Lucky Anatoly 4 dio

Tolik je bio student četvrte godine fizike i tehnologije, a da bi završio svoj završni kvalifikacijski rad, morao je pročitati nekoliko članaka iz stručnog naučnog časopisa. Nadzornik mu je dao spisak na izbor, i sa ovim komadom papira Tolik je otišao u čitaonicu svog univerziteta. Odatle je poslat u bibliotečku pozajmnu biblioteku, jer niko posebno ne traži tako visoko specijalizovanu naučnu periodiku. Bibliotekarka je mirno sjedila za pretplatničkom pultom i nije čekala nikoga. Izgledala je kao da ima oko 25 godina.

- Dobro veče, slušam te.

“Zdravo, evo”, rekao je Tolik i predao papir sa bilješkama svog vođe.

- Pa. Može doći do problema sa ovim. Činjenica je da je za 2002. i 2003. Imamo fajlove koji leže waaaay tamo. Električari su uzeli merdevine i menjaju abažure. Dakle, doći do tih polica bez njega uopće nije opcija. Dođi sutra prije ručka.

- Ne. Ovo neće raditi. Popet ću se na police i uzeti ga.

– Mladiću, police nisu dizajnirane da izdrže vašu težinu, ne možete se penjati na njih.

Tolik se okrenuo i hteo da se pomiri sa okolnostima, ali je onda, napuštajući biblioteku, ugledao ove električare i odlučio da od njih pozajmi merdevine. Poslan na poznatu adresu na grub način iu najboljim ruskim tradicijama, Tolik je već bio potpuno očajan, ali je onda otišao u bife i kupio malu tortu. U glavi mu je sazreo plan: šta ako potplati ovu bibliotekarku tortom i pošalje je da se penje po časopise.

- Evo. Za tebe je.

- Meni. Kako lijepo.

– Stvarno mi trebaju ovi časopisi. Danas je petak, a u ponedeljak moram sve da predam na potpis.

- O, nevolja je u tebi, mladiću. Idemo. Koliko ste teški?

– Oko 75-78 kg.

- Ne, to je mnogo.Naš menadžer teži otprilike isto, već smo provjerili da ga police ne mogu izdržati. I imam oko 55 kg. Sad ću se popeti, a ti me čuvaj odozdo.

- UREDU. Ustacu ovako i ako nesto.

„I ako se nešto desi, ne moram uopšte da tražim tvoju suknju, mladiću!“

– Nije mi to bilo ni u mislima.

– Zaista se nije tako dogodilo. Zar ti se ne sviđam?

- Nisam na to mislio. Samo se podigni malo više. plafoni su ovdje vjerovatno oko 4 metra. I zatvoriću oči da te ne osramotim.

- Pa, ne, otvori. Ako zeznem, kako ćeš me uhvatiti zatvorenih očiju?

Tolik je podigao ruke i dlanovima praktično dodirnuo njene vitke bokove. Primijetio je podignutu suknju, koja je prvobitno trebala biti uredski stil, ali je sada izgledala potpuno nekancelarijsko. A onda je krajičkom oka primijetio njene gaćice. Bile su roze sa bijelim tačkama. I mogla je da se izuje, ali iz nekog razloga nije htela i popela se na štikle. Stavila je jednu nogu na jedan red polica, a drugu na sljedeći red i tako ostala u Moj slobodan dan Mladiću, evo ih, ovi dosijei, ali godine koje su vam potrebne su malo dalje. Moramo malo napredovati. Idem dole sada.

- Nema potrebe. Pusti me da te odvezem.

- U smislu?

- Pa ti ćeš mi sedeti na ramenima. dalje na policama su jednostavno savijene i polomljene, teško će se popeti. inače bih te nosio na ramenima. koliko metara ima?

- Oh da, tačno. Upravo su to police koje naš menadžer nije mogao podnijeti. Pa, ako su ti ovi časopisi toliko potrebni, zašto te onda ne bih provozao. Jer sam spreman, nema problema. Voziću koga hoćeš na tortu!

Knjižničarka je još malo podigla suknju rukom i počela da sjeda.Tolik joj je rukama držao bokove, a zatim joj je pomjerao stopala iza leđa da se ne bi prevrnula s visine.

- Dobro, malo napred. Više naprijed", zapovjedila je, "ni ovdje." Ah, našao sam prave godine. Neću se baviti dosijeima, već ću uzeti samo pojedinačne časopise. Nije li ti teško držati me?

- Ne. Ne žuriš se.

- Da, samo što su malo viši. Ne razumijem. Sada ću ponovo stati na police i ispružiti ruku.

Knjižničarka je ponovo raširila noge na dva reda polica i popela se više, otkopčala potrebne godine i počela da se spušta. Bez mnogo ceremonije, ponovo je počela da sedi na Tolikovim ramenima. Ali činjenica je da je u to vrijeme istezao vrat i ramena. I nekako se dogodilo da joj je odlučio dati papirić s bilješkama kako bi provjerila ima li Akademija poslušnosti_nastavak članaka. Naravno, okrenuo se prema njoj. U tišini je uzela papir, ne gledajući ga, opipala ga nogama i sjela.

- Oh. Mnogo je zgodnije. A zadnjica je mekša. Brzo ću provjeriti jesu li ti naslovi članaka ovdje.

- M-mm-mm-mm-mm!

- Šta. Šta sebi dozvoljavate. Pogrešno sam seo. Zašto se tu suočiti. Ja sam pristojna devojka. Čekaj, mladiću, sada sam ovdje. Nisam htela. Bio sam čisto mehanički.

Postavila je nogu na policu uz nalet, ali je udarila petom. On je skočio, a ona se još više srušila, praktično na njegovo lice, utisnuvši njegov nos u svoje gaćice.

- Mmm-mm-mm-mm!

- Oh, izvini, sve su to štikle. Sad ću ih baciti.

Počela je da kuca cipelama pravo po udžbenicima jer su joj ruke bile pune. Tolik je počeo da joj pomaže da skine štikle, ali je jednom rukom morao da joj skine cipele sa stopala, Endorfin drugom da je drži za zadnjicu. Proces je trajao malo vremena.

- O moj Bože, kako je to ispalo neprijatno.

- Mmm-mm-mm!

– Mladiću, ne deruj na mene, ja još ništa ne razumem. I ove zvučne vibracije me čine nesposobnim da se koncentrišem na materijal.

Konačno joj je izuo cipele i pomislio da će sada osloboditi njegovo lice iz svog zatočeništva. Zakopan pravo u njene gaćice, bio je primoran da udiše njene mirise skoro ceo radni dan sedenja za stolom. Konačno je stavila obje noge na police s knjigama, ustala i Tolik je mogao slobodno disati.

– Oprostite mi, morao sam da se uverim.

- Ništa ništa. Gledate li moje članke?

- Da. Evo, našao sam jednog. Sada je drugi.

A onda je odjednom jedna od polica izdajnički zaškripala. Knjižničarka je odmah premjestila dio utega na policu u drugom redu, ali je i ona od povećanog opterećenja počela da škripi i savija, drobeći časopise. Uspostavili su kontakt očima. Knjižničarka je bila sigurna da je Tolik neće iznevjeriti. I nije razočarao. Po drugi put je Olechka_dio 5_1 djevojku pravo na lice. Osjetivši ponovo poznati miris, rukama joj je obujmio dupe. Bibliotekarka je počela da se smeje, a Tolik se smejao za njom.

- Pa, mladiću. Završio igru na internetu mi se smijati. Ja sam golicav. – Bibliotekarka se zakikotala i već je počela da se oseća prijatnije na njemu. – Sad ću pronaći drugi članak. Tamo ćete biti strpljivi, jer ste se našli u takvoj situaciji.

- Mmm-mm!

"Zamolio sam te da ne mukaš tamo." Oh, evo tvog članka. To je to, možeš sjesti i ja ću otići s tebe.

Tolik je čučnuo. Bibliotekarka je sišla, obula cipele i otišla pravo do svog stola da dizajnira časopise. Tolya joj je dao bibliotečku kartu i još uvijek osjećao njen miris na njegovom licu.

- Evo, uzmi ovo. Oh, šta imaš. – uperila je prst u Anatolijeve naduvane pantalone. – Vi, mladiću, imate vrlo korektnu reakciju, vidim. Kako se zoves?

- Tolja.

- A ja sam Julia.Jako lijepo. Pa pošto ti se svidelo, ajmo onda na čaj i tortu, moj radni dan se ionako završava za 5 minuta.

Stavila je čajnik, kesice čaja stavila u šolje, a u međuvremenu Tolik je rezao tortu.

“Da li ti smeta da skinem gaćice, inače su sve mokre od tvog balavljenja?”

"Da", promrmljao je, posramljen.

Julija je podigla suknju ispred njega, skinula ih i stavila u torbu.

- Izvoli. Ovo je mnogo bolje. mada ne. Verovatno nije zbog balavi. Samo sam mokra od svih ovih tvojih mukanja prema meni. Pogledaj kako se sve stisne. I na sreću, nema vlažnih maramica. I zašto bih sada išla kući sa mačkom koja šmrklja?

Kotlić je proključao, Julija je ulila kipuću vodu i oni su neko vrijeme sjedili u tišini, zauzeti ispijanjem čaja i jelom kolača. A Prisilni seks je sve bilo pojedeno, Tolik je odjednom odlučio zamoliti Juliju da nikome ne govori o tome šta se dogodilo.

- Pa ne znam. Djevojke i ja obično ovdje dijelimo naše avanture. Naš tim je mlad, a slučajevi su različiti. Ovakvih, međutim, nikada nije bilo. Stoga, mislim da mi jednostavno neće vjerovati ako vam kažem. Ali vredi pokušati, zar ne Tolja. Šta ako vjeruju u to?

- Pa, ne, molim te. Biće glasina. biće zadirkivanja.

- Oh, kome si ti potrebna. ko te poznaje. Uskoro ćeš biti demobilisan, moglo bi se reći.

Tolja je shvatio šta se od njega traži i počeo je da kleči i puzi prema njoj.

- Pa. Sad je ovo zanimljivo.

- Da ne budeš škripa unutra.

- Hajde. Prošlo je dosta vremena otkako mi je rađena leukoterapija.

Tolja je počeo nespretno da izvodi kunik, sav se zaprljao, a onda je shvatio da što se više trudi, sve više curi. Usmjerila mu je jezik prema klitorisu, da ga ne muči predugo i da brzo završi.I za nekoliko minuta, Anatolij je svojim ustima prihvatio njene mlazove vaginalnog iscjetka. Pokušao je nekako da se odmakne od ovog izvora životvorne vlage, ali njena bedra su mu već bila sklopila glavu u „trougao“ i morao je ponizno da čeka dok ona ne završi. Julija je izdahnula, oslobodila mu glavu i udarila ga nogom u grudi.

- Ne boj se. Neću nikome reći. Ove časopise još moramo da vratimo sa vama na njihovo mesto, ali električari neće uskoro vratiti merdevine.