Monolog o ribolovu - 3

Zima je prošla nekako nejasno, s jedne strane, djelovala nije tako dosadno i brzo, ali s druge strane monotono i obično. Navikla sam se bez penisa i stalno piškila dok sam skidala pantalone, jer jednostavno nisam imala šta drugo da stršim u svoju muhu. Uveče i ležeći u krevetu ponekad sam se zabavljao tako što sam stezao jaja, čas ih stezao, nekad vukao i gledao kako menjaju boju. Ponekad ih je vraćao bliže zadnjici i sjedio na njima, neprestano se vrpoljeći i kao da jaše na njima. Visili su mi dosta nisko, pa sam ih mogao povući isto toliko unazad. Ponekad sam stajao ispred ogledala, sakrivao ga iza i gledao se bez ikakvih genitalija i smijao se sam sebi, izgovarajući skoro istu frazu

“Bilo je trideset dva centimetra, ali sada je samo mala rupa.” Štuka je pojela sve, rekao sam sebi.

Proleće je prošlo i ponovo su stigle letnje vrućine. Bio je jun. Ponekad sam, da bih se opustio i opustio, u slobodno vrijeme od posla išao na pecanje, a onda sam jednog dana, vraćajući se kući sa dobrim ulovom, do dvadesetak karaša, vidio Dašu kako izlazi iz redovnog autobusa.

- Seryoga, zdravo. - viknula mi je.

“Zdravo, zdravo”, odgovorio sam.

"Čekaj me, idemo zajedno", rekla je.

Stajao sam sve dok Daša nije prišla do mene i uzela svoju torbu, a ona je uzela akvarijum.

“Dobar ulov”, pohvalila me je.

„Ako hoćeš, daću ti ga, još ga imam kod kuće“, rekao sam.

„Hvala, sa zadovoljstvom“, odgovorila je Daša.

Šetnja je bila oko pola kilometra, a mi smo išli dalje, samo povremeno razmjenjujući kratke fraze. U blizini kuće, Dasha mi je uzela torbu, i još jednom zahvalivši mi na karasu, pogledala okolo i sa osmehom na licu pitala.

- Pa, zar ne hvataš više štuke?

“Ne”, odgovorio sam.

„Nema ništa drugo za hranjenje ili.“ ponovo je upitala Daša.

“Ili”, odgovorio sam i otišao kući.

Naravno, šteta što mi se smejala, iako joj se ništa nije videlo na licu. Ali to je bilo još uvredljivije jer mi se zimi sve više i češće dopadala, prisjećajući se našeg susreta i svega što se dogodilo, uzbuđivala sam se tako što sam se mazila i stiskala po jajima i, iako je dugo trajala, dovodila me do orgazma i napunio moj stomak spermom. Nisam to često radio, ali kad god sam to radio, mislio sam na Dašu. I tako je ponovo došla, i bilo mi je drago što sam je upoznao, što sam ponovo čuo njen glas i vidio je. Uveče me je preplavilo takvo uzbuđenje da nisam mogao da odolim i pamteći svaku njenu reč masirao sam jaja i čekao vrhunac zadovoljstva koji je došao, doduše ne tako brzo, ali sam isprskao ceo pod ispred sebe sa spermom i čak nekoliko kapi poteklo je niz moje noge.

Nekoliko dana smo se Dasha i ja sreli samo na ulici. Razmijenili smo pozdrave, nekoliko običnih fraza, a onda se opet rastali. Bliže vikendu padala je jaka kiša, a na ulici je bilo neprohodnog blata. Sedela sam kod kuće i zurila u TV. Odjednom čujem da se neko šuška po dvorištu. Izašao je i sam se iznenadio. Daša u kabanici i sa plastičnom kantom. Začudo, ova kanta je bila čak providna i kroz njene zidove se moglo vidjeti šta je u nju sipano.

„Kuda ideš, kiši i tako je blatno“, pitao sam.

“Zašto ne vidiš da je došla kod tebe?” odgovorila je obilazeći veliku lokvicu u dvorištu.

- Zašto ti treba kanta. – zanimalo me je.

- Donio sam ti da ideš na pecanje. - odgovorila je.

- Ali ja imam.

- Ovo uopšte nije ono što imate. Sve je vidljivo u ovoj kanti. Gotovo je providna, objasnila je.

Pozvao sam Dašu u kuću i sjedili smo, pili čaj i ćaskali još nekoliko sati. Pre odlaska Daša je izrazila želju da pogleda odsustvo mog penisa i kako sve sada izgleda. Uostalom, prošla je skoro godina dana. Bilo mi je malo neprijatno, jer mi niko ne dolazi sa takvim zahtevima, ali sam se savladao i skinuo pantalone. Nakon što sam izgubio penis i sada se ništa nije uzbuđivalo i nije mi se ispupčilo u pantalonama, prestala sam da nosim gaćice i kupaće gaće. Stoga, čim su mi pantalone pale na pod, Daša je ugledala sliku mog donjeg dela stomaka sa nekim nedostajućim delom, sa iscrpljenim jajima, sa opuštenim skrotumom. Često sam ih navlačio i vezivao razne tegove i tako hodao po kući. Bilo je neobično i zanimljivo vidjeti šta sve mogu podnijeti. Najveća stvar koju sam volio da radim je izvući jaja, vezati drugi kraj konopca za stopalo i otići u krevet. U snu sam se kretao i pokretao nogama, a stopalo mi je, povlačeći gajtan, nehotice vuklo jaja. Ponekad sam sanjala prelijepe erotske snove, a ponekad sam vidjela svoj penis, koji je nekada još bio netaknut i koji mi je svojom veličinom stvarao mnogo neugodnosti, a ujedno i prijatan, da se s njim može učiniti mnogo različitih ugodnih stvari.

- Zar ti ne smetaju. – upitala je Daša, otrgnuvši me od mojih misli i sećanja.

“Ponekad me ometaju, ali ja se snađem”, i odmah utisnuvši oba testisa u unutrašnje potkožne džepove i pritisnuvši skrotum, objasnio je kako ja to radim i da mi nakon takve manipulacije samo visi prazan skrotum. Daša to očigledno nije znala i bila je iznenađena.

Pogledala me je ponovo i sjela na stolicu, kao nehotice i za sebe, ali da čujem, rekla je.

- I štuku bih mogao hraniti jajima.

“Rekao si nešto”, upitao sam ponovo, iako sam shvatio značenje onoga što je rečeno.

"Ne, razmišljam o tome u sebi", prevarila je Daša.

Ubrzo je Daša otišla i pre odlaska je ponovo ponovila svoju frazu, ali ne prekidajući je.

- Da li si ikada razmišljao da uloviš štuku svojim jajima, Serjoža. Kažu da ujeda mnogo bolje nego penisom. – nasmijala se i otišla.

Nekoliko dana mi njene riječi nisu izlazile iz glave, a na sljedećem sastanku, kada se opet sarkastično nasmijala mojoj muškoj nesposobnosti, odgovorio sam.

- Pa, ako me pozoveš na pecanje, možemo ići sutra.

„U kom smislu?” Daša je bila zbunjena.

- Baš kako želiš. Ulovit ćemo vam ribu u prozirnoj kanti, a možda i štuku. - Odgovorio sam.

Daša je bila oduševljena, iako nije znala za tačnost moje odluke. Samo sam htio sjediti s njom na obali i pecati i dati joj cijeli ulov. Pa, generalno, biti sam sa njom, a ne pod pogledima komšijskih bakica i tračeva.

Rano ujutru sam već bio kod nas, a Daša je stigla dva sata kasnije. U prozirnoj kanti već je plivalo nekoliko karaša i par grgeča.

“Kako si?” upitala je.

„Sve je u kanti“, odgovorio sam i pažljivo posmatrajući plovak izvukao još jednog karaša.

„Već imaš dovoljno za pitu i riblju čorbu“, odgovorio sam.

Daša je sela pored nje i počela da gleda u vodu. Počeo sam povremeno zabacivati ​​štap, ali sam ga uvijek izvlačio praznog.

“Izgleda da je nakon kiše riba otišla dublje”, objasnio sam praznoj udici.

Bilo je puno komaraca koji su letjeli okolo i bilo je neugodno. Trava je još bila vlažna, a tlo je takođe bilo dobro natopljeno.

- Možda bi trebalo da idemo kući. – pitao sam Dašu.

"Da", rekla je drhtavim glasom.

Spakovali smo sve i otišli u selo. Usput su pričali o raznim glupostima, a ispred njene kuće sam Daši dao kantu sa ulovom. Kasnije smo išli oko mjesec dana, doduše ne svaki dan, ali štuka se nije htjela uhvatiti, a da budem iskren, jednostavno nisam bio spreman za ovo i uzeo sam sve ono na šta štuka nikada ne bi pala. Naravno, Daša to nije znala i jednostavno se nadala slučaju. I jednostavno sam uživao razgovarati s njom i razgovarati o nečemu što nisam znao jer sam živio na selu, a ona je živjela u gradu.

Mjesec jul se već bližio kraju, a toliko sam se navikao na Dašino društvo da sam čim sam se probudio, brzo završio svoje poslove kod kuće i otrčao kod nas. Na velikoj vrućini više mi nije bilo neugodno i plivao sam gol pred njom, ali ona se to nije usudila, a ja to nisam ni pitao ni nagovijestio. Što se više približavao njen odlazak, Moja sopstvena igra je moja želja da je iznenadim postajala sve jača i počela sam da se budim sa jednom mišlju - da to uradim danas, ali na reci sam to opet odlagala i odlagala za kasnije. Jednog dana, kada smo se kupali u bazenu, rekla mi je Daša.

- Da, bilo je loše ljeto, nisam ni jednom jeo riblju čorbu od štuke.

- Bilo bi mi drago, ali ne mogu da uhvatim. Vidite sami. - Odgovorio sam.

- Odlazim za dve nedelje. Odmor se završava, rekla je Daša.

„Upravo se spremam da idem na odmor“, odgovorio sam.

Zatim smo plivali i odmarali se neko vrijeme, a kad je pao mrak, otišli smo kući.

- Sutra je subota i mogu rano ujutru na pecanje - zalogaj je uvijek bolji s izlaskom sunca. - rekao sam Daši.

"Odspavaću i doći ću i ja, inače mi je dosadilo da budem sama kod kuće, a Yulka ove godine nije došla sa infekcijom", rekla je Daša.

Već ležeći u krevetu, odlučio sam da uhvatim mačku za rep.Ujutro sam uzeo svoje omiljene spinning mamce i otišao na pecanje. Ja sam stvarno sretan. Pored nekoliko karaša, pri šestom ili sedmom zabačenju izvukao sam malu štuku od dvadeset pet do trideset centimetara. Postavivši karasa u akvarijum, spustio sam ga u prozirnu plastičnu kantu koju je donirala Daša. Plivala je u krug, pa stala, pa se podigla bliže površini. Sve sam savršeno vidio kroz zidove i zamišljao kako će Daša izgledati. Ubrzo je došla.

„Šta ste već uhvatili?” upitala je sa osmehom u očima.

„Da, možeš uzeti i otići skuhati svoju riblju čorbu“, odgovorio sam.

„I ponesi i desetak karaša Istorija dio 1, i pokazao sam u pravcu akvarijuma.

"Zar ne želiš da zadirkuješ štuku, Serjoža?", iznenada je lukavo upitala Daša, prilazeći izdaleka.

“Kako zadirkivati”, pitao sam.

- Pa, još imaš nešto za zadirkivati. Samo želim da vidim kako ona juri na svoj plen”, objasnila je Daša.

„Hoćeš da kažeš da moja jaja treba da budu plen?“ upitala sam iznenađenim glasom.

„Šta, ne želiš?“, upitala je Daša, postiđena i spuštenog glasa.

- Nagađao sam o tome prošle godine, ali sam mislio da si se predomislio pošto Julija nije došla i zato sam odlučio da stvarno želiš riblju čorbu od šuranuta. - Rekao sam.

- Pa, dobro, nije došla, a nije došla. Ona je udata za muža, a ja sam slobodan i neću je čekati još deset godina. – rekla je Daša, nekako uvređena drugaricom, koju do prošle godine nije videla desetak godina.

Bila sam zbunjena i nisam više znala da li da nastavim da se pravim budala koja ništa ne razume ili da pristanem i uradim ono što je ona sugerisala svojim nagoveštajima. Daša mi nije dala priliku da biram i odmah je rekla.

- Ako ti nije dovoljno što ću sam da gledam, onda mogu da pozovem i Valku ili Mašu.

- Ne ne. Ne oni, prigovorio sam. Znao sam da po selu šire tračeve brže od radija i da se na njih nije moglo osloniti ni u najsitnijim detaljima.

Daša je videla strah u Daškino prvo batinanje očima i odmah rekla.

- Pa dobro, za sada ti ulovi ribu, a ja ću ovu uzeti i zvati cure.

“Ne, ne, slažem se”, rekla sam, mucajući gotovo sa suzama u očima.

„Dobro, nagovorila sam te“, rekla je Daša osmehujući se.

Odložio sam štapove za Glava porodice-3 i, uzevši torbu sa kompletom prve pomoći, otišao da se spremam iza žbunja. Vratio se dvadesetak minuta kasnije i potpuno gol sa opuštenim skrotumom prišao Daši.

- Slažem se. Šta hoćete, samo da niko ne zna za to - pitao sam.

„Pa čak i Julija“, upitala je Daša.

„Pa, ​​na tebi je da odlučiš, ona ti je drugarica“, odgovorio sam i shvatio da nema smisla kriti to od Julije, ona je već sve znala. Uostalom, prošle godine su stalno o nečemu šaputali i smijali se gledajući u mom pravcu. Iz nekog razloga sam bio siguran da o tome razgovaraju, što je sada trebalo da se desi.

„Pa onda počni hraniti svoju štuku“, rekla je Daša i nasmijala se.

Prišao sam kanti i počeo da ga isprobavam. Hteo sam da sednem i nagnem kantu kao i pre, ali me Daša zaustavila i rekla.

- A ti legni na kantu i pokrij je sobom, a jaja spusti u vodu.

Sad sam tek shvatio zašto mi je dala providnu kantu, ali je rekla nešto sasvim drugo. Pa, neka bude, promrmljao sam sebi u bradu i pripremio se da tijelom pokrijem kantu, kao udubljenje na kutiji za pilo. Cijena za ovo bila su moja jaja, i ako budem imao sreće, ostaće netaknuta do sljedećeg puta, a ako ne, onda.?

Daša je sela pored nje i počela da posmatra.Sada su mi jaja potpuno potonula u vodu, a ivice kante su počele da vrše pritisak na moj stomak i kukove. Daša je kantu vezala granom vrbe i tako uplašila štuku da ne leži mirno. Ona je ili ustala, dodirujući moj skrotum perajama ili repom, onda je pravila krugove po dnu kante i ponovo se smirila, ali nije htela da me uhvati za jaja. Uhvaćen Laura mirno, pomislio sam.

„Serjoža, pusti jaja da lebde u vodi“, iznenada je rekla Daša.

Razumio sam je i počeo lagano da se dižem i padam. Moja jaja bi iskočila iz vode, a zatim bi grgnula dok bi tonula nazad u kantu. Nakon što sam to uradio nekoliko puta, odjednom sam osetio prskanje u kanti, praćeno Dašin smehom. Ovo je trebalo da se desi. Štuka, vidjevši da nešto leprša iznad glave, izmisli se i, pokazujući svu svoju spretnost i snalažljivost u skučenom prostoru, naglo se diže i, otvorivši usta, zgrabi me za oba jaja odjednom. Čim su joj se čeljusti sklopile i stisnule skrotum, probijajući kožu oštrim očnjacima, voda u kanti počela je da postaje ružičasta, koja je postajala sve zasićenija. Daša je sjedila na travi i smijala se, prilazeći još bliže kanti i komentirajući sve postupke oraha.

Ubrzo više nije bilo moguće ništa vidjeti, a Daša je predložila promjenu vode. pristao sam. Sakupivši vodu u željeznu kantu koja je uvijek bila na obali, uhvatio sam štuku za rep i podigao je. Štuka je pomislila da joj žele oduzeti plijen i počela je manipulirati njenim mišićima, kao da žuri da proguta svoju žrtvu, a to su bila moja jadna jaja. Dasha je brzo promijenila vodu, a mi smo ponovo spustili štuku u kantu, čvrsto se držeći za skrotum i ne želeći otvoriti usta.Zatim smo još nekoliko puta promijenili vodu i gledali kako se svaki put štuka usta sve više pritiska na donji dio trbuha, i čim se njeni vanjski očnjaci nađu blizu mjesta gdje su se jaja stisnula, rekao sam.

- To je to, progutala ih je u potpunosti.

„Gde su sada tvoja jaja u njenom stomaku?“ upitala je Daša pomalo haotično.

Shvatio sam njeno uzbuđenje i ono što je upravo vidjela svojim očima je za nju bio blagi šok.

“Sudeći po tome što ih ona uvlači u sebe, trebalo bi da se nalaze otprilike ovdje”, i pokazao sam pravo na sredinu štuke.

„To znači da su već u stomaku“, iznenadila se Daša.

„Ne osećam ih, ali moguće je“, odgovorio sam.

Daša se nasmiješila i pogledala u mene, a onda opet u štuku.

Serjoža, da li osećaš nešto kada ti je bio penis, a sada jaja počinju da se vare u njenom stomaku, pitala je.

- Kada injekcija prestane da deluje, možda ću to osetiti, ali ne mnogo. I sad ne osećam baš ništa, samo lagano, kao da me neko vuče za skrotum i to je sve.

„Tako verovatno funkcioniše njen jednjak“, objasnila je Daša.

Naravno, sve ovo nisam znao i mogao sam samo da nagađam, pa sam jednostavno ćutao.

Tu smo sjedili do večeri, ne skidajući pogled s kante. Nisu čak ni ručali, već su samo grickali sendviče. Ali štuka je vjerovatno uživala u takvoj poslastici, jer nije svaki dan i nije svaka štuka te sreće - kušati muška jaja.

Kada sam izgovorio ovu frazu, Dasha se nasmijala i dugo nije mogla da se smiri, a čim me je pogledala, ponovo je prasnula u smeh. Možda sam u to vrijeme nekako izgledao jako glupo i ono što sam rekao je također bilo smiješno - ne znam.

„Hajde da sve sklonimo i idemo kući“, predložio sam Daši.

“Ne, želim sve da odgledam do Lekcija lojalnosti od Tolika 2 dio, odgovorila je.

„Pa, ​​onda ćemo morati da prenoćimo ovde, a možda i sutra“, rekao sam.

„Slažem se“, rekla je Daša veselo i predložila da založi vatru.

Pronašli smo osamljeno mjesto tako da se vatra vatre niotkuda ne vidi i pripremili smo se za noć. Štuka više nije činila nikakve posebne pokrete, samo je ponekad mahala repom kao da se pokušava pomaknuti ili pomaknuti i potpuno progutati plijen. Daša nije izdržala i zaspala je u dva sata ujutru. Nisam mogla da spavam jer sam stalno ležala na kanti. Još nekoliko puta sam se anestezirao, jer sam osetio lagano peckanje u predelu jaja. Bilo je jasno da je proces varenja počeo i da se polako odvija. Istegnuti skrotum više nije krvario i potamnio. Voda je prestala da menja boju i uvek je bila bistra. Da je Daša htela da uradi ono što je tada uradila, svi bismo spavali kod kuće, ali želja da vidimo ono što je nemoguće videti nas je naterala da se motamo na obali cele noći. Ujutro se slika nije nimalo promijenila. Monolog o ribolovu - 3 je još uvijek bila zatvorenih usta na mojim skrotumu i lagano mahala repom ili je ležala kao beživotna.

„Koliko dugo?” upitala je Daša.

„Šta tačno“, upitao sam.

“Pa kad će ti ih skroz Potpuna harmonija, pitala je Daša, a glas joj više nije bio zabavan od jučerašnjeg dana, već je bio umoran od nedostatka sna i svraba od komaraca, iako smo se mazali mašću.

Nisam još znao da proces varenja hrane kod štuka traje nekoliko dana, pa čak i nedelju dana, a rekao sam da sam već osetio kako mi nešto peče jaja. Od ovih reči Dašine su oči zasvetlele i pojavila se iskra radoznalosti. Ali ni ova vijest, bliže ručku, nije joj obradovala.

„Možda možemo da idemo kući“, iznenada je rekla Daša.

“Hoćemo li pustiti štuku ili ćeš je uzeti za svoje uho?” upitao sam.

„Uzeću za sebe“, odgovorila je Daša.

- Pa, oslobodi me, ne mogu kući sa kantom na stomaku.

Dasha se nasmijala i upitala.

- Ali kao?

- Pa, ili otvori štuku i izvadi mi jaja.

I pre nego što sam uspeo da završim reč, Daša je odmah počela da prigovara.

„Onda smo Cekao sam 4 deo uzalud motali ovde dva dana“, rekla je.

- Pa onda - i opet nisam završio da kažem.

Daša je izvadila makaze i prišla meni.

„Odmah dolazim“, rekla je i raširivši krajeve makaza, donijela ih do same glave štuke i bez upozorenja, štuka je pala u kantu vode.

Nastala je pauza. Ni ja ni Daša nismo rekli ni reč. Ranu smo kauterizirali jodom i otišli kući, a sve osim ribe ostavili na obali. Na putu smo čuli štuku kako prska u kanti i trči u krug. Daša je ćutala, a ja takođe nisam znao šta da kažem. Razišli su se u blizini Dašine kuće, tiho. Na moju sreću, probudio sam se ujutro i prvo što sam uradio je dodirnuo čelo. Nije bilo temperature.

- Uf. U redu. Barem neću morati da se vučem do grada - pomislila sam i izašla u dvorište, a onda sam osetila da mi je lako ići korakom, iako sam osetila lagani bol i peckanje. Ovo je bio prvi pozitivan osjećaj koji sam primijetio tog jutra. Kasnije je bilo mnogo takvih osećanja i nisam sebe grdio niti kažnjavao za ono što sam uradio.

Dašu sam video tek uveče

“Pa, kako je supa, nećeš li me pozvati da probam?” upitala sam.

„A moji roditelji i ja smo to juče jeli“, rekla je Daša i ja sam odmah napravila ogromne oči za pet kopejki.

Shvatila je zašto sam se uplašila i, gurnuvši ruku u džep mog ogrtača, izvadila je plastičnu vrećicu u kojoj su oba moja jajašca bez skrotuma ležala sama bez skrotuma.

"Gdje je ostalo. Pojeli su", upitao sam.

„Da, ali ne mi, već naše mačke, i zamislite - da se potučete“, odgovorila je Daša i nasmešila se.

- Gde si ih odveo. “Pokaži mi selo”, pitao sam uplašeno, jer sam je našao na pola puta do prodavnice.

„Prvo sam htela da ti ga vratim, ali onda sam odjednom htela da ga zadržim za sebe“, rekla je Daša.

“Da li bi vam smetalo?” upitala je nakon kratke pauze šutnje.

„Naravno da ne, ako voliš da budu s tobom, onda će mi čak biti drago“, odgovorio sam.

- Hvala Serjoža. I kako se osjećaš?

„To je sasvim podnošljivo, nema temperature, a bol će uskoro nestati“, odgovorio sam.

Tako smo stigli do prodavnice i razišli se, a sledećeg jutra Daša je otišla a da se nije ni pozdravila. Kompletno podnošenje nije prošlo mnogo vremena od tog posljednjeg susreta, nismo Dan nezaboravnih muka više sreli s njom, odnosno kada je došla u selo na sve načine je izbjegavala susret sa mnom, a ja sam je vidio samo izdaleka. Naravno, ni sam se nisam usuđivao da je posjetim i nisam čekao da razgovaram, a kao muškarac više nisam osjećao neku posebnu želju.



[email protected]

Sergej K. Čeljabinska oblast.