Endorfin

Sjeverni vjetar je postajao sve jači, trgajući bijelu pjenu sa šiljastih talasa. I što je vjetar bio jači, Oleova duša je bila mirnija, jučerašnja ljutnja je nestajala, ustupajući mjesto uobičajenom osjećaju jedinstva sa ovim vjetrom, valovima i sivim sjevernim nebom.

Snažne ruke ribara samouvjereno su držale volan malog plovila, do sjaja uglačan žuljevitim dlanovima njegovog oca i djeda.

Jučer se Ole jako naljutio na svoju bivšu, sada već bivšu partnericu. Steen Petersen je bio dobar momak, Ole ga je poznavao dugo, od djetinjstva. Steenov otac je jednom otišao na more i više se nije vratio, kao i Oleov djed i stariji brat. Od tada je Oleova porodica čuvala Steena i njegovu sestru - to je bio običaj u malom ribarskom gradu, jer su njihove kuće stajale nasuprot. Svojevremeno je Steenov djed pomogao Oleovom ocu da stane na noge na isti način: more je često uzimalo ribare k sebi. Kada je pozvala Axela, njegovog starijeg brata, Ole je rekao Steenu da može s njim na more - stari čamac Petersenovih odavno je curio po svim šavovima. I sve bi bilo u redu da prošlog proleća Steen nije uspeo da se do ušiju zaljubi u prelepu Ingrid. Ali puna Ingrid nije pogledala u njegovom pravcu: djevojci se nije dopao ribar širokih ramena, ali niski. I Steen je odlučio da utopi svoju tugu u jakim rakijama. Pijanstvo nije bilo popularno u njihovom gradu. Pili su opor danski ale, a jači samo za velike praznike. Svi su opominjali Steena, čak je i pastor razgovarao s njim - sve uzalud. A jučer je Steen uzeo novac koji su odvojili za kupovinu nove mreže. Ole je htio temeljno pobijediti svog partnera, ali se smirio. Onda je probudio svog novog mornara, Kurda Alija, koji je bio unajmljen dan ranije, i oni su te noći izašli na more.Ole je znao da će more smiriti njegov bijes, baš kao što bi to mogla voljena i voljena žena.

Da, Ole je volio more - to mu je bilo sve. Hele, njegova žena, jednom je u srcu rekla da je oženjen morem. To je vjerovatno bilo to.

Ole je bacio pogled na Alija koji je radio na palubi i zadovoljno se nasmiješio. U stvari, grad nije volio strance. Mnogi, mnogi ljudi došli su misleći da nema potrebe da rade u bogatoj Danskoj. Vlada im je platila mnogo novca jer su njihove zemlje bile u ratu. Ali ovaj novac je zaradio on, Ole i ribari poput njega.

Ali nije bio te vrste. Bio je i ribar iz malog sela u blizini Istanbula. Mnogo je puta izvodio svoj čamac u susret toplim valovima južnog mora - i dobro je izdržao prvi test oštrog sjevernog mora. Ole je mislio da će uskoro početi oluja - i da će im Ali biti od dobre pomoći ako se vrate.

Večernje ispitivanje je da izaberemo mreže", viknuo je na engleskom kroz otvoreni prozor kormilarnice. Ali još nije dobro razumio danski. Kurd je odmahnuo rukom, jasno dajući do znanja da razumije kapetana i prišao je vitlu. Ole je lagano okrenuo volan i dao najmanji pokret naprijed da zategne mrežu. Da je more bilo mirnije, on bi se spustio na palubu, ali je sada sve veći vjetar prijetio da preokrene čamac, zaplete i razbije mrežu. Ispod je glavno vitlo počelo redovno da radi. Ole se okrenuo kako bi se uvjerio da je mornar dorastao zadatku i u tom trenutku nešto vatreno crveno zabljesnu između sivih čvorova mreže. Ribar je zaškiljio, ali koliko god se trudio, nije mogao da vidi šta mu se zaplelo u mrežu. Naslonivši se leđima na volan, prinio Nečuvena glupost dvogled očima - i ukočio se od čuđenja: bio je to muškarac, žena, nesumnjivo - sa neverovatno ogromnom, zapetljanom krpom crvene kose.

Ole se mogao zakleti da nema nijednog broda u krugu od pet milja od njih. Čovjek, čak i bez odjeće, mogao bi preživjeti u takvoj vodi desetak minuta, ne više. To znači da će morati da imaju posla sa umrlom ženom: neprijatna perspektiva; osim toga, ni on ni Kurd nisu voljeli policiju. S druge strane, savjest ribara nije mu dozvolila da ostavi osobu, čak i mrtvu: na kraju krajeva, na obali su plakali za njim. Da je more htjelo uzeti za sebe, ne bi dozvolilo da tijelo padne u njihovu mrežu.

Ovo je Ole pomislio i prokleo u sebi: ekscentrični i astrolog Fin mu je tačno rekao – ovo je nesrećno vreme. Hteo je da vikne Aliju da zaustavi mrežu kada je telo vučeno prema 8 mart, ali ga je u sledećem trenutku hladno i ukočio od čuđenja i užasa: utopljenica se pomerila. Ne, to nije bilo nasumično kretanje mrtvog tijela na talasu; Kroz dvogled je jasno vidio kako mu se mišići na rukama naprežu, a tanki prsti pokušavaju rastrgati mrežu. Čuđenje je na sekundu paralisalo mornara, a u tom trenutku talas koji je udario u stranu bacio ga je napred na bronzani stub kompasa. Na trenutak, samo na minut, svijet mu se smračio pred očima, ali - ili je uhvatio volan dok je padao, ili je bio jak nalet vjetra - sljedeći put kada je pogledao more, shvatio je da je u u trenutku kada bi čamac koji se okreće naleteo na sopstvenu mrežu, koja će zamotati elisu i tada će on i Ali imati teškoće: na takvom vetru podići jedro je samoubistvo. Očajnički je trgnuo kormilo, prevrnuo brod i izložio lijevu stranu valovima. Nije vidio kako je razjapljeni mornar bačen nazad, kao iz katapulta, na čeličnu gredu vitla. Okrenuvši brod i osiguravši kormilo, pojurio je na palubu. Alijevo beživotno tijelo je bacano s jedne strane na drugu.Uhvatio je mornara ispod ruku i odvukao ga u kontrolnu sobu.

Vitlo je ženu povuklo toliko blizu broda da su njeni očajnički pokušaji da se oslobodi mreže bili vidljivi bez ikakvog dvogleda. Ali sada vitlo nije radilo. Ole je pojurio do mehanizma i trenutak kasnije shvatio da će se morati rastati od mreže - zupčanici, koje je nekako osigurao pijani Steen, bili su izobličeni.

Bez oklijevanja, nakon što je samo izuo svoje teške čizme, Ole je jurnuo u valove. Činilo se da ledena voda siječe tijelo poput brijača, isisavajući dah iz pluća, ali Ole je znao da će za minut ovaj bol proći. Tada će imati dvadesetak minuta - posebno se očvrsnuo plivajući dugo u hladnoj vodi. Dvadesetak minuta dok mu more ne okova ruke i noge gvozdenim okovima.

Pokušao je da ostane blizu mreže, ali kako sam ne bi upao u nju. Da se to dogodilo, teško da bi bilo moguće izaći. Shvatio je da gotovo da nema šanse - ali žena se očajnički borila za život i Ole se trudio da ne razmišlja o svojim šansama. Konačno je stigao do upletene žene - skoro je izgubila svijest: povrh toga, mreža joj je bila omotana oko grla. Zgrabivši oštar ribarski nož sa pojasa, Ole je počeo da seče u mrežu, istovremeno pokušavajući da se ne zaplete i jednom rukom hvatajući devojčinu kosu kako je ne bi izgubio kada je oslobodio iz mreže. Konačno, djevojčica je bila slobodna, ali je potpuno izgubila svijest, visivši na utrnuloj ruci ribara. Sada su imali mnogo teži put nazad.

Ole je bio iscrpljen, ali krma njegovog čamca kao da nije bila ni centimetar bliže. Crni oblak prekrio je već mračno večernje nebo i sada je samo malo svjetlo na jarbolu služilo kao vodič za ribara. Talasi, koji su postali ogromni, preplavili su plivača, izbacivši mu ionako kratak dah.Nije čak ni bio srećan, nije mogao biti srećan - strah, radost, sva osećanja su mu bila ukočena kao i telo kada mu je ruka dotakla stranu. Ali najteže je tek čekalo: utrnule ruke odbijale su ga podići na brod, pa čak i s teretom. Nekako je pao na palubu, režeći od bola i očaja.

Tama koja je došla i magla koja je došla od Boga zna odakle, obavili su čamac debelim crnim velom; Ole nije mogao vidjeti ni svoje ruke. Svjetlo na jarbolu je zatreptalo i ugasilo se - očigledno je talas poplavio generator.

Prikupivši poslednju snagu, Ole je odvukao spašenu ženu u kabinu. Paluba je bila nevjerovatno klizava od ribe koja je ispadala iz slomljene mreže. Ole je čak pomislio da je to sigurno bio dobar ulov. Jedina šteta je što vjerovatno niko neće znati za to.

Položivši djevojku na mekani tepih u maloj kabini, pipajući se popeo na kat da pomogne Aliju. U tom trenutku čamac se nagnuo, otkotrljao se sa drugog vala, a klizav mlaz vode izlio se u otvoreni otvor, ispunjen ribom. Ole se skotrljao niz stepenice, udario glavom o pregradu i ukočio se, imajući vremena da pomisli da više nikada neće vidjeti svoj mali grad.

Iznenada se probudio, iznenada osetivši dodir nečijih usana na svojim Molim ti se na kolenima. Disao je, što je značilo da je još uvijek živ. Mali čamac više nije brbljao, već je samo redovno poskakivao na ravnim valovima. Tama je bila mrkli mrak, ali Ole je osetio nečiji vreo dah na svom licu. Podigavši ​​ruku, dodirnuo je malo toplo rame - pored njega je bilo njegovo spaseno rame. Sada ga je ona spašavala, grijala ga svojom toplinom - inače bi se mornar ozeblio u mokroj odjeći. Bili su prekriveni debelim ćebetom, koji je, nepoznato kako, devojka pronašla u neredu njegove kabine.Prešao je dlanom preko njenih leđa - komšinica je bila potpuno gola, ali izgledalo je da joj nije hladno - telo i dah su joj bili vrući. „Ko si ti?“, pitao je prvo na danskom, a zatim na engleskom, ali umesto odgovora, osetio je kako mu njene usne dodiruju grudi. Ole je shvatio da je i sam bio gol. Želeći da se uveri u to, prešao je rukom preko grudi i stomaka i odjednom mu se dlan ispunio toplinom. Prstima je opipao djevojčinu gustu, stvrdnutu bradavicu. „Bože moj, da li ona zaista želi nešto“, bljesnula je misao, ali onda je osetio kako ga obuzima goruća želja. Bilo je divlje i čudno: želeti potpuno nepoznatu ženu, biti na ivici smrti, ali njegov se um već povukao, dopustivši da vrelo osećanje preplavi njegovo telo, napreže njegovu prirodu. Milovao je i gnječio njene grudi, o, bile su to luksuzne "dinje" - čak bi i Ingrid poludjela od zavisti. Djevojka se malo nagnula, a on je sakrio lice između njenih grudi, stisnuvši ih tako da je ona slatko stenjala, zatim je uhvatio njenu tvrdu, toplu bradavicu ustima i pao na nju kao beba, milujući ga jezikom i usnama. Djevojka je zastenjala od zadovoljstva, a onda se iznenada otrgnula iz njegovog zagrljaja i spustila se na noge. Osetio je njen grubi jezik, njene ruke.

Odjednom je svojim malim dlanovima uhvatila njegove dlanove i, naslonivši se unazad, natjerala čovjeka da sjedne. Okrenula mu se leđima, odbacivši ćebe koje joj je prekrivalo noge. Ole ju je zagrlio s leđa, pritisnuvši se što je moguće čvršće. Požuda ga je obuzela novom snagom - rukom je prešao preko njenog stomaka, dodirnuo njeno napeto dupe, a prstima je dodirnuo njenu vrelu i mokru matericu. Ole joj je stisnuo noge svojim kolenima i pokušao da uđe u njene najdublje dubine. Djevojka se napela i muškarac je shvatio da mora biti oprezan.Lagano se povukao i još jednom prstima prešao preko nježnih usana koje su prekrivale njenu matericu: ruka mu je istog trena postala mokra. Djevojka se još više sagnula, pritišćući guzicu uz njegov stomak.

Ole je polako i oprezno ulazio u njene vlažne dubine, osećajući otpor nevinosti, devojka je lagano vrisnula, ali se onda još više privila uz njega, želeći da oseti vrelu mušku prirodu u sebi.

Čovek je polako istraživao vruće i vlažne dubine, svaki put se pomerajući dublje, Glava porodice-3 gnječeći natečene bradavice, stomak napet u iščekivanju ekstaze. Konačno je potpuno ušao - njegova partnerka je odjednom vrisnula od slatkog bola koji je preplavio njeno tijelo - i oni su počeli da se kreću ravnomjerno, slučajno upadnuvši u ritam oluje igrajući se čamcem. Ole je uživao u svakom dahu svoje ljubavnice: vrištala je i stenjala u skladu s njegovim pokretima. Njen dlan je dodirnuo njegovu ruku, devojka joj je stisnula grudi i slatko uzdahnula. Zatim se još više sagnula, skoro legla na pod i rukom dodirnula muškarčeve noge, podigla se malo više i odjednom je dotakla najintimnije, lagano spojila prste i stisnula.

Vrući talas je zapljusnuo Olea od vrha njegove glave do nožnih prstiju, ogroman kao cunami. Ušao je u samu dubinu njene utrobe i vrištao, izlivajući vrelu penu. Čuo je kako je njegova devojka slatko vrisnula kao odgovor, osetio kako se napinje, pokušavajući da ga upije i ne pusti da izađe. Ole se iscrpljeno spustio na njena leđa, trudeći se da ne otežava voljenu, nije napuštao skrivene dubine, uživajući sada u njihovom toplom miru.

Ležali su tako nekoliko minuta. Mornar ju je ljubio u vrat i kosu, uživajući u blago slanoj koži s mora i mirisu - kosa joj je mirisala na more.Činilo mu se da bi upravo tako želio da provede svoj život - pritisnut uz njena leđa, uživajući u mirisu guste i nemoguće duge kose - sve do njene guzice.

Oblaci ispred prozora su se očigledno raspršili i mesec, provirujući kroz retke praznine, raspršio je mrak, ispunivši kabinu kao belim mlekom. Ole je legao pored devojke i u jednom od ovih trenutaka, ugledavši njeno lice, privukao ju je prema sebi i poljubio u usne.

Odgovorila je neočekivano strastveno: njen mali jezik je probio njegove zube, lagano mu je ugrizla usnu i privila se uz svog ljubavnika tako čvrsto da mu se činilo kao da će mu njene vrele Moskovski rob probiti kožu. Čovek je osetio kako u njemu ponovo raste slatka napetost, i nakon nekoliko sekundi već ju je želeo ponovo ne manje nego prvi put. Stiskali su se kao školarci koji su se dočepali “zabranjenog voća”.

Zatim se djevojka ponovo spustila na noge - i Ole je osjetio kako ga ponovo preplavljuje val izuzetnog zadovoljstva. Zastenjao je i djevojka je, otrgnuvši se od "slatkice", odjednom sjela na njega, ali nekako čudno, postrance. Ponovo se našao u slasnim dubinama njenog tela, bila je toliko mokra da su mu čak i noge i stomak postali mokri. Bilo je čudno očekivati ​​ovo od nevinosti koja je upravo uništena, ali ona se vješto kretala, lagano se zavalila do nogu svog ljubavnika, njezino se dupe ili diglo ili opet dodirnulo njegov stomak. Zadovoljstvo je preplavilo čovjeka u valovima poput mora; zaboravio je na vrijeme, na to gdje se nalazi, izgledalo je kao da je u dalekom selu nedaleko od Istanbula, a toplo more o kojem je Ali pričao kotrljalo je svoje nježne valove prema njemu, milujući ga po nogama, stomaku, grudima. Djevojka se lagano okrenula i sada su njeni prsti ili mazili ili stezali snažna dlakava grudi mornara u ekstazi.

Ole je osetio da negde u dubini njegovog tela ponovo raste grmljavinski oblak, spreman da izlije plodni talas kiše na vrelu i žednu zemlju.

U tom trenutku su se oblaci nad morem vjerovatno potpuno razvedrili i ogroman mjesec je pogledao u okrugle prozore kabine. Ole je mislio da poludi – sada, na mlečnobeloj mesečini, jasno je video svoju ljubavnicu: bila je minijaturna, kao isklesana od obojenog drveta, lica lepog kao severni mesec, tankih ruku, jakih isklesanih grudi, stegnuto mokro dupe i noge. noge kojih nije bilo - počevši od kukova, kao da su se spojile u jedinstvenu celinu, nalik ogromnom ribljem repu. U tom trenutku sirena je vrisnula od zadovoljstva i Ole je osetio kako u njemu nešto eksplodira, izlivši vrelim mlazom u telo bajkovite devojke, svet mu se vrteo pred očima, cepajući se na mnogo sjajnih delova. Zastenjao je.

Sirena mu je ležala na ramenu i duga crvena kosa, poput morske trave, zaplela mu je tijelo. Najnježnija, najljepša voljena - Ole se podigao na lakat i ponovo vidio zbog čega je posumnjao u stvarnost onoga što se događa. Odjednom je osetio njen pogled na svom licu. Morska lepotica se nasmešila:

– Ole, Ole, fantastični mornar, junak iz legendi. Ne može svako da voli sirenu, zar ne. Ne spavate – da li biste se osećali tako dobro u snu. Ne boj se, Ole, ne sećaj se priča starih ljudi - neću te odvesti. Kako bi moje sestre i roditelji gledali na ovo. Nažalost, sirene imaju i roditelje. Danas ćete se vratiti kući i od sada će vas pratiti sreća. Ali poneću nešto drugo sa sobom - tvoje srce. Na kraju krajeva, moram dobiti nešto zauzvrat za svoje srce.„Govorila je danski, ali to nije bio jezik Erotska bajka je Ole čuo od djetinjstva u ribarskom gradu - njen govor je tekao glatko kao pjesma ili rijeka, a njen glas je natjerao ribaru da mu srce poskoči do samog grla.

- Kako se zoves. – jedva je uspio da iscijedi iz sebe.

“Kada čujete šuštanje valova o boku vašeg broda, čujete moje ime.” Ne zvuči kao tvoje reči. Onda, kasnije, naći ćeš novo ime i reći mi ga sam. A sada je vrijeme - oluja je utihnula, otac će me potražiti i onda ćeš biti u nevolji. Uzmi me gore.

Ole je pažljivo podigao djevojku; bila je lagana, gotovo bestežinska. Ponovo je osjetio toplinu njenog tijela i želio je zadržati svoj dragocjeni teret za sebe i nikada ga ne pustiti. Ali sirena je dlanom lagano dodirnula njegove usne i Ole je osjetio da je sada ne bi trebao držati.

Spustio je djevojku na mokru palubu. Nekoliko minuta je tužno gledala u mornara, Oleu je zastao dah i nije mogao ni riječi da izgovori.

Laganim pokretom uzela je s vrata nešto što je svjetlucalo srebrom i plavetnilom mora i dala mornaru; on je automatski stisnuo svoj dlan s draguljem. Tada se sirena nagnula preko boka i skliznula u vodu. Na trenutak se njena crvena kosa još uvek pojavila u talasima i vetar ju je odneo do mornara:

- Zbogom Ole, Ole, ribar iz bajki. Zapamti me, Ole.

Na njegovom otvorenom dlanu ležao je mali kamen neverovatno plave boje na tankom srebrnom lančiću. Bio je topao, kao da je zauvijek upio toplinu njenih nježnih grudi.

- Gospodaru. – Ole se okrenuo i na ulazu u kontrolnu sobu ugledao nepovređenog Kurda. Gledao ga je širom otvorenih očiju, kao da je vidio nešto apsolutno fantastično.

Ole ga je pogledao, u vedro zvjezdano nebo i široki zlatni put na valovima, koji se uzdizao do samog mjeseca. “Ovo nije kraj priče”, iz nekog razloga je bljesnula misao.

"Isplovi, Ali", rekao je, "vraćamo se."

Krasnodar, 2001