Obrezivanje mog slatkog brata

Pozdrav svima, zovem se Oleg, želim da vam ispričam kako sam došao u Moskvu da nađem dobar posao, prijatelje i devojku. Ali to nije bio slučaj, našao sam posao, stan, ali umesto devojke (najverovatnije sudbinom) naišao sam na momka, ima 32 godine, zove se Igor, radi u poznatoj moskovskoj kompaniji N - zamenik. Generalni direktor

Igrom slučaja, morao sam da promenim dosta stanova dok nisam upoznao Igora. U stvari, on je ljubazan i jako zgodan, bilo mi je jako drago razgovarati sa njim, i činilo mi se da smo stvoreni jedno za drugo, ali opet nije bilo tako, moja sreća nije dugo trajala dok Igor nije nesreća, a sve je to zbog mene. Prokleo sam sebe što ne mogu da donesem glavnu odluku za sebe. Tako sam tužna sada da sam sela za laptop i počela da pišem svoju priču.

Igor je bio visok, oko 1,83 cm, širokih ramena, brineta, atletske građe, veoma zgodan, ošišan kao Ben Aflek (čak je i ličio na njega) jednom rečju pravi muškarac. O njegovoj muškosti mogu reći samo jedno – dame bi jednostavno urlale od iščekivanja da će ga posjedovati, ali on je samo meni vjerovao „njemu” (od toga sam se čak osjećala dobro). Uvek je voleo kada se kasno uveče vrati sa posla, a ja sam mu napravila opuštajuću kupku sa esencijalnim uljima.Posle kupke, kao dobro uhranjen tigar, legao je na krevet u spavaćoj sobi a ja sam ga masiralapočevši polako od njegovog vrata, a zatim lagano prelazeći na leđa.zadnjicu, mišiće listova i noge.

Nakon masaže duboko je hrkao oko 30 minuta i u tom trenutku sam se divila njegovom tijelu, blistalo je kokosovim uljem, svaki zrak svjetlosti igrao je na njegovim mišićima, prenoseći svu sofisticiranost muškosti.Igor nije ni primetio kada sam mu prešla sa leđa na zadnjicu, krišom sam ga mazila po međunožju, tako da sam prstima lagano dodirivala njegove testise. Jednom je čak ispustio zvuk sličan stenjanju, ali kako sam kasnije shvatio, čak je pokušao da raširi noge, znajući da će sada na redu biti njegovo slasno dupe. Oduvijek sam želio da ga samo moje ruke masiram, ali kako se kaže, pretpostavljamo, ali Bog raspolaže.

Nije prošlo ni dva meseca od kada sam unapređen na poslu, Igor je ovom prilikom rezervisao sto za dvoje u najluksuznijem restoranu (da budem iskren, dobro je znao da mrzim restorane i slične lokale), ali ja jednostavno nisam mogao oduprite se ovome. Uveče smo se okupili i iz nekog razloga sam mislio da idemo u jedan njegov auto, imao ih je dva, jedan kojim se vozio na posao, Toyota Prado, drugi gde je išao da pregovara sa svojim klijentimaMitsubishi Lancer.ali to nije bio slučaj - iz nekog razloga je doveo automobil Ferrari, ne sjećam se ni imena, ali košta oko sto hiljada dolara.

Ali to nije glavno, stigli smo u restoran na vrijeme, zauzeli sto, a konobar nam je prišao. Mladić od oko 27 godina, atletske građe, vrlo zgodan i šarmantan, vjerovatno namjerno unajmljuju takve ljude da privuku ljude, pomislio sam. Igor je potajno primetio da sam pažljivo pregledao Nikitu, kako mu je kasnije postalo jasno ime (ali o tome kasnije), da je čak i dao primedbu Nikiti o njegovoj službi, što mi se baš nije dopalo, uprkos mom pogledu, možda ljubomori igrao u njemu, iako mi se nije tako činilo. Nakon večere otišla sam u salu za sastanke (jednostavno rečeno toalet) da umijem lice i ispram usta. Prije nego što sam stigla u sobu za čišćenje, ušao je tip za mnom, nisam se ni okrenula da vidim ko je tamo, i nije me bilo briga.Počeo sam da se umivam, podigao sam glavu, a u ogledalu sam video Nikitu iza sebe. Već je bio obučen u pristojnu odeću, verovatno je završila smena, pomislio sam nakratko, mada me to nije bilo briga.

Zdravo, moje ime je Nikita, rekao je. Ja sam Oleg, drago mi je. Osušila sam se i počela da otvaram vrata,
da odem, osetio sam da me neko zagrlio i pritisnuo uz sebe, tolikom snagom da mi je oduzeo dah iz pluća. Kao što pretpostavljate, u čistionici nije bilo nikoga osim Nikite, povukao me je, pritisnuo još jače i šapnuo mi na uho riječi koje su mi ostavile trag u sjećanju do kraja života - „I dalje ćeš biti moj, bez obzira na sve.” za šta!” Ruke su mu oslabile, a on me je oslobodio svojih čeličnih okova, nisam se ni okrenuo prema njemu, samo sam stajao, pognuvši glavu nekoliko sekundi, i izašao iz sobe. U glavi mi se pravio toliki haos da sam samo htio da se bacim s mosta, sa takve visine da bi mi se misli srušile u vodu.

Igor je već čekao u autu, i pitao zašto mi je toliko trebalo, morala sam da lažem, da sam imala mali poriv, ​​a i isplela nešto tako da njegove misli nisu imale vremena da se prebace. Pažljivo me je saslušao, a zatim rekao: „Oležka, znaj da te nikome neću dati, bez obzira na sve!“ Gospode Bože, da li ste se svi složili ili nešto, pogledao sam ga takvim pogledom da mi se na licu pojavio “smrtni osmijeh”, kako je kasnije rekao, kao da sam osjetio nešto od njegovih riječi. Da, osjećao sam da se sve ovo neće dobro završiti.

Prošla su još dva mjeseca. Već sam zaboravio Nikitu i njegove riječi u restoranu, ali na poslu sam dobio mejl. Njegova adresa je bila [email protected] odmah pridao nikakav značaj, ali nakon što sam pročitao pismo, ostao sam zapanjen i dugo nisam mogao da dođem sebi, njegov sadržaj je bio sledeći - "I dalje ćeš biti moj, bez obzira na sve!" a potpis je tvoj Nikita. Kako je saznao moju email adresu i šta još zna o meni. Počele su me mučiti sumnje da li je Igor bio taj koji testira moja osećanja prema njemu, koji je namerno napravio ceo ovaj cirkus, samo da bi me se rešio nakon što je saznao da sam ga prevarila, ili jednostavno da proveri koliko Volela sam ga.. Opet mi misli nisu mogle da se spoje, prolazile su mi kroz glavu tolikom nezamislivom brzinom da sve dok gazda nije zalajao na mene da je radni dan već gotov i da je vreme da zatvori kancelariju.

Isključio sam kompjuter, krenuo za šefom, a on je zatvorio kancelariju. Zatim se popeo uz stepenice, pitajući se kako da dođe kući, okupa se i legne u topli krevet. Igor me je unaprijed nazvao i rekao da Oleg dio 3 neće moći dočekati s posla, a vjerovatno ću morati kući metroom. Razumem ga, ne može uvek da dođe po mom hiru da me pokupi sa posla, a osim toga, i sam je imao toliko posla ove nedelje da nije imao vremena za mene. Čak je par puta odbio i masažu, što me je jednostavno začudilo kod njega. I pogodite šta, nikad u životu ne bih pomislio da će me šef ponuditi da me odveze kući.

Ovo se nikada nije desilo od mog prvog dana na poslu. Ali objasnio je to vrlo jednostavno, kao i to što sam unapređen, počeo je da me gleda potpuno drugačije. Ova fraza me je uznemirila, kao na drugačiji način, a način na koji me je ranije gledao, radoznalost i sumnja su me razdvojili iznutra. Ali nisam postavljao nikakva nepotrebna pitanja, samo sam ušao u njegov auto, objasnio mu rutu i krenuli smo.Tokom putovanja rekao je nešto o svojoj porodici, ali tako tiho da mi to nije bilo važno. Dok smo stajali u polusatnoj gužvi, napravio je jedan čudan, po meni, pokret rukom, dodirnuo mi nogu prstima i oštro je povukao, i opet našao objašnjenje za to, da je umoran i pobrkao mi nogu sa menjačem. Najsmješniji izgovor koji sam čuo u životu, pomislio sam, ali sam šutio.

To je to, stigli smo, rekao sam, zbogom Genadije Petroviču. Imao je 42 godine, oženjen, sa dva dječaka, Deniskom i Maksimkom. Genadij Petrovič je bio vitak, zgodan, elegantan. Na šta mi je on odgovorio - uvek si dobrodošao, Oleg, bilo mi je drago. Stojim tu, ne znam šta da kažem, da mu je bilo drago da me dodirne po nozi ili da me odveze kući, ili uopšte da sam radila za njega. Kao i uvek na mom repertoaru, pognuo sam glavu, zaćutao nekoliko sekundi, okrenuo se i krenuo prema ulazu, dok sam preturao po torbi u potrazi za ključem od stana, auto je zastao, vrata su tiho zalupila, a nečija koraci su ubrzo krenuli u mom pravcu.

Čak sam se i malo uplašio, ali sam se smirio pomisao da je Genadij Petrovič taj koji je nešto zaboravio. Okrenem se da pitam jesi li nešto zaboravio, kada je već stajao nasuprot meni tako blizu da sam osjetila njegov dah i otkucaje njegovog srca na sebi. Da, Oleg je zaboravio ovo. On je tako strastveno pritisnuo svoje usne u moje da sam bila zapanjena u njegovom naručju, i nisam mogla ništa da uradim, imala sam tako ambivalentan osećaj da sam zadovoljan njegovim poljupcem, ili neprijatan jer moram još da radim sa njim i kako da izgledam njemu nakon toga u oči.

Ovaj poljubac je bio onoliko koliko mi se činilo, a u stvari je trajao najmanje minut. Za to vrijeme promijenila sam mišljenje o svim opcijama i nikad nisam prestala uživati ​​u vrućim usnama svog šefa.Genadij Petrovič se pažljivo odvoji od mene, sagne glavu i sa njegovih usana, koje su me upravo poljubile, dođe: „Oleg, ne razumeš šta se sada desilo, ali ne moram da ti objašnjavam suštinu onoga što je kada dođe vreme, Glava porodice-3 sve sami kada za to dođe vreme!” Stajao sam ukorenjen na mestu i pomislio, šta dalje. Ali on se samo okrenuo i krenuo prema svom autu, pogledao sam mu leđa. Jedva sam otvorila usta i htela da kažem kako da sve ovo razumem, ali u poslednjoj sekundi sam se ukočila i nijemo ga gledala kako sjeda i odlazi.

Ušavši u stan, bacila sam torbu na sofu u dnevnoj sobi i krenula u kupatilo da pustim vodu. A ja vidim Igora kako leži i namaka se u kupatilu. Ležao je tamo poput anđela koji je sišao s neba, a ja sam pažljivo naslonio laktove na okvir vrata i ćutke ga gledao kako ne bih poremetio njegovo blaženstvo. Nisam ni pomišljala da ga počnem pitati zašto me nije sreo, dok sam i sama bila kod kuće. I zašto, kada voliš osobu, ljubav treba prije svega ispoljiti povjerenjem. Na moje iznenađenje, Igor je, ne otvarajući oči, upitao: "Da li ti se svidelo?"

Odgovorio sam zapanjeno, šta tačno. Na pitanje odgovoriš pitanjem, rekao je, ne dajući mi ni da dođem k sebi, kada je odmah ponovio: „Da li ti se svidelo?“ Ne, iscijedio sam se, ali njemu se činilo da to nije dovoljno. Zar je stvarno sve vidio kroz prozor stana, pomislila sam, upravo su izlazili na glavni ulaz u kuću. Mada da je sve vidio, ne bi se tako brzo svukao i popeo u kadu, za to mu je trebalo najviše sat i po. Provarila sam sve opcije za njegovo ponašanje u ovoj situaciji, ali mi nije ni palo na pamet da je pitao njegov poklon koji je ležao na stolu u dnevnoj sobi. Mislio je da ću ga odmah vidjeti, ali nisam se ni osvrnula, samo sam bacila torbu na sofu.

Zašto ne, pitao je.Dugo sam ga birao, uzimajući u obzir vaša interesovanja i ukuse. Igore, pitao sam na šta misliš, izvini, ali ne razumem te. “Jeste li bili u dnevnoj sobi”, upitao je. Da, ali samo sam spustila torbu i krenula pravo u kupatilo. Ah, to je problem našeg nesporazuma, samouvereno je odmahnuo glavom, ali su mu oči i dalje ostale zatvorene. Stajala sam tamo, osećajući se kao potpuna budala, ne znajući šta da kažem na njegove reči, čak ni taj poljubac nije mogao da mi izađe iz glave. A zašto sam ovako kažnjen, ponavljao sam u sebi svake sekunde. Igor je počeo da ustaje iz kade, nije se ustručavao ni da izađe iz nje, pogledao sam ga od glave do pete, kao da grabežljivac gleda svoj plijen. Uzeo je peškir, omotao ga oko sebe i počeo da mi prilazi. Tresla sam se kao list, uzeo me za ruku i pitao zašto se toliko tresem. Vjerovatno sam se prehladila, odgovorila sam i lagano pocrvenjela razmišljajući kako sam ga vrlo često počela obmanjivati.

U dnevnu sobu, odveo me je do stola, na stolu je bila koverta, dao mi je i odgovorio, rekao si ne, iako nisi ni video ništa. Još više sam pocrveneo. Pažljivo otvarajući kovertu, o moj Bože, dvije karte za New York. Odavno sam sanjao da odem tamo, ali nisam imao vremena za posao. A sada je ova šansa u mojim rukama. Igor je ustao, a na licu mu se pojavio do bolova poznat osmijeh u koji ću gledati cijelu vječnost. Hvala, rekoh, ali šta je sa poslom. Sve je već riješeno i sa mojim i sa vašim poslom. Ne brini, Oležka, razmišljao sam o tome unapred. Igor je to izbrbljao na način da je i sam zasjao od sreće, a po njegovim rečima, i sam je odavno želeo da se odmori od posla, a sada se ukazala takva prilika i greh bi bilo ne iskoristiti prednost od toga. E, to je lepo, gunđao je Igor i vratio se u kupatilo da propisno uzme svoju dozu opuštanja.

Hoćeš li me danas izmasirati, Oleženka, upitao je. Zdravo, ja sam tvoja tetka, zašto pitaš za ovo, rekla sam kroz smeh, na šta je Igor odgovorio ozbiljno, možda te neko voli više, ne treba da Studentske zarade tvoj dodir. Pa, raspoloženje je bilo potpuno pokvareno. Šta pričaš o Igoru, pitao sam. „Oležka, znaj da te nikome neću dati, bez obzira na sve!“ rekao je i uputio se u kupatilo. Gospode, zašto mi sve ovo treba. Povrijedile su me njegove riječi, nisam znala šta da radim ni kako da reagujem na njegovo ponašanje. Možda je ipak sve vidio, ali se samo pretvara da se ništa nije dogodilo. A da li me voli koliko ja volim njega, proletjelo mi je kroz glavu takvom brzinom da sam u toj sekundi zaboravila na to. Uvek je ovako, nadaj se najboljem, pripremi se za najgore.

Za dvije sedmice trebali smo letjeti za New York. Genadij Petrovič se vrlo rijetko pojavljivao na poslu, možda zato što se to dogodilo, ili možda zato što je bilo puno posla. Ali bolje mi je bilo da ga ne vidim, inače sam se osjećala nelagodno kada je brzo utrčao u svoju kancelariju i jedva čujno rekao, zdravo Oleg, sve je u redu na poslu. Na šta sam odgovorio kao pod čarolijom, zdravo, ne, nije dobro, ali odlično.

Vrativši se još jednom s posla, počeo sam skupljati dokumente i stvari, ali iz nekog razloga dugo nisam mogao pronaći kofer, s Igorovog posljednjeg putovanja u Egipat. Odmah sam se uhvatio kako mislim da jednostavno nema potrebe uzimati puno stvari. Zašto gubiti svoje dragocjeno vrijeme na rastavljanje i sklapanje kofera, a ovim redoslijedom bi trebalo pola dana da se potpuno uvjerite da ništa nije zaboravljeno. Sve bi bilo u redu da nije bilo tog sudbonosnog zvona na vratima; nisam mogao ni da zamislim da će Nikita stajati ispred mene kada ih otvorim.Odakle je došao i kako je saznao moju adresu, misli su mi se ponovo vrtjele nezamislivom brzinom, sve dok ih nije prekinuo mirni glas. „Mogu li da uđem?” upitala je Nikita.

Da, naravno, rekao sam, bez razmišljanja sam ga pozvao da sjedne u dnevnu sobu i sačeka me dok prikupim potrebna dokumenta i stvari za polazak. Nije čak ni postavljao nepotrebna pitanja, već je samo rekao da je došao da mi poželi ugodan put i ugodan odmor. Pa su stigli, otkud on zna za Njujork, a šta još zna što ja ne razumem.

Loš sam domaćin, rekao sam u šali, a svom gostu nisam ni ponudio kafu. Na šta se Nikita nacerio u mom pravcu i jednostavno me zagonetno pogledao. Hvala, neću, šapnuo je, želim te, čuo je čvršće i pouzdanije sa svojih usana. Šta si upravo rekao, zatečen sam pitanjem. Na šta mi je počeo samouvereno da gura svoj govor, ponudio si mi kafu, ali ja bih voleo da mi se ponudiš, a oči su mu bile ispunjene takvom tugom da sam bila spremna da se bacim na njega i zadavim ga rukama. Ali u jednom trenutku sam se predomislila, jer je Igor u svakom trenutku mogao ući i pustiti ga da razmisli. Kako tješim stranca u njegovom stanu, samo zato što su mu oči pune tuge i čežnje, kao i usamljenosti i ravnodušnosti prema meni.

Dosta je, oštro sam ispalio, prestani da praviš ceo ovaj cirkus ovde, molim te odlazi, nastavio sam ne dižući oči s poda. Nisam ni primetio kako mi je Nikitka prišla. Prišao je tako tiho da mi se činilo da ne hoda, već da se lebdi na krilima sreće. Zagrlio me, nisam se ni opirao, pritisnuo me na svoja prsa tako da mi je glava bila u nivou njegove brade i stavio svoju snažnu mušku ruku na moju glavu.Njegovi prsti su se zabili u moju kosu, a on je počeo nežno da ih vuče, kao mače koje se igra loptom. Nisam ga htio spriječiti, samo sam se pitao šta će se dalje dogoditi. U nekom trenutku, Nikita je rukom podigao moju bradu i nežno dodirnuo moje usne svojim vrelim usnama. Ali on ga nije poljubio, samo ga je dodirnuo i čekao, najvjerovatnije čekajući da ga ja prvi poljubim. Uhvatila sam rukama njegov snažan vrat, kao da sam se povukla prema njemu, jer je bio nešto viši od mene, i radio je ono što je silno želio.

Utisnula sam svoje usne u njegove s takvom strašću da je on jednostavno mlohao i sjeo na naslon sofe. Kako mu je bio sladak jezik, radio je sa njim stvari koje ja nikad nisam imala sa Igorom, glatko je prelazio sa usana na ušnu resicu, i polako ga sisao, znajući da tu ima mnogo receptora, uključujući i receptore zadovoljstva. Lagano sam zastenjala i uhvatila sebe kako razmišljam, ako se budem ovako ponašala od njegovih dodira i poljubaca, šta će se desiti kada me on preuzme. Počelo mi se vrtjeti u glavi, malo sam se naslonio na njega, on je to shvatio kao gest koji je postao kulminacija naše akcije. Nikita, molim te, odlazi, iscijedila sam uz još jedan jecaj.

Zar ti se ne sviđa, upitao je. „Ne mogu to da uradim, volim drugu osobu“, nastavila sam Kompletna harmonija 2 dio pokušala da pobegnem malo iz njegovog čvrstog zagrljaja. Ali to ga je samo uzbudilo, a mene je još jače pritisnuo uz sebe, posebno u prepone, pokazujući da je spreman da nastavi ono što smo započeli prije deset minuta. Dosta, viknula sam, ruka mi je kliznula niz njegovo lice, i kao da sam ga ošamarila. Naglo je ustao, spustio me na pod kao limenog vojnika, okrenuo se i tiho krenuo prema vratima. Pazio sam na njega, ali nisam imao šta da mu kažem.

Uostalom, ja jako volim Igora, ne zbog njegovog novca, auta, restorana, putovanja. Volim ga zbog njegove ljubavi i pažnje prema meni. Dok sam razmišljao da to isto kažem i Nikiti, njegov trag se već izgubio iz stana. Mislila sam da je tako najbolje, ali misli o poljupcu me nisu napuštale ni na minut. U glavi sam se odmah sjetio Nikitine fraze u restoranu da ću biti njegov bez obzira na sve, ali očigledno je on ispao baš onakva osoba koja razumije da svoju sreću ne možeš graditi na tuđoj sreći.

Uveče sam pripremio večeru i postavio sto. Dok sam čekala da Igor dođe s posla, uspjela sam nekoliko puta proći kroz kofer, zatim izložiti stvari koje su mi se činile nepotrebnim na putovanju, pa ih opet precizno pospremiti, fokusirajući se na vrijeme u druga zemlja. Igor se vratio kasno, bez ikakvih pitanja, otišao je pravo u kupatilo, gde ga je već čekao pun tovar tople i nežne vode. Čula sam kako se tuš upalila, pogledala u kupatilo i videla da Igor ne leži i moka se u kadi, već stoji u tuš-kabini i mrmlja nešto nerazumljivo, ili pevuši pesmu, ili se svađa sa klijentima. To me je čak i malo uznemirilo, na prstima sam otišla do kupatila i otvorila odvod. Oležka, donesi mi peškir, molim te, viknuo je Igor misleći da sam negde u drugoj prostoriji.

Ja sam, ne pokazujući znake pažnje na prisustvo u blizini, tiho otišao u spavaću sobu po peškir. Kada sam se vratio, Igor je već stajao na prostirci gol, lagano pokrivajući svoje stvari rukama. Gledajući ga u oči, pružio sam mu peškir, a zatim se okrenuo i krenuo prema stolu. Nisam stigla ni da napravim korak kada me Igor zgrabio za ruku, okrenuo prema sebi i pritisnuo uz svoje vrelo tijelo koje je još bilo mokro nakon tuširanja.I šta dalje, pomislih i pogledah ga sa osećanjem krivice, nije znao šta se dešavalo tokom dana u njegovom stanu, šta se dešavalo pre mesec dana kod njegovog ulaza. Gledao me je onako kako Ljubav na poslu gleda u oči svoje majke sa osećajem poverenja i bespomoćnosti.

Ne znam odakle su mi u tom trenutku potekle suze. Igor je pitao šta mi je, možda se ne osjećam dobro, ili se nešto dešava na poslu, ili sam se samo predomislio da idem, nije prestajao da me raspituje, i pritiskao me bliže sebi. Igore, prevario sam te, oprosti mi, šapnuo sam. Nisam primetio da ovo govorim osobi koja me voli. Glas mi je još više zadrhtao, podigla sam oči pune suza, pogledala u njegov čisti pogled i opet rekla Igore, prevarila sam te, to je bilo danas popodne dok si bio na poslu. Da li se ljubljenje i stenjanje smatraju varanjem, upitao je. Bila sam zatečena i osjećala sam se kao da mi je knedla u grlu; nisam znala kako da odgovorim na njegove riječi. Kako je pogodio, a možda je sve znao od samog početka.

Ne krivim te Oleg, oprosti mi za sve što sam ti nanio, za vrijeme dok smo bili zajedno. Sada sam bila kao u nedoumici, njegove riječi su prolazile mojim tijelom poput električne struje. Kako to misliš Igor, pitao sam. Oprosti mi što sam testirao tvoja osjećanja prema meni. Nikita radi za mene, zamolio Ja Anya i Masha ga da sve ovo uradi. U restoranu sam znala da ćeš ga sigurno pogledati, a da sam sigurna u ovo, otkud samopouzdanje da nećeš pogledati u pravcu drugog tipa, i jednostavno me izbaciti kao štene u ulica. U njegovim riječima se osjećao bijes, možda zato što je sebe smatrao starim sa 32 godine. Često mi je govorio da ću se sa 23 godine naći mnogo mlađi momak. Stajao sam ukorenjen na mestu. Igor je stajao umotan u peškir i gledao me sa osećajem krivice.

Dakle, sve si znao, pitao sam, ne odvlačeći njegovu pažnju, nastavio sam. Poverenje je kada staviš nož u ruku i okreneš leđa, ali ti je ruka zadrhtala u trenutku kada si me, kada sam te prvi put sreo, ponudio da me odvezeš s posla. Izvini Igore, odlazim. Kod istine ljubavi nema potrebe za provjerama, koliko god se trudili da se oslobodite osjećaja krivice i sumnje, ljubav je ipak na prvom mjestu, koja ispunjava vaše srce i ne dozvoljava da vam bilo šta loše naudi. Igor je stajao ćutke, samo spustivši oči na pod, kao da je školarac za tablom koji nije znao lekciju. Nastavio sam u istom duhu, ne znajući šta me je u tom trenutku snašlo.

Igore, ako stvarno mislis da te volim samo zbog novca, stana, auta itd, onda se jednostavno varas, volim te zato sto si ti kao niko drugi pokazao toliko brige, ljubavi i paznje prema ja. Posle tvog dodira uvek mi se činilo da me niko na ovom svetu neće povrediti, jer ćeš me ti zaštititi od svakog zla. Ali prije svega, nanio si mi bol svojim Pranje 1 dio_1 prema Zahvalni zaborav. U jednom trenutku Nikitino ponašanje mi se učinilo čudnim, nastavio je, i ja sam sumnjao u sve ovo, ali ljubav i poverenje su zavladali, pa sam ovu verziju utopio uz loša sećanja na ono što se desilo u restoranu.

Igor je podigao glavu i suze su mu jednostavno potekle iz očiju, Igora nikad nisam vidio da plače. Da, dešavalo se da umor ili tuga klone u njegovim očima, ali se trudio da mi ništa ne kaže, očigledno, da me ne bi zabrinuo. Oči su mu bile toliko bespomoćne da su mu suze prirodno tekle niz raspareni obraz nakon tuširanja.Pogledala sam ga i jako sam htjela da ga poljubim, ali jedna pomisao na njegovu akciju me zaustavila, pustila sam njegove ruke sa struka, povukla se i krenula iz kupatila. Igor je stajao nepomično, samo se moglo čuti kako sjedi na rubu kade i tiho plače. U tom trenutku sam zaista poželeo da vrisnem – čemu sve ovo, ali sam samo briznuo u plač. Otišao je do kofera, otvorio ga i počeo da vadi stvari i stavlja ih na njihova mjesta u ormar. Stojim i plačem, gledam i ne razumem njegov postupak. Ako ima ljubavi, zašto je testirati, ne znamo unaprijed šta nam je sudbina spremila, ali kako kažu, pretpostavljamo, a Bog raspolaže.

Igor se već obukao, prišao mi i jedva čujno rekao, prenoćite molim vas. Da, već je bilo kasno, malo je vjerovatno da ću stići u metrou, a gdje da idem. Spavanje da odem na posao nije najbolja opcija. Hvala, ostaću, sutra ću probati da spakujem stvari, a pre nego što sam stigla da završim rečenicu, Igor me zagrlio otpozadi i pritisnuo toliko da mi je postalo teško da dišem. Poljubio me u obraz, pa se pomerio na moj vrat, ušnu resicu, to mu je pričinilo posebno zadovoljstvo, ili ju je nežno glodao zubima, ili jednostavno mazio jezikom, osećaji su bili neopisivi.

Stajala sam nepomično i gledala njegove pokrete potpuno drugačijim pogledom, ne onim što sam imala prije, razigranim, primamljivim i strastvenim. Činilo mi se u tim minutama da se iskupljuje za svoju krivicu, poput nestašnog mačića. Dakle, sve je gotovo, pomislio sam, tako brzo, kao da uopšte nije ni počelo, sve što mi je Legende o Lady Evelini 2 dio u sjećanju su njegove riječi u autu - „Olezhka, znaj da te nikome neću dati, bez obzira na sve !” Ali očigledno su tako karte legle, jel, neće me odustati, ja ću sama otići, jer je sastanak samo uvod u rastanak. Prije ili kasnije svemu dođe kraj.

Igor je shvatio da ni na koji način ne reagujem na njegova milovanja, jer sam bila potpuno uronjena u svoje misli, i stajala sam kao kip. Uzeo me je u naručje i položio na krevet, dok je skinuo košulju i pantalone. Gledala sam njegovo smiješno svlačenje i nasmijala se, on me je pogledao, uzvratio osmijehom i shvatio da ću sve sama. Polako sam mu prešla rukom preko grudi, lagano mu hvatajući bradavice vrhovima prstiju.

Tada mi je ruka skliznula na kaiš pantalona, ​​otkopčao sam željeznu bravu i počeo da radim na rajsferšlusu; kliznuo je s takvom škripom da je moj smeh postao još glasniji. Pogledala sam ga u oči, htio je nešto reći, ali sam mu zatvorila usta kažiprstom, a on je počeo da ga ljubi. Njegovi poljupci prešli su na dlan, delovali su osetljiviji nego ikada. Imala sam takvo stanje u duši da sam ovaj trenutak sa Igorom provodila kao da mi je posljednji. Skinula sam mu pantalone, njegove uske gaćice, izgledale su mu tako šik, posebno mesto koje je proganjalo mnoge žene koje nisu bile ni zainteresovane za njega.

Lagano se sagnuo unatrag da me natjera da mu skinem donji veš, ali ja sam odlučila da se igram s njim. Stavila sam mu ruke na zadnjicu i počela da masiram svaku polovinu kako bi on zauvijek upamtio ovu noć. Zatim sam stavio ruke u gaćice, opipavajući penis u erekciji, počeo sam da ga milujem vrhovima prstiju. Detalji naše poslednje ljubavi sa njim ostaće samo u mom sećanju. Noć je prošla neprimjetno, kada sam se probudio, Igora više nije bilo, otišao je na posao, ali na jastuku mu je bila bijela ruža (pitam se odakle mu je ranije ujutro) i ceduljica iz Moje seksualno iskustvo poslovnog dnevnika ispisana je njegovom rukom.

„Oležka, oprosti mi za sve što sam ti uradio. Tvoje jučerašnje riječi su me proganjale cijelu noć.Shvatila sam šta je poverenje u voljenu osobu, ljubav ne prihvata činjenicu da joj se iza leđa pletu spletke, to sam shvatila zahvaljujući tebi. Volim te puno. Ne idi. Ako odeš iz mog života, jednostavno ću izgubiti smisao, u njemu si bio samo ti, za tvoje dobro sam bio spreman na sve. Ali nisam uzeo u obzir da bih svojom brigom za našu budućnost mogao slomiti našu sadašnjost. Žao mi je. Vaš Igorek.”

Dok sam sve ovo čitao, oči su mi bile pune suza, dušu su mi mučile sumnje o jučerašnjem. Sta da radim. Ako se desilo jednom, desiće se dvaput. Briznula sam u eksplozivne suze, tolikom silinom da mi se čak učinilo da je neko par puta pokucao na zid. Dvadeset minuta nakon što sam se smirio, otišao sam u kupatilo, gde me je, na moje iznenađenje, čekala kupka puna tople, aromatične vode iz eteričnih ulja.

Uronio sam u to, kao i u svoje misli. Bilo je već pola deset. Vrijeme je da se spremim za posao, ali šta ako javim šefu da sam bolestan, neka me zamjene na par dana dok ne nađem novi stan. To sam i uradio, posle kupanja sam okrenuo broj Genadija Petroviča i rekao da sam bolestan i da neću ići na posao, odmaraću se par dana, što mi je, doduše, trenutno bilo potrebno. Genadij Petrovič se nije čak ni bunio, već je prihvatio moju poruku, čak je predložio da ne dolazim nedelju dana, i našalio se da ću tada zaraziti sve koji će tada raditi.

Konačno sam donela odluku da više ne mogu da budem u blizini Igora, ne zbog onoga što je uradio, već zato što na njega već gledam kao na drugu osobu. Ljubav je ostala u mom srcu, ali negdje duboko, kao da je bačena sa visoke litice, i razbila se na mnoge krhotine, i sječe mi srce svakim Igorovim pogledom.Okrenula sam njegov broj i htjela se oprostiti od njega, ali se nakon dugog zvonjenja javila telefonska sekretarica, mislila sam da je možda tako najbolje.

„Zdravo Igore, ovo je Oleg, nisam mogao da dođem do tebe, pa sam odlučio da ostavim poruku na telefonskoj sekretarici. Hvala ti za sve. Ne možete da zamislite koliko sam bila srećna kada smo se sreli. Zašto sam, pitate, ja ću odgovoriti da odlazim. Ne napuštam samo tvoj život, odlazim iz grada zauvijek. Molim vas da mi ništa ne govorite o ovome, možda će biti najbolje da sam tako odlučio. Ne osuđuj me, sve sam ti oprostio, molim te da oprostiš i pusti me. Zbogom".

Ovaj poziv je promenio sve u mom životu, kao i u Igorovom životu. Isključio sam telefon, pokupio stvari i zatvorio stan, ključeve stavio na mjesto gdje je držao duplikat, za slučaj požara, sad su bila dva. Već u metrou sam uključio telefon, na njemu je bilo toliko propuštenih poziva, sve od Igora i još nekoliko sa meni nepoznatog broja. Nekoliko minuta kasnije ponovo je zazvonio poziv, tada sam izašao na peron i podigao slušalicu. Da, ko je to pitao sam uzbuđeno. Zdravo Oleg, ovo je Nikita, žao mi je što ti ja javljam ovu vest, ali Igora više nema. Zaustavio sam se i ćutke pogledao u mermerni pod platforme, u glavi mi se ugasilo, otišao sam do najbliže klupe, sjeo i ponovio - šta se dogodilo. Nikita je nastavio drhtavim glasom. Igor je bio na sastanku, ostavio telefon u svojoj kancelariji, nakon što je preslušao vašu poruku, odmah je uzeo ključeve od auta i Stražarnica_1 se do vas, misleći da će imati vremena da vas nađe kod Cool Vovan 3 Nove nadogradnje.

Vozio je tako brzo da se bojao da ne zakasni. Uleteo je u nadolazeću traku i iste sekunde doživio nesreću sa kamionom. Smrt je bila trenutna.Kada su doktori stigli, među kojima i ja, na licu mesta sam primetio da Igor ima cedulju u rukama. Nisam mogao da pročitam šta je u njemu pisalo, bilo je potpuno u krvi. Na telefonu je zavladala tišina, dugo nisam mogao vjerovati njegovim riječima, ali nisam htio vjerovati, jer mi nije palo na pamet da bi moj poziv mogao promijeniti njegov i moj život. Ćutala sam, suze su tekle kao grad, prišla mi je starica i pitala Cruel Games li sve u redu, odmahnula sam glavom, ali nisam mogla zaustaviti suze. Nikita, gdje je sad, pitao sam.

U gradskoj bolnici broj N, Nikita nije stigao ni da završi govor pre nego što sam prekinuo vezu i otišao tamo. Stigao sam 30-ak minuta kasnije, Nikita me je već čekao kod ulaza, bio je tu od trenutka kada su doktori donijeli Igorovo tijelo. Prišao sam Nikiti i pitao gdje je. Rekao je da je bolje da ga ne vidi, tijelo je u mrtvačnici na prvom spratu u lijevoj zgradi. Otišao sam tamo, ne slušajući Nikitine molbe da prestanem. Kad Kompletno podnošenje već stajao pred vratima, oklijevajući sam ušao. Bilo je prazno, tiho i hladno. U tom trenutku mi se učinilo da me je neko zagrlio s leđa i dao mi svoju toplinu, ali nikoga nije bilo u blizini.

Igor je ležao na kauču u centru sobe, prekriven bijelom krpom iz koje su na nekim mjestima curile crvene mrlje. Polako sam mu prišla, lagano mu drhtavom rukom skinula čaršav s lica i ugledala njegovo nevino lice, poput bebe. Nije bilo oštećeno, izgledalo je kao da samo spava, ali ja bih ga samo poljubila i on bi se probudio, nasmiješio i počeo mi davati svoj osmijeh. Stajala sam ćutke i gledala ga, ne skidajući pogled, suze su mi nehotice tekle niz obraze, pekle su mi lice kao nikada. Sagnula sam se i nežno poljubila Igora u usne, bile su toliko hladne da sam dahom hteo da ih zagrejem.

U tom trenutku uđe Nikita. Oleg, oprosti mi što nisam odmah rekao istinu, Igor mi je to zabranio, jedva čujno reče Nikita. Nema potrebe sad o tome, samo ćutimo, odgovorio sam. Pogledala sam Igora i u mojoj glavi, kao na filmu, igrali su se svi trenuci naše sreće. „Volim te, Igore, i uvek ću te voleti, bez obzira na sve“, prošaputala sam tiho.

Sutradan se na sahrani okupilo mnogo ljudi, ali od njih, osim Nikite, niko nije znao ništa o Igoru i meni. Tokom službe Nikita mi je Čekao sam_4 dio_2 i pružio nešto u ruci. Ispostavilo se da je to bila poruka koja je bila tamo tokom nesreće. Nikita ju je odveo u posebno odeljenje da je očisti. Pažljivo sam rasklopio papir, na njemu je pisalo samo jedno - „Mi predlažemo, ali Bog raspolaže. A ispod je potpisano Igorovom rukom, povjerenje je kada tražiš oproštaj i oprošteno ti je. Oležka, opraštam ti i puštam te. Tvoj Igor."