništa da preduzmu niti da nešto preduzmu – bilo je ljudi svuda okolo i kako su mogli da iskopaju moje telo usred bijela dana, a da ih ne primete. Odlučili smo se osloniti na slučaj, ili kako se kaže, nasumično. ja, tj. moje tijelo je ležalo do večeri, ali niko drugi nije dolazio u posjetu da sazna šta i kako. I dalje sam shvatio da je početno interesovanje već izbledelo, a oni nisu znali šta dalje, a da ne bi ostali da vise u oblacima, nisam trebao da im kažem. Ovo su naručile moja majka i baka. Razgovarao sam sa njima i čekao trenutak kada će moji prijatelji učiniti sve i kada ću se moći vratiti, ali oni, kao što je bilo jasno, nisu pomišljali da žure.

ja, tj. moje tijelo je ležalo u rovu na putu kod ložišta četiri dana i od jutra do večeri su se njime vozili fabrički automobili i sve više izvlačili moje grudi. Opet je došao petak, a Tanja je ipak uspjela sve nagovoriti da ostanu i pokupe me, tj. moje tijelo sve dok nije potpuno smrvljeno u prah. Sunce je dobro zagrijalo, a zemlja se brzo osušila od vlage, a lokve su postepeno nestale sa puteva.

Kasno uveče, kada nikoga nije bilo nigde, Dima i Vitalik su iskopali rov, a njihovi prijatelji su počeli da mi motaju grudi.Bile su ravne, kruškolikog oblika i visile su do pubisa i potpuno su pokrivale stomak. Još malo i mogao bi se njima pokriti i općenito hodati bez odjeće. Bile su tako ravne i bilo ih je smiješno gledati. I sama sam bila iznenađena što mi je O meni 2 dio_1 poput plastelina, ali nešto ga je spriječilo da se spljošti kao list papira.

„Nije trebalo da slušamo Tatjanu“, gunđala je starija drugarica.
“Neka leži ovdje i ne gnjavi nikome dok ne smislimo nešto”, složila se sa njom njena radna koleginica.

Ali ove primjedbe su ostale bez mog komentara, tj. moje tijelo je vraćeno u radionicu.
Neko mi je ponudio da me odveze do grada i da me izbace na put, da mi se kola voze po celom telu, grudima i da ne zaglavim u fabrici ceo vikend. Svi su se jednoglasno složili. Dima je predložio svoju opciju i svi su se ponovo složili, zijevajući. Neko je hteo da spava, ali neko je već bio umoran od svega ovoga i pristao je da se brže oslobodi.

Nedaleko od garaže bila je prekrasna lokva puna blata i u nju se odnekud ulijevao potočić.
„Takva lokva neće presušiti cijelo ljeto“, rekao je Vitalik.
„I stoji ovde celo leto“, odgovori Dimka.

Iskopavši rov između kolosijeka, položili su me, tj. moje tijelo u nju, a moja glava spuštena. Bilo je opasno ostaviti je nasred puta i prvi auto bi je zgnječio. Pošto su sve zamaskirali i raširili moje ravne grudi na strane, prekrili su ih sa malo zemlje i otišli kući. Niko nije imao želju da ovo pogleda, a samo je Dimka svaki dan javljala, kao i ja, tj. moje telo, da li su moji kolači ovde i na mestu. Odgovor je bio skoro uvijek isti.
- Kolači su na svom mestu i ugaženi u zemlju. Rov nije otvoren. Nije bilo zahtjeva.

Svi su ga smijali i osuđivali na njegove fraze.
- Ako Marinka nešto traži, obavezno nam reci.U redu. – i Dimka se složio. Tako je prošla sedmica i počeli su majski praznici. Niko ništa nije savetovao, a nisam ni ja. moje tijelo je nastavilo da leži u blatu, a automobili koji su prolazili preko njih gurali su moje grudi sve dublje i dublje u blato. Prijatelji su sve praznike provodili kod kuće, a niko nije ni dolazio, a Dimka, koja mi je pokazivala znake pažnje, već četvrti dan se nije pojavila u garaži. Vodu u lokvi raspršili su točkovi automobila, a blato je ugaženo i već se osušilo. Samo je mali potok prelazio cestu malo dalje od mojih nogu.

Kada je Dimka 4. maja stigao u garažu da parkira auto, bio je uplašen. Lokva i blato su isparili, a ni rub mojih grudi nije se vidio na površini puta. Ujutro na poslu je hitno svima ispričao o tome, a onda su samo počeli da brinu. I stariji prijatelj se obradovao.
- Pa, konačno su uvalili bar jedno b. u asfalt.

Prijatelji su je počeli povlačiti, ali bilo je veoma teško zaustaviti njen vokabular dok ga nije predala. Uveče su mi svi zajedno došli, tj. da saznaju u kakvom sam stanju i nakon što su čekali potpuni mrak, počeli su pažljivo da ga iskopavaju. Najteži dio su bile grudi. Gazili su ih na različitim Zamak mučenja 1 dio na različitim mjestima i bilo je teško znati gdje kopati, a gdje ne kopati da ih ne bi oštetili. Nije bilo vremena za gledanje, i uranjanje mene, tj. moje tijelo, u prtljažniku, otišli su u fabriku. Spustivši me, tj. moje tijelo je palo na pod usred radionice, svi su počeli da ga gledaju i stenju. Sve je izgledalo užasno, naravno, posebno grudi. Bila je ravna i veoma ogromna. Sada je mogla da se pokrije poput minice.

„Hitno joj je potrebna masaža“, predložila je Vera.

Tanja je donela mazivo i zagrabila malo lož ulja. Ovako je bilo lakše i ruke su mi lako klizile po tijelu.Djevojčice su s veseljem prionule na posao, a starija drugarica i njen kolega sjeli su između njihovih nogu i masirali rektum i vaginu. Posle pola sata neko je primetio da rade neku čudnu masažu i skrenuo pažnju na njih. Noću u sumraku, kada ste još pospani i nešto radite, ne morate da gledate okolo. Iskoristivši to, starija drugarica je toliko masirala vaginu da bi sad tu sigurno mogla stati tegla od tri litra, ali sigurno tegla od dva litra, a anus nije bio manji od litara.

“Šta si to uradio?”, bila je ogorčena Vera.
- Šta fali tome, grudi izgledaju mnogo gore.
- Hajde, uradi šta misliš da je potrebno. „Više me nije briga“, tužno je rekla Vera.
Vjerovatno su se mnogi složili sa njom, jer od stare Marinke, tj. Od mene nije ostalo ništa, tačnije od mog tijela. Sada je zaista izgledalo kao vanzemaljsko čudovište i jedino što je ostalo su njegove ruke, noge i lice.

Vitalik je prišao i pogledao rad svog starijeg prijatelja i rekao:
- Ispostavilo se da je to dobar toalet. Dobro urađeno. Znate li kako napraviti slatkiše od.?
Svi su se nasmijali, a Dimka je dodala:
- Šta ako od toga napravimo kantu za smeće u pušionici. Zakopajmo ga u zemlju i neka tamo bacaju opuške.

Njegovi prijatelji su odmah aplaudirali i hvalili Dimku, a on je briznuo u osmeh.
Vitalik i Dimka su se odmah sklupčali i potrčali da biraju mesto. Tanka je pobjegla s njima. Vera je sjedila po strani i drijemala, a njene drugarice su me jako U šumi, tj. moje tijelo, dajući mu na taj način novi oblik. Prečnik je bio malo mali za kantu za smeće, a prijatelji su, intenzivno masirajući ulaz, odnosno kapiju u vaginu, pokušali da je još više prošire.Kada je sve bilo spremno i momci su se vratili, Vera, koja je sjedila sa strane, prišla im je i užasnula se.

Zaista više nije bilo ničega od iste mene. Ja, to jest moje tijelo je stavljeno na krpu i izneseno iz radionice. Smještena u rov iskopan na maloj dubini, moje su grudi bile raširene u stranu. Pokrili su mi lice da zemlja ne uđe i sve prekrili tankim slojem, ostalo je samo da vidim moju ispruženu vaginu i moje izvaljene grudi kako leže na zemlji u obliku prostirača. Dima je pogledao i rekao:
- Ne možete to ostaviti tako.

- Ako neko stane na ivicu, može se okliznuti i završiti sa nogom na Marinkinom stomaku, tj. unutar njega.
Svi su se složili i Vitalka je brzo nestala. Dok su se svi pitali šta da rade, on je unio komad polietilenske cijevi prečnika od dvadeset pet cm ili više.

Uz velike muke, momci su uspjeli da ga ubace, tako da su vaginu, koja je već bila rastegnuta do ogromnih veličina, morala čak i malo rastegnuti. Sada sam imala ogromnu vaginu na skoro cijelom stomaku, koju su htjeli iskoristiti za ogromnu pepeljaru u rekreacijskoj zoni. Nakon što su sve poškropili, cijela kompanija se razišla i sutradan, kada su svi čistili radionicu i svoja radna mjesta, pristupili su uređenju prostora oko radionice. Dima i Vitalik donijeli su željeznu posudu, okrenuli je i stavili iznad moje glave. Na njega su pričvrstili sto i pored njega postavili dvije klupe. Vera i Tanja su sve pomele i izvukle višak trave, a onda su mi ispravile grudi i malo ih poškropile da ih prikriju. Ispalo je prilično dobro, a onda je Vera skočila i pobjegla, a nekoliko minuta kasnije se vratila sa pola posude vode.
“Zašto hoćeš da piješ?” upitala je Dimka.

Vera ga je uzela i počela da sipa malo vode direktno u otvorenu vaginu, gde je sve bilo čisto i tu i tamo su se videle ružičaste fleke na sluzokoži.
“Pa od Marinke su napravili nekakvo čudovište, a sad hoćeš da je spališ iznutra svojim opušcima”, odgovorila je ogorčeno na pitanje.

Momci još nisu stigli da sjednu i isprobaju novi prostor za rekreaciju kada je majstorica izašla iz kapije radionice i sa još tri radnika radionice kako bi zadovoljili svoju radoznalost. Svi su ustali i odstupili.
„Prilično je dobro, a leti neće biti tako vruće“, rekla je Tamara Petrovna i obišla oko stola i pogledala u kantu za smeće.

“Zašto tako mali?” upitala je.
“Ali samo za opuške, ali Dima je obećao da će donijeti papir i ostalo smeće”, odgovorila je Tanja.
- Uredu onda. Bravo - i opet je prošetala pored klupa i sjela na jednu da isproba da li joj je udobno ili ne. Pete su joj ostavile udubljenja, a Tanja i Vera su se čak i smrzle, u strahu da će majstorica Još jedna Dženifer Lopez nešto pitati, ali se okrenula muškarcima i upozorila:

- Ako budete bacali opuške bilo gde, čistićete sami, a ne žene, a zahvaljujući Veri i Tanji otišla je u radionicu.

Na licima svih učesnika bio je osmeh, a radnici koji su naišli odmah su odlučili da to isprobaju i seli za sto i povukli – palili cigarete jedni drugima. Njihove prljave čizme pljesnule su mi po grudima i gurale ih dalje u svježu zemlju. Ubrzo su opušci jedan Olya Tvorogova radi u pansionu_1 drugim letjeli u pepeljaru i šištali u vodi.
U roku od nekoliko dana, vagina je već bila napola ispunjena opušcima i spaljenim šibicama. Grudi su bile pune tragova i tragova od ženskih potpetica, pa čak i štikle. Mnoge djevojke i žene u radionici u kojoj su radile Vera i Tanja pušile su jednako kao i muškarci.

Bližio se 9. maj, a pred nama je bio još jedan dugi vikend.Niko ništa nije ponudio, a jednostavno nikome nije palo na pamet šta dalje. Prošao je već treći mjesec kako sam u transu, a moji prijatelji i poznanici koji su odlučili da mi pomognu već su bili razočarani, a činilo mi se da će još malo i jednostavno napustiti sve, kao i mene, tj. moje tijelo, i opet sam odlučio da im dam mali nagovještaj.

Nakon vikenda, Tanja je sva uznemirena došla na posao. Opet me je vidjela u snu i opet ništa nije razumjela. Počeli su je ispitivati ​​i, malo se koncentrirajući, ona je ispričala:

- Vidio sam Marinku, a sa njom su bile dvije senke. Ućutala je i odmahnula glavom, a onda rekla: Pogledaj oko sebe i zapamti moju molbu. - rekla je i nestala.

Za vreme ručka svi su se ponovo okupili i odlučili da razgovaraju šta da rade sa ovim snom i kako da ga protumače, a onda je Dimka rekla:
- Pitajmo Marinkine drugarice sa kim je radila, možda nešto znaju.
„Pa, ​​to čak i nije loša ideja“, složio se Vitalik.
I svi su se složili, jer više nije bilo šta da se radi.


--
Marina.