Ukrcavanje 2 dio

. Prošlo je nekoliko dana, ali sam već znao sve kazne, svaku sam doživio više puta, i znao sam sve trikove koje su direktorica Natalya Ilyishna i KO svakodnevno radili. Desilo se ovako: ujutro, nakon ledenog grupnog tuša, cijela nam je soba bila osušena, legli smo na krevet, naravno bez oblačenja, i čekali. Yulka je propustila ovaj trenutak da ne bi previše šokirala novu djevojku, odnosno moju dragu. Otišli smo u krevet, a nakon dva-pet minuta došla je lično Natalija Iljišna i još nekoliko ljudi sa pojasevima. N.I. (od sada ću je tako zvati) brinula se o meni lično. Najjačim udarcima zasula me po guzi, prethodno me vezala posebnim konopcima, koji su stalno bili na krevetu, nikada nisu skinuli, a noge i ruke su mi ostale vezane. Zavijala sam od bola, stenjala, plakala i molila, ali ništa nije pomoglo - punih 15 minuta ljubazne ruke N. su me podizale kako treba. Onda su nas odvezali i otišli. Onda smo otišli na doručak, pa na časove, pa na ručak. Zatim je nastupio mirni sat i N.I. je šetao po sobama i provjeravao da li svi spavaju.

Pronađe te - prevrne te na leđa, zaveže, pozove posebno istreniranog mišićavog muškarca sa užasno ogromnim kaišem koji te šiba tako jako da skoro Striptiz svijest od bola. To se dešava nekih pola sata, onda te odveže, svi počnu da rade domaći, pa idu na večeru, pa u biblioteku da čitaju, pa na spavanje. Moraš da spavaš sva ova četiri sata, a onda sledećeg jutra, ako nisi uradio domaći, i tebe bičuju, i beskorisno im je objašnjavati da si kažnjen - oni to već znaju i sami bez tvog objašnjenje.Tokom časa, ako pričate ili se smejete, oni će vas zvati, leći ćete na posebno pripremljenu klupu i pred svima će vas batinati dok drugi nastavnik objašnjava temu časa. Za najmanju uvredu uskraćuje vam se doručak, ili ručak, ili večera, ili dva obroka odjednom, tri nisu moguća - to je previše nehumano, iako je, da uzmem to, teško nazvati N.I. "čovjekom", ako možete ga uopšte nazvati osobom. Za najmanji prekršaj te tuku, ako pokažeš nepristojne gestove, onda te jako udare, zbog nepoznavanja nekog predmeta te šamaraju po glavi, a za ostalo - recimo za Cs i Ds - udare te na dnu, a ako si jako kriv, recimo da škljocneš učitelja, pa odmah i po zadnjici i po leđima. Ako si dobra cura, u svakom slucaju te tuku svako vece radi prevencije (nas sobu su tukli dva puta dnevno, ujutro i uvece, jer smo cesto dobijali Cs i Ds, a svake subote te uvek tuku za sat - takođe za prevenciju.Posle mesec dana U ovom jebenom internatu, bila sam izbezumljena od zlostavljanja i bola, a moja najbolja drugarica Yulka i ja smo odlučili da pobegnemo.Bilo je noću, živeli smo na drugom spratu. Gledali smo u filmovima kako vezuju konopce od čaršava, a mi smo pocepali naše čaršave da nas dvojica vezali četiri "konopca" i sišli dole. Onda smo savladali moćnu, moćnu ogradu od cigala i krenuli trčati. Trčali smo oko sat vremena.bili su užasno umorni i odlučili su da predahnu.

Od umora i radosti glava nam se potpuno zamaglila, i nismo se skrivali, već smo zaspali u jarku, odnosno tik uz cestu.

Buđenje je bilo strašno.!

UHVAĆENI smo!

Bilo je jutro, vrlo rano. N.I. je stajao iznad nas i sadistički se osmehivao. Zamahnula je i ošamarila prvo Julku, pa mene, svom snagom.Jaki bol nas je odmah urazumio. Bili smo primorani da ispričamo sve, do posljednje kapi, kako se i dogodilo. Poslušali smo. Bilo je prekasno za otpor. Nešto nas je očigledno čekalo, a nismo mogli ni zamisliti šta. U početku smo bili divljački bičevani oko sat vremena, ali smo sve junački izdržali. Onda su nas dva sata stavili na grašak, a ja sam užasno Loving roditelji na kraju ovog “testiranja”. Tada je N.I. izvadio bič i rezao nam leđa i leđa dok nismo iskrvarili. Bio sam histeričan, a Yulkinu snagu volje činilo se nemoguće slomiti. Leđa i zadnjica su joj bili prugasti, ali joj uopšte nije palo na pamet da zaplače. Bila je veoma hrabra. Divila sam joj se. Zatim su nam dali petnaestominutno tuširanje pod ledom, a da nam nisu dozvolili da se osušimo. Onda nas je Natalija Iljišna zgrabila za kosu i odvukla negde. Došli smo u drugu sobu. Odvratno Principi života nasmiješila i rekla nam da će "sada biti zabavno"

Nije nam bilo zabavno. Naša tijela su bila prugasta. Bičevala nas je kaišem i kopčom, a onda odlučila da Vjernost mužu pauzu i takođe nas sarkastično posavetovala, naredila da sednemo u srednji deo i podignemo ruke uvis. Četiri muškarca su odmah dotrčala i držala nas za noge. Pet minuta kasnije, ruke su mi bile otečene, a noge razderane od bola. Vrisnula sam, Yulka je šutke sjedila. Ali znao sam da nikada nije radila gimnastiku i nikada u životu nije radila split. A evo. Pa ništa, bilo je cveće. Onda nas je ovaj sadista stavio na stomak i vezao nam ruke i noge. Isti ljudi su nas počeli udarati motkama po petama.

urlao sam, izvijao se, psovao i psovao N.I., nazivajući je sadistom i kučkom. Julia je ćutala. mi je naredio da me prestanem tući i rekao: „Momci, pokušajte da izvučete bar reč od ove partizanke Stepanove, a što se tiče ove slabašne Čerjuškine, ja ću se pobrinuti za to.Ponovo me je udarila po guzici i odvukla za kosu u prostoriju zastrašujućeg naziva: „kaznena ćelija“, gdje je bilo vlažno, mračno i jezivo. Gurnula me je tamo, pokazala me na video kameri i rekla da mi ne dozvoljava da sednem. I donela mi je mali televizor, gde sam mogao da vidim kako se jadna Yulechka maltretira. Gledao sam stojeći. Jedan od muškaraca pokrio je Julijušina leđa, zadnjicu, ruke i noge bičem, a drugi ju je udario po petama, i to takvom snagom da sam zatvorio oči i zaplakao. I sama Julija je ležala na grašku. To je trajalo petnaestak minuta, a onda su je prevrnuli na leđa i počeli da je bičuju po grudima, bradavicama, stidnim žlezdama, stomaku i po celom telu, osim po licu. Onda su ova dvojica ubacila svoje ogromne kite u Yulenkino dupe i macu i jebala bivšu djevicu kroz cijeli program, zatim su me izvukli iz kaznene ćelije i sada na silu ubacili svoje kite u mene. Prestala sam Sluga plačem, nisam više imala snage ni Svileni muž-2. Julia je stajala njišući se, a zatim pala na pod. Izgubila je svest. Nakon pet minuta sve mi se zamaglilo pred očima i onesvijestio sam se. Probudio sam se, sav zavijen, u velikoj, svijetloj sobi, sam. S mukom sam ustao i otišao niz hodnik. Bolničar je pojurio prema meni:

"Djevojko, ne možeš ustati!" – vrisnuo je i zgrabio me za ramena, očigledno sa namerom da me vrati u sobu. Pretpostavio sam da sam u bolnici. „Gde je Stepanova?“

- Julia?

- Da da!

Bolničar je zakolutao očima.

- Ona. ona. umrla je danas, prije otprilike dva minuta. Jako mi BDSM žao.

Osetio sam kako mi se suza kotrlja niz obraz, a onda još jedna, treća.

Samim tim hodnikom jurila je medicinska sestra:

– Pavlik, Pavlik, ova devojka je ipak preživela. MI se borimo za to toliko dugo. Ona je živa!

- Stepanova. – upitala sam, a u meni se upalio plamen nade.

- Da. Ona je živa!

Ne sećam se šta je dalje bilo, sećam se samo da su N.I. i KO doživotno zatvoreni, internat Lastočka je raspršen, a šta više, moji roditelji su se kleli da nisu znali za fizičko kažnjavanje, izvinili se za prvo batinanjei dozvolio mi da ponovo upoznam svog dečka. I vratili smo se kući.

A Julia je sada živjela blizu nas, u stanu preko puta.

Bilo je veče, izašao sam u radnju. Nikada ranije nisam videla svog dečka Mišu. mnogo mi Nedostajati nedostajao. Ali već je prošla cijela godina, vjerovatno ima drugu djevojku, a mene se više ne sjeća. Izašao sam sa ulaza. Miša je stajao na mestu pre, sa ogromnim buketom bordo ruža, i smeškao se. Ispustila sam torbu sa novčanikom i plakala. "Da li. čekaš. koga?" "Ti!" – viknuo je, a glas mu je odjeknuo našim dvorištem. “Ali znaš, čekala sam te.” plakala sam.