Majčina ljubav

Uprkos očiglednom zagrevanju, ove godine zaista nije bilo proleća. Sve do sredine aprila padao je snijeg koji se naglo otopio za samo 10 dana i nastupila je prava ljetna vrućina. Nepotrebno je reći da nam je u to vrijeme studiranje bilo posljednje na pameti. Dok su Lenka i Maša još pokušavale da pohađaju predavanja i seminare, ostali su odustali i nadali se da će nas veliki Rus „Možda” nekako izvući na sesije. Najčešće se čitava naša vesela kampanja mogla naći na fontani u stanju pivskog zanosa, lica, leđa i ruke su nam preplanuli, a izdvajali smo se povoljno od naših blijedih kolega studenata koji nisu dozvolili da zaobiđu studije .
Zapravo, taj nezaboravni četvrtak u maju (ili je ipak bio petak?) nije se razlikovao od prethodne tri sedmice provedene na zidinama našeg matičnog fakulteta. Sjeli smo na fontanu, pored nas je stajala otvorena kutija piva, sunce je nemilosrdno udaralo po našim leđima pognutim nad kartama.
Igrali smo buru. Serjoga, Dimka, Tanjuha i ja, Katka, svima smo zavirili u karte i pravili se da nikome ne govori, a mi smo se, pak, pravili da nismo primetili njeno očajno namigivanje. Besramno sam pobeđivao, što je razbesnelo našu kraljicu.
- Ne, očito varaš. Samo još ne mogu da shvatim zašto, ali je očigledno. Ne možete sve vreme tako otvoreno utvrđivati. - uzviknula je Tanka ogorčeno.
„To je sve zato što to niko Toški ne daje“, primeti Dimka, pažljivo gledajući svoje karte.
Evo Moja draga svekrva dio 2 šta sam ja ogorčen:
- Oh wow. Kako znaš. Držiš li mi svijeću?
- Tako da možete vidjeti. „Niko mi to ne daje“ piše na tvom čelu.
- Ako imam ovo napisano na čelu, onda se pitam šta piše na vašem. Dajte mi neko, jesam li još nevina?
„Ne“, sanjivo se osmehnula Dimka, „Imam zapisano: „Juče sam provela nezaboravnu noć u društvu dve sestre.
- Šta-o-o-o. - uglas smo odgovorili
„Hajde, Don Huane, reci mi“, zahtevala je Tanka.
- Šta da ti kažem. Pa, sreo sam nekoga juče u klubu, rekla je da dođemo kod mene, ja nemam djece kod kuće. Pa, ok, otišao sam. Kod kuće zaista nije bilo članova porodice, ali njena sestra je bila tu. Uopšte, reč po reč, čašu po staklo, evo šta se dogodilo.
- Pa. - Ah, šta bih drugo mogao da odgovorim na to. Nisam imao seks već tri nedelje, otkako sam potpuno pijan ušao u studentski dom.
Oko pet minuta smo u potpunoj tišini mijenjali karte. Bilo je primetno da smo svi bili impresionirani Dimkinim priznanjem. Ne znam šta su naše dame mislile, ali lično sam mu zavidela.
Tanka je, kao i uvek, prekinula tišinu. Užurbano namještajući grudnjak (i ​​skidanje do struka i javno sunčanje nam je već postala navika), zahtijevala je bezbjednim tonom:
- Dakle, sa Dimkom je sve jasno, sad da te pitamo kada si i gde sa kim zadnji put jebao!
Seryoga je zbunjeno pogledao u nju:
- Da to samo tako prijavim?
- Pa da, ali šta ako smo ovde devojke ili šta. Hajde, reci mi da je neverovatno zanimljivo. - Da, naša zvezda je znala da ubedi.
- Pa, recimo prekjučer, sa jednom devojkom iz studentskog doma:
- Znam je?
- Teško. Ona je sa Biološkog fakulteta.
- Dobro, sad si Tosh.
- Ne, zašto bih odmah. Pusti Katku da priča, a nemoj ni da ćutiš,” spretno i prirodno sam se izvukao.
„Ne sećam se kada se ovo poslednji put dogodilo“, parirala je Katja ništa manje vešto od mene.
- Da, pa sam vjerovao.
- Iskreno. Ne znam da li se to desilo ili ne, a ako se desilo, sigurno se ne sećam s kim: tako smo se napili tada.
- Pa, daj majci. Trebalo bi ovako:
- Desi se. Bio sam gladan i nisam znao svoju snagu. Pa, Tanjuha, zašto ćutiš?
- Imao sam to u ponedeljak sa jednim od mojih prijatelja sa internet žurke. Sve. Ili želite detalje?
- Ne, hvala draga, bili su nam dovoljni Dimkini detalji, - pa, ne bih mogao reći da sam sanjao da čujem kako se to tačno dogodilo. Naravno da nije mogao. Samo im pokažite da ste zainteresovani - odmah će vam sesti na vrat.
Tanka se jedva primjetno napućila, bilo je jasno da je očekivala drugačiju reakciju:
"U redu", rekla je, "sad pucaj."
- Pa: recimo da je to bilo pre nedelju dana.
- Sedmica. Čudno, prije nedelju dana slavili smo rođendan u studentskom domu i Glava porodice-3_1 su zaspali u Lekhinoj sobi; ne sećam se da se neko "pomerao". - Tanja je namrštila obrvu i sarkastično zaškiljila oči.
- Dakle, dan ranije ili sutradan. Prokletstvo, kakve ti to veze ima!
“Hehe Dimon, izgleda da si bio u pravu”, nasmiješila se, “u redu, nema veze, nemoj se vrijeđati, Tosh, nisam iz zlobe, samo da nastavimo razgovor.”
„Našla sam istu temu za sebe“, promrmljala sam.
Tema je zatvorena, ali je ostao neprijatan ukus. Mogao sam milion puta da ponovim da su sve izmislili i da nemaju ništa, ali to je bila mala uteha. Ja sam zgodan muškarac, u vrhuncu tih istih moći, veoma šarmantan i šarmantan, i tako dalje i tako dalje. I šta. Ništa. Bio sam toliko uznemiren da sam potpuno prestao da pratim igru ​​i ubrzo izgubio u paramparčad. Pivu je takođe došao kraj i ljudi su počeli polako da odlaze.Prvo je Tanka odletjela na krilima ne znam čega, kao da je usputno spomenula da je njena internet prijateljica već potpuno iscrpljena ne razmišljajući o njenoj nezemaljskoj ljepoti. Onda su otišli Dimka i Seryoga, dobro da se nisu rugali, samo su rekli da moraju da idu i to je to. Kao rezultat toga, Katka i ja smo ostali sami.
- I ti se žuri. - upitala sam pomalo grubim tonom.
- Uzgred, ne, i nema smisla da mi vadite svoj nezadovoljni libido!
- Izvinite, ova naša seksualna otkrića sam prihvatila previše k srcu.
- Uredu je. Bolje mi reci, imaš li novca. Pošto imam samo pola taša, a pivo je nestalo, ako ćemo ti i ja još sjediti ovdje, onda moramo otići po još.
Prekopao sam po džepovima i izvukao pakovanje zgužvanih desetica:
- Mislim da ti i ja imamo dovoljno piva za tebe.
- Slušaj, možda je ovo pivo. Inače nećete pobjeći od toga. Hajde da kupimo malo votke.
Priznajem, bio sam zatečen. Katja je, naravno, pila, ne daj Bože, ali jedno je u bučnom društvu, a drugo kad se dešava gotovo privatno. Izneo sam i svoj negativan stav prema njenom predlogu:
- Hajdemo!
Otrčavši na brzinu po votku i zvono, ponovo smo stavili guzice na fontanu. Pošto nismo baš hteli da pričamo, nismo smislili ništa zanimljivije nego da počnemo da pravimo budalu skidanjem, ali da se igra ne bi prebrzo završila, odlučili smo da pobednik ima pravo da vrati jednu stvar. Tako smo razvukli igru ​​na čak dvije trećine flaše, a onda se nekako, neprimjetno, gotovo gola Katka našla u mom krilu, a njene Endorfin su bile opasno blizu mojih.Ne mogu reći da se sjećam svih detalja naredne idile, kao i velike Odiseje zvane „povratak voljene kuće“, znam samo da sam se probudio prilično bolne glave, ali sretne spoznaje da moja apstinencija je završena.
Nakon toga, ušavši u učionicu, prvo što sam uradio je bilo da potražim Katju i po njenom postiđenom pogledu shvatih da nisam jedini koji se setio šta se tačno dogodilo juče. Nažalost, našu razmjenu pogleda presrela je sveprisutna gospođa.
- Oooo. Je li to ono o čemu razmišljam. - pitala je tonom uvrijeđene majke.
-O čemu pričaš, lasto. - pitao sam što je moguće opuštenije.
- Sve je jasno. Srele su se dve samoće. Ne, dobro, ja sve razumijem, ali zašto stavljati neonske bedževe na kojima piše "juče smo spavali zajedno" velikim slovima?
Nehotice sam pogledala svoj džemper. Očekivano, nisam primijetio nijednu ikonu tamo:
- Tanka, ovo se tebe ne tiče. Idi u šumu!
- Dakle, u pravu sam. - Radosno se osmehnula, i pokazavši svima da je videla kroz nas, povukla se na pauzu.
Odahnula sam s olakšanjem. Ipak, ona može dobiti bilo koga i ja sam srećan što sam tako lako izašao. Prilazeći Katji i gazeći malo po vodi, konačno sam upitao:
- Nadam se da nećeš požaliti?
- Ne i ti?
- Ni ja. Sviđa mi se.
- Ja također.
- Onda možda možemo to ponoviti. - i ne znam otkud ta bezobrazluk.
- Ja sam za. Ali mislim da ću morati sve da ispričam Tanki, neće sići živa od mene dok ne sazna sve detalje.
- Pa, do đavola s njom, reci mi, nije me briga - takva sam ja dobrodušna osoba.
„Pa dobro,“ Katya se nasmiješila i nježno me poljubila u usne.
I ponavljali smo, ovaj put trijezni, pa opet i opet.Kada je sjednica počela, uselili smo se u Katin stan, koji je starija generacija napustila zbog početka ljetne sezone.
Ne mogu reći da sam se ludo zaljubila, ne, samo sam se osjećala jako dobro. Osjećao sam se ugodno, a ta udobnost mi je bila veoma važna. U tako dobrom raspoloženju i zahvaljujući Katjinom insistiranju, položio sam test iznenađujuće dobro i zaronio u radosti trajne veze sa smirenom dušom. Cijelo ljeto sam provela u ovom ugodnom poluzaboravu i probudila se tek uoči nove školske godine.


Osjećate se prilično čudno kada se ovako, bez ikakvog razloga, nađete pred vrlo poznatim vratima. Da, možda sam jednom prije bio ovdje rado viđen gost, ali sada. Svaka sljedeća sekunda me dovodi u sumnju da li da se okrenem i idem kući. Okviri mog prošlog života momentalno su mi proleteli kroz mozak. Kada sam skoro uvek sa radošću ulazio u ovu kuću i sa ništa manje radosti odlazio odavde.
Naravno, uradio sam još Slika_deveto poglavlje Gotičke dvorane_3 glupost došavši ovde. Ne, bolje da idem kući. Napravim korak unazad. Ruka neposlušno dopire do zvona i pritiska skoro poznato zvono. Jasno čujem poznati tren koji mi udara u mozak poput zvona zvona. Sve. Sada je prekasno za odlazak. Sve sumnje i strahovi su se povukli. Sada postoji samo neizvjesnost.
Vrata se otvaraju, i opet, kao što sam jednom učinio, mnogo ranije, dok sam još bio živ, vidim je kao gracioznu i nepopustljivu. Njene razigrane oči me gledaju duboko i utapaju me u svoj neprobojni ponor. Jednako su strogi i djetinjasti, očaravajući i umirujući. Ona uhvati moj zbunjen pogled i, smiješeći se, šuti.
“Zdravo, draga moja.” kažem, kao i uvijek, prirodno i, malo se sagnuvši, poljubim je u čelo.
„Zdravo, uđi“, njen glas je bio isto tako blag i nježan.
Ušao sam u stan kao da sam se otkotrljao niz stepenice nazad u prošlost. Kao da je ponovo bio mlad i hrabar. Činilo se kao da sam juče bio ovdje.
„Ali ti se uopšte nisi promenio“, kažem, skidajući jaknu.
- I tebi.
Gledam je i ne razumem. Ne razumijem ništa. Realnost je toliko nejasna da ponekad ispadneš iz vremena. Ispadate iz svemira u neku ogromnu, ogromnu dubinu. Dubina njenih očiju. Njen pogled. Njene duše.
- Doneo sam ti poklon.Od zeca.
Radoznalo je počela da ispituje flašu piva koju sam izvadio iz torbe.
“Hvala vam puno”, ponovo se nasmiješila. - Nisam pio pivo tako dugo. Baltika Nine nisam uopste probala.
- Pa, trči brže. Otvori ga.
- Od zeca, kažeš?
Klimnuo sam glavom i, kao slučajno, gurnuo je prema kuhinji. Ona je otišla da otvori pivo, a ja sam ušao u sobu i sjeo na sofu, zabacivši glavu i zatvorivši oči.
Danas je bio veoma težak dan. Bio sam toliko umoran da je, čim sam zatvorio oči, ogromna težina olova počela da mi puni kapke. Uplašio sam se da ću zaspati i zatvorio sam oči.
Već je čučala ispred mene i u rukama držala dvije čaše divnog pjenušavog pića. Ona mi pokazuje da uzmem čašu, a ja poslušam.
Mali gutljaj hladne tečnosti zapali nešto iznutra i dovede me k sebi. Da, tako je lakše. Sada osećam sebe.
„Pa, ​​reci mi“, kažem.
- Šta da ti kažem.
- Pričaj mi o svom životu. Prošlo je tako dugo otkako se nismo vidjeli.
- Da, ti već sve znaš. Recite nam bolje o sebi.
- Užasno mi nedostaješ. Pa sam odlučio da te vidim.
- I ti si meni nedostajao. Jednom sam hteo da te posetim, ali nisam mogao da te nađem stalno.
- To znači da je zauzeta. Nema vremena, zar ne. samo da mogu nekako nazvati.
- Znaš da jednostavno ne znam kako da zovem.
Gledam je u oči. Jednostavno se ne mogu sjetiti njihove boje. I razumem zašto. Ne nosim ih. I preko njih. Gledam u njihove dubine. U duši.
Nekako su se promijenili u posljednjim minutama. Možda je hmelj iz piva, možda nešto drugo. Ne mogu da verujem. Ali to su iste oči koje sam toliko voleo. Ko me je toliko voleo.
„Opet me tako gledaš“, iznenada je upitala. - Za što?
Pokušavam odgovoriti, ali riječi ne izlaze iz mojih usta. Nekakva kvrga mi je stisnula sve u grudima, pa mi je čak bilo teško i disati.
- Mnogo si mi nedostajao, toliko sam želeo da te vidim.
- Pa, vidi. Dok sam ja ovde.
I gledam. Sjećam se svake crte njenog lica, kao da sam je proučavao iznova. Njene namrštene crne obrve, napudrani nos, ružičaste usne. Mmm. poludi. Svi polude za njenim usnama. Ali jednom davno sam pio toplinu njenih usana. Da, tačno, nije poljubio, već je ispio šolju radosti i topline. Pružam ruku i lagano je milujem po kosi, plašeći se da dodirnem nešto što mi ne pripada. Prelazim dlanom preko njenog obraza, kao da pokušavam da doprem kroz ponor ludila i hladnog mraka do tople i slabo upaljene svijeće, nagovještavajući mir i radost postojanja.
Odjednom je podigla ruku i pritisnula moj dlan na svoje lice. Nisam mogao da ga pomerim. Bilo mi je vruće. Cijelo tijelo mi je počelo ključati. Toliko sam je htio zagrliti, čvršće je stisnuti. I poljubac. I ona je to osetila. Pročitala mi je to u očima. Toliko je čvrsto pritisnula moju ruku da sam počeo da osećam njen unutrašnji svet. Nisu mi bile potrebne riječi da komuniciram s njom. Dovoljan je bio samo pogled. I činilo mi se da ćemo oboje briznuti u plač. Hajde da plačemo kao kažnjena deca. Oči su postale vlažne. I njen i moj. Ali unutra je sve bilo suvo i smežurano, spremno da svakog trenutka eksplodira u milione suza radosti i tuge.
- Šta mi se dešava. - iscijedila je, stežući moju ruku objema rukama.
Ne mogu da odolim i zagrlim je. Još malo i samo ću je ugušiti rukama. Ne želim da je pustim. Ne mogu. Želim je još čvršće pritisnuti uz rame.
"Aljoša, ne razumem šta mi se dešava.", ponovila je.
- Međutim, ovo je nostalgija, Marina.
„Možda si u pravu.“ šapnula je i pustila moju ruku. - Ali zašto?
“Zato što me još uvijek želiš.” odgovorila sam, skupljajući bezobrazluk.
Nisam vidio nikakav bijes u njenim očima. Bili su prilično ispunjeni melanholijom. I kamata.
- Odakle ti ovo. - nasmiješila se.
- Nisam slep. Da, ipak te malo poznajem.
- Ti znaš. Onda mi pričaj o meni.
- Pitaj šta te zanima?
- Šta ja želim?
Pauza. Pogledam je u oči i pročitam odgovor. Mole me da kažem odgovor. Ali ne mogu. Ne mogu za beskonačan trenutak. Naježim se. Počinje da lupa kao na božićnom mrazu. tresem se. Uzimam je za ruku i ljubim je. Pogledam gore. i odgovorim.
- Ja.
Kao ludo štene, počinjem da joj ližem dlan. Poljubim je. Usisavam to. Prolazim jezikom duž svake linije. Svaka ćelija njene ruke. Ne mogu se zaustaviti. Kao da se u meni ispravila vrlo elastična opruga. Čini se da će moji organi iskrvariti i raspasti se na male komadiće.
Vrlo često mi se u takvim trenucima čini da umirem. Počinjem da vidim sebe spolja, a ne svojim očima. Moja duša kao da napušta moje telo i počinje da se vrti okolo u vrtlogu zaborava i prijatne klonulosti. Možda smrt i nije tako strašna stvar kao što se čini.
Grčevito sam gutala vazduh i ljubila, ljubila, ljubila. Ovo je verovatno smešno, ali mi je dovoljan samo dlan da poludim. Moj vjerni Angelica I Pokvarena već dugo testira čvrstoću tkanine mojih pantalona. Osjećao sam kako se napreže i mokri u mojim pantalonama, pokušavam izaći.
stao sam. Prošlo je samo nekoliko sekundi, ali činilo mi se da je prošla cijela noć. Noć prijatnih senzacija i ljubavi.
Marina se tresla. Malo. Oči su joj bile zakolutane. Izvijala se poput tanke stabljike na jakom vjetru.
“Nikad se ni sa kim nisam tako dobro proveo kao s tobom.” „Nikad“, priznao sam.
Ona je ćutala. Stajala je preko puta mene i ćutala, zatvarajući oči i hvatajući moju ruku.
Ustao sam i zagrlio je.
„Izvini“, šapnula sam.
- Nema potrebe da se izvinjavate.
Da li je ovo dobro ili loše, počeo sam da se pitam. Na kraju sam shvatio da je to dobro, jer sam osjetio Marininu ruku na svom letu. Omotala je dlan oko mog penisa kroz debeli sloj materijala i počela ga nježno maziti. On je, jadni, bio toliko napet, toliko histeričan da je Marina raširila oči, pogledala me i nasmiješila se.
- Vau. On je tako velik.” rekla je polako, kao na slogove, i jače joj stisnula ruku. - Zar te ne boli?
Odmahnuo sam glavom i nastavio da je posmatram.
Ruka joj se pomaknula do rajsferšlusa i polako ga povukla. Očarano sam slušao škljocanje zuba koji se razilaze. Ali nisam verovao šta se dešava.
Nesto se desilo. Brzo je zakopčala rajsferšlus i odmaknula se od mene.
„Stvarno želim da uđem tamo“, rekla je sa izvinjavanjem.
- Ne razumeš šta radiš. Opusti se. Ovo je sve pogrešno.
- Ne mogu da se opustim. Gorim. tresem se. Želim te. Ali ne mogu, razumiješ li?
- Sve razumem, zato kažem, opusti se. Zaboraviti. I moram da pušim. Opusti se i ti. Inače ću te ovdje silovati.
- Reci mi, ja sam kurva, zar ne?
- Opusti se. br.
- Ne, iskreno, tako ispada, zar ne?
- Ne, ja sam, muškarac. Smiri se. To je to, otišao sam da pušim.
Izvadio sam cigarete i upaljač iz jakne i otišao na balkon. Otvorivši vrata, okrenuo sam se da je pogledam. Sipala je preostalo pivo u čaše.Kako je bila lepa. Zastao sam na trenutak.
Crne čarape su ljupko i privlačno grlile njene vitke, blago povijene noge. Koje sam bio spreman da ljubim za svu večnost. Kratka lagana haljina čvrsto joj je prislanjala figuru, naglašavajući njene divne osobine. Nije nosila grudnjak. Jednostavno joj nije trebao. Čvrste grudi sa uspravljenim bradavicama već su dobro izgledale na njenom veličanstvenom tijelu. Progutao sam pljuvačku i povukao se na balkon.
Napolju je bilo hladno. Samo je užasno hladno. Počela sam da osećam groznicu. Je li to samo zbog hladnoće. U duši mi je bilo nekako neshvatljivo prijatno i tužno. Hteo sam da plačem. Ali nije bilo suza. Ovo se ponekad dešava. Suva unutra. Ona pripada nekom drugom. Ona voli nekog drugog. Ne ja. On želi mene, ali voli nekog drugog. Kaže da su voljeti i željeti dvije različite stvari. Njoj je sve jednostavnije, ne kao kod mene. To je ono što želim i volim, možda i ja. Možda je ta ljubav samo spavala. Kažu da prava ljubav nikad ne prestaje. Brrr. Izgleda da se preterujem. Moramo se smiriti. Ne uzimajte sve k srcu. Uostalom, ja imam devojku. Što volim. Ali dođavola, sa Marinom gubim glavu. Čim je blizu, imam erekciju. Čim je dodirnem, spreman sam da je preuzmem. Ja sam samo neka luda. Abnormalno. Nemoguće je izgubiti glavu zbog jedne žene. Dan nezaboravnih muka ovo je činjenica. I od ovoga nema spasa. Ja sam ološ. Skoro sam prevario svoju devojku. sa bivšom devojkom. Neka vrsta paranoje. Ali želim da je usrećim!
Bacivši opušak, vratio sam se u topao i ugodan stan. Marina je bila zadužena za kuhinju.
- Hoćeš li mi pomoći Custom spanking uvrnem paradajz za lečo. - ona je pitala.
- Naravno da ću pomoći. Hajde da prvo popijemo pivo.
Prikačivši mlin za meso na sto, skinuo sam majicu da je ne zaprljam. Marina je isjekla paradajz, a ja sam počeo da ih uvijam.
Odjednom sam osjetio kako mi Marinka dodiruje leđa. Smrznuo sam se. Nežno mi je ljubila leđa, kao beba. Njen dodir zaustavio je krv u mojim venama. Nisam mogao više da se krećem. Pokušao sam da je osetim svakom ćelijom svog mesa. Nježno me je lizala jezikom po kičmi. Veliki šok mi je pogodio mozak. Nije stala. Njeni poljupci su izvrnuli svaki centimetar mog tijela naopačke. Lizala mi je kožu i drhtao sam. Zakolutala sam očima, shvativši da ovo nisam iskusila jako dugo. I možda to nikada neću doživjeti. Sad ću samo vrištati. Ali sam ćutao i uživao. Kada je stala, okrenuo sam se i pogledao u njene voljene oči.
- Nevaljala sam. Pijana sam, zar ne. - pokušala je da se opravda.
Zagrlio sam je i sisao. Poljubio sam joj usne. Poljubio sam je. Nisam mogao da prestanem. A nisam htela. Pristup ni pokušao. Zagrlivši je čvršće, Majčina ljubav sam je prema stolu. Ruke su je počele nehotice milovati. Polako su se kretali preko njenog tela, ponovo proučavajući i sećajući se sopstvenog mesa. Koji je žedan. Žedan za mene. Pažljivo spuštajući haljinu, i ne prestajući da je ljubim, milovao sam njene elastične grudi. Bradavica je postala toliko tvrda da je postala tvrda. Stisnuo sam joj grudi, kotrljajući bradavicu kažiprstom i srednjim prstom. Marina je tiho zavijala i zagrlila me koliko je mogla. Njene ruke su zgrabile moju zadnjicu, a moj kurac pritisnuo njen stomak.
Nastavio sam da je ljubim. Sada uho, vrat. Zabacila je glavu i zastenjala. Tiho u početku. Onda, kada sam jezikom dodirnuo njenu bradavicu, zavijala je. Snažan zalogaj, a ona već vrišti.
Rukom sam joj gladio nogu kroz najlonsku čarapu.Dižem se sve više i više. Na kraju posegnem ispod ruba njene haljine i dodirnem joj pubis. Nije nosila gaćice. Nežno pomeram dlan prema dole i dodirujem usne. Već sve teče. Prst lako prodire i penje se do same baze. Bože, sva je u plamenu. Savijam prst i pritiskam prednji zid vagine. Marina se i sama počinje skoro micati na mom prstu.
Želim da pojačam efekat i ubacim drugi prst.
Ovdje se situacija mijenja. Njene ruke posežu za mojom mušicom, otkopčavaju je, spuštaju mi ​​gaćice. Osećam se kao da uz jak stisak izvlači moju elastičnu drugaricu koja bukvalno curi.
„Uđi u mene“, nekako smogla snage da šapne.
Njen šapat prelazi u vrisak.
Uvučen sam u njene usne, milujem njen jezik. Zvijer se upravo probudila u meni. Uhvatim je za noge, podižem i sjednem na sto. Ona me gleda. Njene oči nešto govore. Ne razumijem. Ili je, naprotiv, sve razumeo. Poljubim je ponovo. Dodirujem glavić svog penisa do njenih ljupkih donjih usana. Ne žurim da ga stavim.
Ona pita. On moli očima.
Čekaj, dušo. Želim da poludiš!
Sve teče!
Podižem penis rukom i pritiskam se bliže njenom prorezu. Tako da me nabrekli klitoris osjeti. Počinjem da se krećem. Ili bolje rečeno, trljajte se o njega.
Ponovo je zastenjala, zabacivši glavu unazad.
Ipak, dušo, čekaj.
Njene predivno obučene noge obavijale su me oko struka. Pantalone su odavno pale na pod zajedno sa gaćama.
Mučio sam je. Rugao sam se. Hteo sam da je usrećim.
Ona to zna. Zato on želi. mene.
Došlo je vrijeme, i ja stanem, uranjajući svog heroja u to. Ali ne u potpunosti. Počinjem da njišem s jedne strane na drugu, pomažući rukom.
Ne znam, ali mislim da joj se sviđa.
Ona sama pokušava da me natera da idem dublje, vuče me rukama. Ali ja se opirem. Ne želim da žurim. Još ću imati vremena.
Naginjem se da poljubim, ali ona se povlači.
Znam, ne voli da se ljubi u ovakvom stanju.
Sada idem skroz u nju. Pritisnem ga k sebi i pritisnem, pritisnem. bez izvlačenja. Ona se savija i pada. Pritišće me još jače.
Bože, kako te volim, dušo. A ti si moj. Moj. Moj. Uvek ćeš biti moj. Čak i ako voliš nekog drugog.
Osjećao sam se malo tužno. Ali na kraju, ja sam tu. I vi ste sretni.
Otpuštam pritisak i počinjem da se krećem. Moramo da te odmorimo, U ropstvu čovekomrzaca podiže glavu i gleda me. I ja je gledam. Volim gledati ljude u oči. Posebno neobične. Posebno u njoj. Oči joj se smeju. Sretan sam.
- A sada iznenađenje. - kažem i prstom počinjem da pomeram lubrikant koji je curio prema njenom anusu.
Sada, istovremeno sa penisom, u anus ubacujem dovoljno podmazan srednji prst. Znam koliko joj je to odvratno, ali kasnije će to reći. Ili bolje rečeno, neće to reći kasnije. Siguran sam.
Kao da je u Marini nešto eksplodiralo. Vrlo oštro se uspravila i pala unatrag vrišteći. Ovdje je njen plač prestao i pretvorio se u stenjanje. Sve jači i ubrzani jauk.
Takođe sam pojačao tempo. Penis je počeo brže da se kreće. Osećam se kao da sam već na ivici.
- Dušo, kada ti je završila menstruacija. - šapnem joj na uho.
“Ne brini, uzimam tablete.” iscijedila je.
Bilo mi je drago što sam svršio u nju. Na kraju se moja napetost toliko povećala da više nisam mogao da stanem, čak i da sam hteo. Dok sam svog dječaka zaronila što dublje i češće, jaukala sam.I u poslednjem trenutku ga je tako snažno pritisnuo u Marinku da se napela kao opruga i vaginom stisnula moj penis, prestajući da stenje. Istovremeno, njene veličanstvene grudi su se ravnomerno dizale i spuštale. U suštini, završio sam. Ali moj džentlmenski posao je bio da ne prestanem da se krećem dok se penis potpuno ne opusti. Marina se nije micala, samo je ravnomjerno disala. Kao da će izgubiti svest. Podigao sam je i poljubio. Sada je to dozvolila.
„Volim te, zeko“, prošaputala je, kao da želi da me ne čujem.
- I ja tebe volim, dušo.
- Ti si bog.
„Znam“, odgovorio sam bez pretjerane skromnosti i čvršće je zagrlio.