Neobično poznanstvo

To je bilo prije deset godina. Ne sjećam se preciznije, i nema potrebe. Da li je sve bilo tako, ne mogu više da kažem. Vremenom se gubi povjerenje u tačnost sjećanja. Neću dokazivati ​​da li se to uopšte desilo. Vjerovali ili ne.

Jednog dana moj otac i mlađi brat i ja otišli smo da posetimo baku i dedu u malo belorusko selo na nekoliko nedelja u posetu. 300 kilometara dalje. Ljeto, velike vrućine, auto se stalno pregrijavao i nekoliko puta je morao stati. Po dolasku na mjesto svratili smo da vidimo rodbinu u gradu - tetku. Susret je bio buran i radostan. Putem smo se istuširali, a kako je vrijeme već istjecalo, odlučili smo da do kraja puta “izdržimo”.
Moji tetka i ujak su hteli da pođu sa nama, ali je bilo malo slobodnog mesta i odlučili su da povedu Vitju i. Alesju sa sobom. Vitya je Alesjin mlađi brat.
Nisam je dugo video - poslednji put je imala 11-12 godina. Onda smo se svađali jedni s drugima kada smo bili u posjeti mojoj baki, smišljali smo kako da nerviramo jedni druge, općenito je bilo raznih neprijateljstava. Jednom sam je video golu dok se prala u kupatilu, ali to tada na mene nije ostavilo veliki utisak.
Proteklih godina je procvjetala. Prosječne visine, tamnog, lijepog lica, živahnih, oštrih smeđih očiju - kao da u njima živi mali kreten, prilično širokih bokova i karlice (ovo je super, mnogi će razumjeti zašto ), i prelijepe pune grudi. Tada je imala 17 godina.
Kad smo se vozili do sela, krajičkom oka sam pogledala Alesyu. Takođe je bacila pogled na mene. Miša i Vitya - naša mlađa braća - bili su sretni što su nas upoznali i cijelim putem su nešto glasno govorili, tako da niko nije primijetio naše poglede.
Ironija sudbine je da smo mi, mladi ljudi, dobili jednu veliku sobu - Mishka i Vitya - veliki kauč, Alesya i ja - svaki je imao zaseban krevet, smješten jedan do drugog. Iza zavjese do zida.Ko bi znao kako se ovo može završiti!
Nas četvorica smo otišli u seosku diskoteku. Ali tu nije bilo ništa zanimljivo (samo par sporih trenutaka sa sestrom), i u dva sata ujutru smo se vratili kući. Skrasili su se. Alesya i ja smo, bez riječi, mirno legli da se djeca smire. Ali nisu hteli da spavaju - gurali su se sa sofe i udarali se jastucima. Pružio sam ruku Alesyi i.
. sreo joj ruku na pola puta.
Trebalo je djelovati. Ustala sam i otišla da smirim bebu koliko sam mogla. Šetajući pored njenog kreveta, osetio sam dodir na nozi. Naš poljubac je bio neverovatno dug i strastven. Imao je želju, nježnost, strast i odlučnost. Stavila sam ruku pod ćebe i počela da milujem mladu, čvrstu dojku, ne prekidajući poljubac. Trajalo je sedam do deset minuta - bilo je nemoguće otkinuti se. I tek sada sam primijetio da klečim ispred kreveta.

***

Deca su se smirila i tiho hrču - kasno je i previše je utisaka od prošlog dana. Sa sestrom se penjem pod ćebe sa strane nogu, ne zaboravljajući da počnem da milujem - odozdo prema gore. Sada bedra - nežno dodirivanje unutrašnje površine bedra vrhom jezika izaziva lagano podrhtavanje. Šteta što u ovom trenutku ne čujem tvoje disanje, sestro. Ne dopirem do tvoje mace i uopće je ne primjećujem. .pa, osim mog zadirkujućeg vrućeg daha. dišem na nju. I, općenito, već je vruće, vrijeme je da "isplivate" na površinu. Aroma mačkice počinje da vrti u glavi i neprimjetno opija mozak.
Grlim sestru i sada je nežno ljubim. Istovremeno milujem grudi, stomak, ramena i vrat. Vaše bradavice su postale tvrde i oštre. Prokletstvo, Leska, kakve sjajne sise imaš. Osećam koliko snažno i duboko tvoje srce kuca. Osećam tvoje ubrzano disanje. Čujem "Uzmi me!"Jednom rukom milujete me po leđima, po dupetu, drugom mi ga stavljate u gaćice i pohlepno hvatate moj penis i mazite ga.
. Ćebe je odavno bačeno u stranu. Šteta što ima tako malo svjetla, ali čak i u mraku vidim tvoje nestašne svjetlucave oči. Šteta što nema dovoljno prostora, ali barem smo bliže jedno drugom. Mjerač zadovoljstva za oboje prelazi 200%.
Spuštam usne do trbuha i pronalazim uredno obrijanu macu. Raširim noge i započinjem svoj čarobni ples. Kada dodirnem klitoris, ti se naglo savijaš, bučno hvataš vazduh i probija te iscjedak. Svršavaš veoma nasilno. Neverovatan Latvian rob potresa vaše telo. Tvoja maca se kreće trzavim pokretima prema mom jeziku. U ovom trenutku se izdižem, grlim te za ramena, ljubim te i ulazim u tebe. Već sam na ivici. Bez ikakvog trenja, ja sam u tebi. Ovo je nešto ludo. Očigledno, moj ulazak u tebe daje puno potpuno novih senzacija i. Događa te drugi orgazam. Nakon malo čekanja, počinjem grube, samouvjerene pokrete. I strmoglavo uranim u vrtlog koji nas je zahvatio. Napumpam, napumpam i poletimo do zvijezda. Iznad zvijezda. "Aleska, izluđuješ me, najbolja si!" Nasilno izbijam u tebe snažnim potokom, koji sa zahvalnošću prihvataš u sebe. Tijelo ti se trese. Gušite se od silnog osjećaja. Na svom jeziku osjećam tvoje slane suze. Sav si mokar od znoja i naših sokova. Barem ocijedite list!
Ne možete izdržati napetost, odmah zaspite. I ja cu malo odspavati.
Ne znam koliko je vremena prošlo. Idem da spavam na svom krevetu. Nije bilo dovoljno da nas uhvate. Ujednačeno disanje moje mlađe sestre ukazuje na njen dubok i srećan san. Sakrivam njene gaćice ispod jastuka i pokrivam Alesyu ćebetom. Poljubim je, odem u svoju sobu i zaspim.

Zaspim. Otvaram oči. Već je svijetlo. I osjećam da nešto nije u redu. I razumem šta se dešava. Ah, Lesya-Alesya. Dušo, već si se probudila i odlučila da mi prirediš malo jutarnje iznenađenje. .

Nastavlja se. .


Želim odmah da napišem da je bilo stvarno. Živim u Republici Uzbekistan. Moja elektronska pošta adresa [email protected]

I ja sam u početku samo maštao, ali se ukazala prilika. Otac je otišao na odmor, a majka i ja smo ostale same. Kupila sam u apoteci stimulativne kapi za žene, eto, tako mi je farmaceut rekao. Uveče sam dodala sve kapi u jednu šolju čaja (iako su mi u apoteci rekli da će to biti dovoljno za tri doze) jer nisam bila sigurna da će delovati.

Onda sam otišla u svoju sobu, par sati kasnije izašla sam do nje i videla da leži u svom krevetu, prišla sam joj i pitala da li spava ili ne, ona je odgovorila da je tek počela da pada spavala sam pitala da li zeli nesto masirao sam joj noge, nije bilo nista neobicno u tome posto je noge stalno bole a ja je obicno masiram ko voljenog sina.

Nisam čekao odgovor i bacio se na posao, bila je veoma zadovoljna. Pošto je bila samo u ogrtaču i donjem vešu, pomerio sam joj porub ogrtača na leđa, nije me sramota, ja to uvek radim da bi mi bilo zgodnije da masiram a i njoj se tako sviđa, osim togaovako mogu da pogledam njeno dupe. Masirajući joj noge primetio sam da ponekad zaspi i probudi se, nakon nekog vremena sam počeo da joj se penjem po unutrašnjoj strani butina bliže njenoj pički, tako da sam tu ostao nekoliko minuta, zatim dodirivao njenu macu, naravno, kroz gaćice, u tom trenutku se probudila. Još jednom je rekla da je dosta i otišla u kupatilo. Ostao sam da sjedim, bio sam težak.

Nisam znao šta dalje. I onda sam došao na ideju. Obično traži da joj trljam leđa dok se pere i, osim toga, kada je gola u kadi.Nemojte pogrešno shvatiti, jednostavno imamo veoma blizak odnos sa njom i zato se ona ne stidi mene, možda sam zbog toga počeo da me privlači kao stranac posebno zbog seksa.

Da se vratimo na ono glavno, iz nekog razloga me ovaj put nije nazvala, ali sam odlučio da joj ponudim da je istrljam. Namjerno sam sve skinula, ostavila samo gaćice, i otišla u kupatilo, nikad se ne zatvara jer kod kuće nikad nema stranaca. Kad sam otišao kod nje, stajala je pod tušem kao i uvijek, ponudio sam joj da joj protrljam leđa, prvo se iznenadila jer sam i sama ušla u njeno kupatilo i imala sam samo gaće. Ali ipak mi je dala sunđer. Počeo sam da je trljam po leđima, zatim sam se i ja popeo u kadu, rekavši da mi je tako zgodnije i dodao da bi mi bilo još udobnije da se nasloni na zid. Na ovo nije reagovala ni na koji način, ali je ipak naslonila laktove na zid.

Postepeno sam počeo da diram njenu guzicu svojim uspravljenim kitom, nije uopšte reagovala. Nakon toga sam počeo da joj brišem dupe, a onda sam sa strane, kao slučajno, počeo da joj dodirujem sise, ona opet nije uopšte reagovala, a ja sam smogao hrabrosti da počnem da joj brišem sise sunđerom dok stajala iza njenih leđa i nije se protivila. Vjerovatno su te kapi djelovale na nju ili je i ona bila samo uzbuđena.

Savladavši strah, bacio sam sunđer i počeo rukama da je milujem po grudima, a ni nakon toga nije ništa rekla, u tom trenutku sam pomislio da je pristala na sve, bio sam siguran da su te uzbudljive kapi uradile njihov posao, a ja sam je milovao jednom rukom. Drugom rukom je spustio gaćice do koljena i pritisnuo kurac uz njeno dupe. Ovo je sranje!!. Trznula se, okrenula se prema meni i ljutito viknula na mene i izašla iz kade, grdila me što sam sebi previše dozvoljavala i tako dalje.

Zamišljeno, pratio sam je u njenu spavaću sobu, izvinjavajući se za svoje ponašanje. Kada sam ušao da je vidim, vidio sam da leži na stomaku, još uvijek gola i jeca. Prilazeći joj, počeo sam da se izvinjavam dok sam je milovao po ramenima, onda se ona okrenula prema meni i legla na leđa, pitala je zašto sam to uradio, ako ne mislim da je neka drolja. Posle ovih reči, zagrlio sam je za ramena i počeo da je ljubim u obraz, ljubio njene oči, mokre od suza, tražio oproštaj, u tom trenutku ne znam kako, ali moji poljupci su prešli na njene usne, prvo su bili su poljupci u obraz i oči, ali onda je počela da odgovara na moje poljupce, iskoristivši trenutak, legao sam na nju i odmah raširivši joj noge ubacio kurac u njenu macu.

Počela je nešto gunđati i odgurivati ​​me, ali ništa me nije moglo spriječiti, nije imala dovoljno snage da se izvuče ispod mene, došao sam prilično brzo i, prekinuvši ritmičke pokrete, samo sam legao na nju, ona također prestao da se opire i ležao plačući. Nakon nekog vremena, ljutito je rekla da izađete iz svoje sobe. Ne rekavši ništa, ušao sam u svoju sobu i šta sam mogao reći.

U svom krevetu dugo nisam mogao da zaspim, stalno sam razmišljao šta će biti sutra, kako ću je pogledati u oči. Sutradan sam se probudio rano, odmah sam izašao napolje, kasno popodne sam se vratio kući, majka mi je još bila u spavaćoj sobi, brinula sam se za nju i ušla tamo, još uvek je ležala gola, shvatio sam da je danas uopste nije ustala od pastela prilazeci joj pitam je sta se skida (glupo sam postavio pitanje mislim da sam je juce jebao na silu), odgovorila mi je i pitanjem kako treba da se oseca nakon jučerašnjeg dana. Sjedio sam oko sat vremena moleći za oproštaj.

Onda je rekla da mi ništa neće oprostiti, ali je ipak rekla da samo zaboravim na to, rekla je i da se urazumi i onda ćemo pričati o mom postupku. Izašao sam u hodnik, ona je krenula za mnom i otišla u kupatilo, dugo je ostala tamo, počeo sam da brinem za nju, samo nisam sebi nešto uradio, već sam se psovao za juče. Onda je izašla iz kade i sela preko puta mene na sofu, oči su joj bile potištene, nosila je samo kratki svileni ogrtač, kada je ustala za cigarete, primetio sam da nema gaćice ili grudnjak, uprkos ozbiljnosti situacije, ovo me je opet uzbuđivalo.

Sedeli smo tako oko 30 minuta. Rekla je da donesem očev konjak sa kredenca, ja sam joj poslušno donio konjak i ne znam zašto dvije čaše, vidjevši to ona se opet unervozila i bacila jednu čašu u mom pravcu, pritom prilično glasno vičući da ako sam je jebao onda da pijem konjak sa njom. (to je zato što nikada nisam pio alkohol pred njom).

U isto vrijeme, moja majka je dodala da je htjela da se napije ne zbog zabave, već zbog moje jučerašnje akcije. Sipala je čašu i odjednom popila punu čašu, nikad nije tako pila, odmah si je natočila drugu čašu, nije tražila ni užinu ni nešto da popije, a ja nekako nisam čak i sama shvatim, nakon druge čaše ponovo je počela da puši. Vidio sam da se osjeća mnogo bolje, sjedila je zavaljena i zatvorenih očiju. Jasno je da od jutra ništa nije jela.

Nakon što sam popila još dvije čaše, sa gađenjem i pijanim očima me je pogledala u oči i pitala da li volim nasilno jebanje vlastite majke, rekla je to upravo ovim riječima i sa određenim gađenjem. Ali odmah je briznula u plač, plačući, opet je rekla da joj to više neću, ali molećivim tonom. Natočio sam joj još jednu čašu konjaka i rekao joj da se smiri.

Nije ni čula moje riječi, već se brzo napila, ali je popila svoj konjak. Počela je da mi govori da sam pogrešio, da je u mojim godinama uobičajeno želeti seks, ali trebalo je da nađem neku devojku koja odgovara mojim godinama, a ne da silujem majku. Nakon ovih riječi prišao sam joj, zagrlio je za ramena i ponovo je zamolio da mi oprosti. Skinula je moje ruke sa svojih ramena i otišla u svoju spavaću sobu ne govoreći ništa. Krenuo sam za njom, moleći je da mi oprosti, majka je sjela na rub kreveta i nastavila da jeca.

Seo sam do njenih kolena i ponovo se poceo izviniti, ne znam zasto, ali sam rekao da sam, ipak, juce bio veoma prijatno sa njom, posle mojih reci je prestala plakati i pogledala me u oci, ja prišao njenim usnama i lagano počeo da se ljubi, nije odgovarala na moje poljupce, već je zatvorila oči. Počeo sam da je ljubim neuzvraćeno, a onda se nešto desilo, pala je i ležala zatvorenih očiju. Shvatio sam da je to bio trenutak - ili da ili nikad. Legao sam na nju i nastavio da je ljubim, nakon jednog trenutka je počela da odgovara na moje poljupce, ukratko, opet sam je jebao ali bez nasilja.

Došao sam prilično brzo i zaspali smo na njenom krevetu.Sljedećeg jutra opet mi je počela zamjerati što sam iskoristio činjenicu da je pijana, ali ne kao juče. Zagrlio sam je i počeo da je milujem i imali smo seks, već zajednički. To je trajalo par dana, nakon par dana sam primetio da i ona vec uziva u seksu sa mnom, posle toga smo imali sve: pusnje i analni seks, ukratko, pokazala mi je da zna da jebe bolje od bilo koje kurve ili prostitutke.

Ukratko, jebali smo se svuda, u kuhinji, u kupatilu, u hodniku kad je dolazila sa posla, kuci sam hodao samo u šorcovima, a ona je bila samo u ogrtaču bez donjeg veša, već smo Julia2 da smo bili majka i sin, bili smo sa njom Nismo pricali o ovoj temi, verovatno jednostavno nije imala dovoljno seksa u svom intimnom zivotu ranije, ispala je stvarno perverzna sa mnom, progutala mi je spermu, svidelo joj se da mi liže jaja i anus, zahtevala je grube reči tokom seksa, stalno me je pitala tražio sam je da mi glasno proguta spermu, da želi seks sa mojim drugaricama, posle seksa je rekla da priča samo od uzbuđenja i to je sve.

Ali po dolasku mog oca, sutradan je rekla da prestanemo s tim, a na moju molbu je odgovorila da će me jebati samo zadnji put. I započeli smo seks pošto je moj otac bio na poslu, opet me je za vrijeme seksa tražila da je jebem svaki dan, da je htjela i kad je tata kod kuće, rekla je da hoće da mi popuši kurac dok tata gleda TV i pa dalje, jako sam se obradovao njenim rečima, ali posle seksa je opet rekla da je sve rekla u naletu strasti, da se više nećemo seksati.

Ovo je bio poslednji put da sam imao seks sa njom, tačnije, još mnogo puta sam je nagovarao, ali nije dala.Čak i kada je moj tata ponovo otišao na službeni put na godinu dana, ona me je odbila rekavši da će radije naći ljubavnika nego da se zajebava sa mnom, da je to pogrešno i da zaboravimo na to. Ali kako da zaboraviš ovo, nakon nje me nijedna žena ne uzbuđuje toliko kao ona, izluđuje me sama pomisao da jebem majku.

Ali ni dan-danas ne gubim nadu da ću ipak imati seks sa svojom majkom, uprkos njenoj molbi da zaboravim na ovaj incident, čim ostanemo sami sa njom, podsećam je i počinjem da je gnjavim, ali nažalost, nema rezultata još. Danas imam 30 godina, imam dvoje djece, ali je i dalje želim. Ne znam koliko sam žena pojebao nakon nje, ali nijedna od ovih kurvi nije se jebala kao ona, čak sam jednom pojebao i majku svoje prijateljice, ali mi se nije svidjelo s njom. Sada razmišljam kako da svoju suprugu naviknem na grupni seks, jer mi redovni seks sa njom ne pričinjava zadovoljstvo dok je ne nagovorim. VOLIM OVO!

Napišite mi šta da radim dalje, kako da nagovorim mamu na ponovni seks i kako da nagovorim ženu na grupni seks, ko god mi pomogne da nagovorim ženu će biti prvi sa njom u grupnom seksu - ovo će biti moj i njena zahvalnost na pomoći. Garantujem ovo. Čekam vaša pisma. Autor - Zhamshid.


U jeku majčine bolne sahrane koja razdire dušu, tokom sahrane, prvi put sam pomislila: da li da odustanem od venčanja. Dvadeset prvi avgust mi se činio potpuno neprikladnim danom, Džone Veskot - potpuno nesposoban čovek da bude muž, i nisam mogla da se zamislim u dugoj venčanici koju mi ​​je ljubazno ponudila gospođa Veskot. Verili smo se na Božić kada je moja majka tek počinjala da umire, a umrla je u maju - ranije nego što se očekivalo. Kada je sveštenik rekao: „Otišla nas je retka duša, koja je dala hrabrost i radost bližnjima“, pogledao sam u plavičasti svod crkve i pomislio: „Mama ne bi poželela da živim pored takve osobe“. Džon je, naravno, pitao da li treba da putuje iz Bostona na Analno poznanstvo. Rekao sam ne". I nije došao: iz poštovanja prema mojoj nezavisnosti, i tako dalje i tako dalje. Nisam shvatio da mi je jednostavno bilo neugodno da ga opteretim svojom tugom.
Nakon sahrane, donijeli smo kući malu urnu u kojoj je bio pepeo moje majke i nastavili da zabavljamo sve koji su došli da nam izraze saučešće: gomilu tatinih kolega sa pravnog fakulteta, nekoliko njegovih bivših učenika, ujaka Stevea i njegovu novu suprugu, naši rođaci (Lizzie i ja ih obično zovemo "Nešto broj jedan" i "Nešto broj dva"); bivše komšije koje su prijatelji sa našom porodicom još od onih davnih vremena kada mamine skulpture još nisu bile u prodaji; prijatelji moje majke iz svijeta umjetnosti; majčine sestre; moji školski drugari; komšije čiju sam djecu nekada čuvao; moj najbolji prijatelj sa fakulteta; Lizini prijatelji i mnogi koje jednostavno nisam prepoznao. Predugo živim daleko od kuće: prvo na fakultetu, sada na pravnom fakultetu.
Moja sestra, tata i ja metodično smo kružili prostorijom. Tata je ponovo grlio sve koji su ušli.Nije bilo važno da li su ga tapšali po leđima ili rukovali, on je povukao osobu prema sebi i zagrlio je: video sam kako su noge grljenih odletele od poda. Lizi i ja smo dozvolili bilo kome da nam uradi bilo šta: lupi nas po ramenu, gladi po glavi, pritisne nas na prsa, tužno pogleda u oči - sve ćemo izdržati.
Tata je upravo davio našu čistačicu, gospođu Ellis, u naručju kada se gospodin Decuervo pojavio u dnevnoj sobi s koferom u rukama. Pošto je skoro ispustio gospođu Elis, tata je odlučno krenuo ka gospodinu Decuervu, zgrabio ga u naručje, i obojica su se, stenjajući, zanjihali u strasnom, bezmuzičkom valceru. Sestra i ja sjedile smo na sofi i, pripijene jedna uz drugu, gledale kako tata suzama vlaži vrh glave svog prijatelja, maminog ljubavnika.
Kada sam imala jedanaest, a Lizi osam godina (zadnje ljeto je provela gola, bez kupaćeg kostima), gospodin Decuervo i njegova kćerka Gisela, također skoro osam godina, bili su u posjeti našoj kući na selu u Maineu. Ovu kuću smo naslijedili od našeg oca, sa strane Spencera, a tata i ujak Stiv su je zajedno posjedovali. Tu smo provodili svaki juli (voda je hladnija, vrijeme je bolje), au avgustu nas je zamijenio stric sa djecom i domaćinstvom. Tata se prema bratu odnosio na isti način kao i mi prema našim rođacima, tako da su se porodice ukrstile samo na večeri na dan dolaska.
Te godine gospodin Decuervo nas je posjetio samo sa svojom kćerkom, bez supruge: morala je otići u svoju domovinu, Argentinu, kod bolesnog rođaka. Uopšte nismo bili uznemireni. Madame Decuervo je bila profesionalna majka i moja sestra i ja smo se osećale nelagodno u njenom prisustvu. Tražila je da operemo bobice prije nego što ih pojedemo, da nas odmorimo nakon večere, da nanesemo losion za sunčanje i ujutro pospremimo krevete. Nije bila loša žena, ali dosadna.Set osnovnih ljetnih pravila koje je ustanovila naša majka bio je kratak: ne jedi ništa pljesnivo ili crvljivo, ne plivaj sam, i što je najvažnije, ne usuđuj se buditi majku prije osam ujutro, osim ako, naravno, ne krvariš. ili umiranje. To je sve. Međutim, gospođa Decuervo je, sa krivim pogledom na svoju majku, neprestano pokušavala da doda nešto na ovu listu. Mama joj je uvijek bila ravna, nije ulazila u svađe i nastavila živjeti na svoj način. Jasno nam je dala do znanja da ćemo se sami morati boriti protiv ljudi poput Madame Decuervo. Decuervos su se razveli kada je Gisela bila na drugoj godini na arhitektonskom institutu.
Voleli smo lepu, preterano poslušnu Giselu, ponekad smo je ismevali, a onda smo je voleli još više jer se nikada nije žalila, čak ni na mene. Sviđao nam se i otac porodice. Sretali smo ih na piknicima i praznicima. Gospodin Decuervo se nikada nije šalio na račun nas, naprotiv, bio je pun komplimenata i uvijek je mojoj sestri i meni poklanjao neobične suvenire, koji su dobro došli. Kada sam se umorila od svoje kovrdžave frizure i počela da rastem kosu, dao mi je srebrne ukosnice, a za Lizi, koja je strastveno čitala od svoje treće godine, doneo je šik obeleživač od prave kože. Razmotali smo poklone, a moja majka je stajala u blizini i smejala se njegovoj ekstravaganciji.
Sjećam se kada su stigli, svi smo sjedili na verandi. Prvi je iz auta iskočio gospodin Decuervo, koji je, zahvaljujući svojoj bujnoj zlatno-smeđoj kosi, ličio na rascvjetao maslačak. Bio je odjeven u žutu majicu i smeđe farmerke. Gisela je ličila na njega kao dva zrna graška u mahuni, samo što joj je kosa bila skupljena u punđu i samo nekoliko čupavih lokna uokvirilo je preplanulo lice.Da pokrije nekoliko stepenica koje su ih dijelile od verande, Gisela je uhvatila oca za ruku i odmah sam osjetio nježnost prema njoj: prvo, ona ne krije da voli svog tatu, kao što ja volim svog; drugo, ne krije da se boji svih nas, a možda i ne svih, ali mene lično. Lizi se retko koga plašila: nije dugo digla pogled sa svojih knjiga i nije imala vremena da utera strah.
Roditelji su sišli sa trema da ih dočekaju. Ogroman tata bez košulje nosio je izblijedjele plave pantalone koje je držala slaba elastična traka ispod njegovog ogromnog trbuha; njegova pjegava leđa, mokra od znoja, bila su jarko crvena, kao i uvijek ljeti. Čim je tata izašao na sunce, crvena kosa na njegovoj glavi, ramenima i grudima planula je od vatre. Bio je ponosan na svoje porijeklo, jer su Spenceri bili napola Vikinzi. Mama je bila u svom uobičajenom ljetnom odijelu - crnom dvodijelnom kupaćem kostimu. Ne sećam se nijednog drugog na njemu. Uveče je ovom kostimu dodala jednu od košulja svog oca i umotala se u nju kao kimono. Nekoliko godina kupaći joj je pristajao kao rukavica, naglašavajući njen ravan stomak, pa čak i preplanulost; drugih godina koža je djelovala izgoreno i naborano, a sam kupaći kostim je na nekim mjestima bio širok, na nekima uzak. Mama je tada previše pušila i izašla je na trem da pročisti grlo. Ali tog ljeta kupaći joj je izvanredno pristajao, i voljela je da skače sa verande u očev zagrljaj, a njena duga kosa bi ga šibala po licu, a on bi je vrtio oko sebe i smiješio se, smiješio.
Roditelji su poljubili gospodina Decuervauxa i Giselu, mama je podigla šarenu platnenu torbu, tata je pokupio kofer, a oni su uveli goste u kuću. Našu daču smatrali smo pravom palatom. I Lizi i ja smo sa velikim značajem izjavile našim prijateljima: „Provodimo odmor u seoskoj kući, dođite da nas posetite ako vašim roditeljima ne smeta.”Voleli smo da pozivamo, voleli smo da spomenemo vikendicu u prolazu, kao nešto što se podrazumeva, i shvatili da je to u suštini bilo čudo, pravo čudo. Borovi i breze spuštali su se od kuće gotovo do same vode: nekoliko koraka uz mahovine obrasle gromade - i prosiječeš mirnu prohladnu površinu, a male sive ribice pletu se između gomila ispod napuklih šetališta, plivaj sasvim blizu ili juri dalje. ispod vesala, čim spustiš naš stari plavi čamac na vodu.
Sama kuća se sastojala od tri spavaće sobe, čajne kuhinje i ogromnog dnevnog boravka, koji je bio upola manji od kuće. Dvije spavaće sobe za odrasle bile su vrlo male, bilo je mjesta samo za široki otoman s prekrivačima u pastelnim bojama: žućkastim s ružama u roditeljskoj i bijeloj s plavim tratinčicama u drugoj sobi. Dječija soba je bila mnogo prostranija: cijela spavaonica sa tri kauča i raznim prekrivačima i jastučnicama. Jastuci su uvijek bili vlažni i mirisali na bor i sol, a moji su mirisali i na parfem Ma Griff, jer je ispod njih uvijek ležao mamin šal. Tuš se nalazio napolju, iza zelene plastične zavese, a u kući, pored roditeljske spavaće sobe, bilo je i obično kupatilo.
Gospodin Decuervaux i Gisela su se tako prirodno uklopili u našu ljetnu rutinu, kao da su svako ljeto provodili s nama, a ne samo prošlog ljeta. Ovaj mjesec će mi zauvijek ostati u sjećanju kao oličenje sporosti i gracioznosti. Ustajali smo rano, uz pevanje i voskanje ptica, i pripremali doručak: ako su se roditelji već probudili, kuvana je kaša ili prepečen tost, ako su roditelji spavali, odrezali smo sebi parče pite ili napunili stomak sa hladnim špagetima, ili čak samo marshmallowom. Mama je obično prva ustajala. Popila je šoljicu kafe, počešljala nam je i isplela kosu i pustila je u sva četiri pravca.Ako bismo išli "u ekspediciju", ona bi stavila velike sendviče i malo Rad sa klijentom u ranac na vojničko ćebe. Kad bismo trčali da plivamo, ona bi jednostavno stajala na verandi i mahala za nama. Do ručka bismo se Cekao sam 4 deo, jeli sve što nam dođe pod ruku i opet bježali na jezero, ili u šumu, ili u obližnji grad: šta ako su gradska djeca bila raspoložena da se igraju s nama. Ne znam šta su odrasli radili po ceo dan. Ponekad su silazili i na jezero da se kupaju, ponekad sam viđao majku u šupi koja joj je služila kao atelje. Ali kada smo se vratili, oko pet ili šest sati, odrasli su već pijuckali džin-tonik na verandi i izgledali sretni i spokojni. Nije bilo boljih trenutaka od ovih cijeli dan.
Uveče, nakon večere, tate su prali suđe, a mama je pušila na verandi slušajući Arethu Franklin, Billie Holiday i Sam Cookea, a onda odlučno ugasila cigaretu i nas četvero smo počeli plesati. Mi djevojke smo se migoljile, trzale, gazile i ljuljale, marljivo kopirajući svoju majku. Ubrzo su se na pragu dnevne sobe pojavili tate sa kuhinjskim krpama i kriglama piva u rukama. Onda se majka okrenula ocu - uvek njemu prvom:
- Pa, Danny, hoćemo li plesati?
Stavila je ruku na njegovo rame; zablistao je, pružio peškir gospodinu Decuervauxu, stavio pivo na pod i počeo da pleše sa neprijatnom gracioznošću, premećući nogama i smešeći se. Ponekad je mahao rukama i pretvarao se da je ili ogromna riba ili medved, dok se majka kretala lagano i sanjivo, potpuno se pokoravajući muzici. Plesali su uz nekoliko melodija zaredom - sve do tatinog omiljenog Fats Domina. Nakon toga se tata, puhnuvši, srušio u stolicu. A mama, ostavljena sama nasred sobe, pucnula je prstima i zaljuljala se u ritmu.
"Gaucho, prijatelju, igraj s njom, inače ću dobiti moždani udar", rekao je tata.
Pravo ime gospodina Decuerva bilo je Bolivar, ali sam to saznao od Lizzie tek nakon sahrane. Uvijek smo ga zvali gospodin Decuervo, jer nam je bilo neugodno izgovoriti nadimak Gaucho. Graciozno slegnuvši ramenima, gospodin Decuervaux je bacio oba kuhinjska krpa tati i, i dalje gledajući tatu, napravio korak u maminom pravcu - ovaj put uz muziku.
„Trčaćemo sutra ujutro, Dan, i vratićemo te u formu da možeš da plešeš celu noć“, rekao je.
- Koji drugi "bivši". U ovoj slatkoj formi sam već dvadeset godina. Šta vratiti?
Svi su se smijali; Gospodin Decuervo i mama su se pogledali, ona je prišla tati i poljubila ga u čelo posuto znojem. Zatim je uhvatila gospodina Decuerva za ruku i izvela ga na sredinu dnevne sobe. Kada je plesala sa tatom, njene sestre bi se kikotale, pa čak i stajale pod nogama, kao tokom porodične igre badmintona, gde dvoje ljudi drže rekete i svi učestvuju. Kada je moja majka plesala sa gospodinom Decuervom, gledali smo plesački par, kako sedi na stolici za ljuljanje na verandi ili na prozorskoj dasci, i plašili se da se pogledamo. Plesali su samo brze plesove, plesali kao da su ovo čekali cijeli život. Mamini pokreti postajali su sve uglađeniji, puni smisla, a gospodin Decuervo je oživio, obasjan, kao da ga je iz mraka oteo jarki snop svjetlosti. Tata je plesao dok je živio: bučno, dobrodušno, podrugljivo, pomalo teško; ali gospodin Decuervaux - obično tih, zamišljen i ozbiljan - dok je plesao Rybkinova priča_1 svojom majkom, bio je potpuno preobrazen. Činilo se da leti: srećan, nadahnut, sad gazi majku, čas kruži oko nje i oko nje, odgovara na svaki njen korak, svaki gest. Svima su nam se redom smješkali i opet se okrenuli jedno drugom odjednom ozbiljnijim, strastvenijim pogledima.
"Opet pleši s tatom", rekla je moja sestra. Govorila je u ime svih nas ostavljenih. Mama je uputila Lizi poljubac:
- Dobro, draga, sada. - Okrenuvši se obojici, uz Analni safari 2 dio je objavila: - Pa, nagoveštaj je zvučao glasno i nedvosmisleno. Hajde da napravimo pauzu, Gaučo. Vrijeme je da ove majmune stavimo u krevet. To je to, devojke, u svoje krevete. Već je kasno. A troje odraslih otpratilo je troje djece, prvo u kuhinju da popiju mlijeko, zatim u kupatilo da se operu, operu zube i namažu losionom opečena ramena - i, konačno, u našu prostranu spavaću sobu. Spavali smo, na Giselino veliko čuđenje, u gaćama i majicama.
- Bez pidžame. - nije vjerovala prve večeri. Samodopadno sam frknula:
- Ovo ovde nema koristi.
Odrasli su nas poljubili i otišli, a mi smo ležali i slušali pucketanje oraha i prigušeni razgovor uz karte: odrasli su igrali džin ili poker i slušali Dinah Washington i Odettu. Jednog dana sam se probudila oko ponoći i otišla kroz dnevnu sobu u kuhinju da uzmem piće i provjerim da li je na tanjiru ostala pita od jagoda. I odjednom sam ugledao svoju majku i gospodina Decuerva. Grlili su se. Bio sam iznenađen i zbunjen. Do tada sam gledao mnogo filmova i shvatio: ako neko nekoga tako čvrsto zagrli, treba da se poljubi. Sigurno. To uopće nije ličilo na zagrljaj mame i tate koji sam poznavao. Djelomično zato što je tata bio dvadeset centimetara viši i četrdeset do pedeset kilograma teži od mame. Stoga se nisu grlili nimalo kao u filmovima: sićušna, krhka crno-bijela žena bila je izgubljena u kandžama ogromnog ružičasto-narandžastog čovjeka i gledala ga kao da je div. Ali pored gospodina Decuervauxa, moja majka je stajala kao sestra i brat, obraz uz obraz, oboje vitki, širokih ramena, dugih, golih, preplanulih nogu.Mamine ruke bile su ispod majice gospodina Decuerva. Verovatno je osetila moj pogled. Polako je otvorila oči.
- Dušo, uplašila si nas. Gospodin Decuervo i ja smo samo poželjeli laku noć jedno drugom. Pa, idi u toalet, a ja ću ti ušuškati ćebe, ako želiš?
Nije se dodvoravala, ne, jednostavno je objasnila da sam joj ja važniji od gospodina Decuerva. Odvojili su se jedno od drugog tako brzo i neprimjetno da sam odmah zaboravio kako izgledaju zajedno. Klimnuo sam majci; Ono što sam upravo video već je počelo da mi se pretvara u uobičajeno „laku noć“, jer majka grli i ljubi sve svoje bliske prijatelje za rastanak. Kada sam se vratio iz kupatila, gospodin Decuervo je nestao, a majka me je čekala i gledala u mjesec. Odvela me je u spavaću sobu, položila i poljubila: prvo u čelo, pa u usne.
- Spavaj, glupane. Do jutra.
- Hoćeš li ujutro napraviti palačinke s borovnicama. Činilo mi se da je sada vrijeme da molim za nešto.
- Videćemo ujutro. Spavaj.
- Pa, mama, molim te.
- Dobro, sutra je jutro od borovnice. Sada idi na spavanje. Laku noć, zeče. “Na trenutak je zastala na pragu, pogledala me i otišla.
Tata je rano ustao i otišao na pecanje sa prijateljima na jezero. Odlazio je svake subote, obukao staru majicu, vezao crvenu maramu na ćelavu glavu, uzimao kutiju udica i mamaca, a vraćao se obično oko tri sata. Gospodin Decuervaux se zakleo da je spreman da očisti, skuva i pojede svu ribu koju je ulovio, ali ništa ga neće natjerati da provede cijeli dan u društvu strastvenih ribara u bejzbol kapama i bijelim čarapama. Kad sam se probudio, osjetio sam miris kafe i zagrijanog ulja. Gisela i Lizzie više nisu bile u krevetu.Bio sam užasno uznemiren: molio sam mamu za palačinke i sam ih prespavao. Vjerovatno nije ostala ni jedna palačinka. Gospodin Decuervo i Lizzie su sjedili za stolom i završavali svoje palačinke. Mama je češljala Giselinu kosu na Neobično poznanstvo sofi u dnevnoj sobi. Češljala ga je mnogo pažljivije od mog, i nije je stalno tapšala po ramenu da bi sedela mirno. Međutim, Gisela je ipak mirno sjedila, nije se vrpoljila i nije vrištala ako bi joj četka zapela za kosu. Bila sam spremna da se naljutim na sve i na sve, kad mi je majka odjednom namignula i rekla:
- Hare, tvoje palačinke su na šporetu. Gaučo, molim te, skini tanjir za Ellen, verovatno je vruće.
Gospodin Decuervo mi je dao tanjir palačinki: velike, hrskave kruške, izdašno začinjene tamnoljubičastim mljevenim borovnicama. Zatim je otkinuo komad papirnog ubrusa, stavio viljušku i nož na njega i potapšao me po obrazu. Dlan mu je mirisao na kafu i cimet. Znao je moj ukus i odmah mi je približio puter, med i sirup.
- Da sipam sok. - pitao.
Klimnuo sam glavom. Krišom sam zurila u njega, ali sada uopšte nije ličio na čoveka koji je noću tako čudno grlio moju majku.
„Mirovečke palačinke, Lejla“, rekao je.
- Da, mama, veoma je ukusno. „Pokušavao sam da budem u korak sa porodicom Decuervo u sofisticiranosti manira, ali nije bilo lako: Gisela je rekla „molim“ i „hvala“ za svaku glupost.
Mama se nasmiješila i zakopčala Giselinu kosu. Već je bilo vruće. Brzo sam progutao palačinke i šutnuo Lizzie ispod stola.
- Otišao.
„Prvo, operi lice“, rekla je mama.
Gurnula sam lice ispod kuhinjske slavine, a moja majka i gospodin Decuervo prasnuli su u smijeh. Pobedonosno podigavši ​​glavu, izvukao sam devojke napolje. Zgrabili smo peškire sa užeta i potrčali što smo brže mogli prema jezeru.
“Ko je zadnji, budala je”, vrisnula sam divlje, pala s mosta kao torpedo i zaronila u hladnu površinu nalik na ogledalo. Gisela i Lizzie su uskočile za nama, a mi smo se prskali i igrali dok tata nije stigao s cijelom kantom ribe. Iskočivši iz džipa, mahnuo nam je i rekao da će dva dana, od jutra do večeri, svi jesti samo ribu. Stenjali smo, pretvarali se da držimo nos, a on se nasmijao i ušao u kuću.
Sunčani dani, slični jedan drugom, protezali su se u nizu: plivali smo, pecali s tatom s mosta; jeli sendviče s maslacem od kikirikija i želeom na brodu; ljuljao se na stolici za ljuljanje na verandi i pio narandžasti Crush. A onda je padala kiša čitavu sedmicu. Jednog jutra smo se probudili i čuli kako kapi bubnjaju i plešu na krovu. Mama je gurnula glavu kroz vrata:
- Dragi naši, stiglo je loše vrijeme. Šta kažete na tost sa kakaom i cimetom?
Obukli smo pantalone i džempere i otišli u kuhinju. Mama Nedostajati_1 već postavila tanjire i šolje i započela je uobičajeni ritual kišnih dana: počela je da priprema sangriju. Prvo je napunila tri šolje putera od kikirikija sokom od narandže iz velikog bijelog kanistera. Tada je počela da seče sve narandže, limune i grejpfrute koji su bili u kući. Dozvolila mi je da polijem voće rakijom, Gisela me je zadužila da bacim šećer, a Lizi je dobila ono najvažnije - isprazniti bocu crnog vina na cijeli nered. Ne sećam se da su moji roditelji pili bilo šta osim sangrije tokom kišnih dana. Onda je mama izašla na verandu da popuši jutarnju cigaretu; tada je tata sišao iz spavaće sobe i krenuo za njom na verandu. Počeli smo da se igramo "uhvati ribu". Krajičkom oka sam ugledao svoje roditelje kako udobno sede jedan pored drugog na pletenom kauču.Nekoliko minuta kasnije gospodin Decuervo je sišao, pogledao na verandu i odmah se zakopao u prvi stari časopis na koji je naišao.
Na kraju smo odlučili da odemo u svoju sobu i igramo Monopoly, jer odrasli nisu hteli da nas zabavljaju. Nakon dva sata, koje sam ja uglavnom proveo u zatvoru, a Lizi - nespretno zaboravljajući da naplati kiriju, mala Gisela nas je potpuno bankrotirala i nas troje smo otišli u kuhinju na užinu. Uglavnom, svi kišni dani pretvorili su se u jednu beskrajnu zakusku, ponekad manje ili više sofisticiranu, isprekidanu društvenim i kartaškim igrama, kao i cviljenjem i zavijanjem. Kontinuirano smo puhali sok i sok, grickani sir, banane, kolačiće, kobasice, kukuruzne pahuljice i tvrdo kuvana jaja. Odrasli su jeli sir i krekere i pili sangriju.
Sjećam se da su na kraju dana moji tati napeto čitali, sjedili u svojim stolicama, mama je otišla u svoju sobu da pravi skice, a mi smo bili zapanjeni od dosade. Otišavši po cigaretu, majka je pronašla sljedeću sliku: ja sam pažljivo precrtavala svoje ime prstom po medu koji se raširio po stolu, a Lizzie i Gisela su metodično kidale nadjev sa plave sofe.
- Gospode Bože, Ellen, ne diraj ovaj prokleti med. Liz, Gisela, prestanite odmah. Ostavite sofu na miru. Ako vam se sviđa, izađite napolje i plešite po kiši.
Muškarci su s mukom digli pogled od čitanja, kao da se vraćaju sa dalekih putovanja.
„Stvarno, Lila.“ počeo je tata.
- Lejla, napolju pada kiša. Mi ćemo se pobrinuti za njih”, rekao je gospodin Decuervo.
- Već sam ga pogledao. Rezultat je očigledan. - Mama se sarkastično nasmešila.
- Mama. Da li je istina. Možemo li izaći na kišu. Skinuti sve i trčati po kiši?
- Pa, naravno, skini to.Koja je svrha pokvasiti stvari. Slavino detinjstvo_1 kostimi takođe nisu potrebni - malo je verovatno da će se gomila posmatrača okupiti u dvorištu.
Dok mama nije došla k sebi, pojurili smo na verandu, strgali se i uz urlik skakali u blatnjavu travu, prezirući i sažaljevajući svu djecu koja su bila prisiljena sjediti u kući.
I počeli su da se igraju "boginja-na-kiši". Suština igre je bila da se pogladiš, izložiš se mlazovima kiše i izvikneš čarolije, odnosno imena svih koje poznaješ. Onda smo igrali baštovana, tag, crveno-zeleno svetlo, loptu, i sve je bilo neverovatno klizavo, mokro, nestvarno u sivom velu kiše. Roditelji su nas gledali sa verande.
Kada smo se konačno vratili kući, uzbuđeni, oduševljeni sopstvenom veličanstvenom vlažnošću, umotali su nas u frotirne peškire i poslali da se sušimo i oblačimo za večeru.
Mama nas je počešljala i pripremila sos za špagete. Tata je sjekao salatu, a gospodin Decuervo je napravio tortu od jagoda, stavljajući svjetlucavu piramidu od bobica u sredinu torte. Bili smo na vrhuncu blaženstva. Odrasli su se puno smijali, pijuckali ružičastu sangriju i bacali povrće poput žonglera.
Nakon večere majka nas je odvela u dnevnu sobu na ples, a onda je nestalo struje.
- Sranje. - ogorčen je tata u kuhinji.
- Đavo zna šta. - ogorčen je gospodin Decuervaux, a mi smo ih čuli kako se smiju i psuju kako lutaju po mraku u potrazi za baterijskim lampama.
- Drage dame, konjica je stigla. - Tata se naklonio, vrteći baterijsku lampu u ruci.
- američki i argentinski DIRIZIONS, seftora y senoritas. Nikada ranije nisam čuo gospodina Decuerva da govori španski, čak ni samo nekoliko reči.
- Pa to znači da sam potpuno bezbedan, u svakom slučaju, napadači neće upasti u mene. Mada, s druge strane. - smejala se mama, a smejali su se i tati, stavljajući ruke jedan drugom na ramena.
- Šta, mama. Šta je "s druge strane". “Petovao sam po tome kao u djetinjstvu, kada sam se bojao da ću se izgubiti u ogromnoj robnoj kući.”
- U redu je, zeko, mama priča gluposti, ne slušaj. To je to, munchkins, vrijeme je za spavanje. Možete leći i razgovarati. I zaključaćemo vrata: na ulici nema šta da se radi.
Tate su nas otpratili do kupatila i šapnuli da možemo samo da piškimo i zanemarimo druge procedure, jer ionako nema svjetla. Oboje su nas poljubili za laku noć: tatini brkovi su me golicali po obrazu, a brkovi gospodina Decuerva lako, gotovo neprimjetno, klizili su po njima. Trenutak kasnije, moja majka je ušla u spavaću sobu. Njen obraz uz moj bio je gladak i topao, poput somotnog jastuka. Grmljavina, ples na kiši i obilna večera su nas iscrpili, tako da nismo dugo ostali budni.
Kada sam se probudio, još je bio mrak, ali kiša je prestala, struja je bila uključena, a u hodniku je upaljeno svjetlo. Niko ne zna da gori, a mi treba da štedimo struju. Osjećao sam se strašno odraslim, ustao sam iz kreveta i hodao po kući, gaseći svuda svjetla. Otišla sam u kupatilo i onda me počeo boljeti stomak. Verovatno nije trebalo da jedem previše prekuvanih kokica. Sjedio sam na wc dasci dosta dugo, gledajući smeđeg pauka kako puzi po zidu. Srušio sam ga, a on se opet popeo prema peškirima uz glatki zid. Bolovi u stomaku su se smirili, ali se nisu u potpunosti smirili, pa sam odlučio da probudim mamu. Zapravo, tata bi se prema meni odnosio sa više simpatije, ali on spava mnogo čvršće: dok se probudiš, mama će već obući ogrtač i masirati mi stomak.S ljubavlju, ali ne tako brižno kako bi nesretna žrtva iznenadne bolesti željela.
Ponovo sam upalio svjetlo u hodniku i krenuo prema spavaćoj sobi mojih roditelja. Otvarajući škripa vrata, ugledao sam majku. Spavala je, kao i uvijek, pripijena uz očeva leđa, ponavljajući obline njegovog tijela. I Posjeta terapeutu za masažu Decuervo joj se priljubio za leđa. Jedna mu je ruka ležala na pokrivaču za poplun, a druga je ležala na majčinoj glavi.
Stao sam, pogledao i, ustuknuvši, izašao iz sobe. Niko se od odraslih nije pomerio; svo troje su uglas duboko disali. sta je to bilo. šta sam vidio. Hteo sam da se vratim i ponovo pogledam, tako da vizija nestane, ili, obrnuto, da tražim dugo, dugo dok ne shvatim.
Bol u stomaku je nestao. Skliznula sam u krevet i pogledala Lizzie i Giselu, male djevojačke verzije dvojice muškaraca koje sam upravo vidjela. Samo su spavali, pomislio sam. Odrasli su samo spavali. Možda se gospodinu Decuervu krevet razbio, propao, kao naš prije dvije godine. Ili mu je krevet bio mokar 10 godina kasnije drugi deo_1 kiše. Vjerovatno više nikad neću zaspati. Ali onda se sjetim da je već jutro, opet pada kiša, a Lizi i Gizela mole mamu da nas odvede u grad, u bioskop. Išli smo da gledamo "Zvuk muzike" koji je deset godina zaredom svirao u susednom gradu.
Tog ljeta nije se dogodilo ništa drugo izvanredno, sve se u mom sjećanju stapa u neprekidnu traku: kupanje, pecanje, izleti brodom u otvoreno jezero. Kad su Decuervo odlazili, zagrlio sam Giselu, ali nisam htio da ga zagrlim, ali mi je šapnuo na uho:
“Sljedeće godine ćemo donijeti motorni čamac pa ću te naučiti skijati na vodi.” Tada sam ga čvrsto zagrlila, a majka mi je stavila ruku na glavu, kao da me blagosilja.Sljedeće ljeto proveo sam cijeli juli u kampu i Upoznavanje sa Gospodarom_1 Decuervo, iako su došli. Onda su propustili par godina zaredom. Onda su Gisela i Lizzie poslate sa mnom u kamp u New Hampshireu, a četiri odrasle osobe su živjele na vikendici sedmicu dana, bez djece. Nakon toga, tata je rekao da više ne može podnijeti život pod istim krovom sa Elvirom Decuervo: ili će ga ona dokrajčiti, ili će je on jednostavno ubiti. A moja majka je pomirljivo rekla da Elvira nije tako loša.
Od tada smo se rjeđe sastajali. Gospodin Decuervo i Gisela su došli u moj dom na moju maturalnu zabavu, na otvaranje mamine izložbe u Bostonu, na očev pedeseti rođendan i na Lizzienu maturalnu zabavu. Kada bi mama bila u Njujorku, obično je večerala sa cijelom porodicom. A ako bi se njeni planovi iznenada promijenili, večeru je morala zamijeniti ručkom. Gisela nije mogla prisustvovati sahrani. Ove godine je živela u Argentini i radila u arhitektonskoj firmi koju je osnovao njen deda.
Kada su svi izrazi saučešća napustili kuću, gospodin Decuervo nam je dao vrlo ljubaznu poruku od Gisele. Unutra je bio portret moje majke perom i mastilom. Zatim su muškarci sjeli u dnevnu sobu s dvije čaše i bocom škotskog viskija. Činilo se da su zaboravili na moju sestru i mene: pustili su ploču Billie Holiday i, uz zvuke njenog baršunastog glasa, počeli da piju i ozbiljno tuguju. Lizi i ja smo otišli u kuhinju i odlučili da pojedemo sve slatkiše koje su gosti doneli: domaće pite, savijače, orahe, pitu od batata i čokoladnu tortu gospođe Elis sa čokoladnim sufle filom. Stavili smo dva tanjira, sipali dve šolje mleka i počeli.
„Znaš“, rekla je Lizi punih usta, „kada sam došla kući u aprilu, zvao je svaki dan.“ - Odmahnula je glavom prema dnevnoj sobi.
Nije bilo jasno da li je to odobrila ili osudila. Ni ja nisam imao mišljenje o ovome.
- Zvala ga je Bolivar.
- Šta. Uvek ga je zvala Gaučo. I zato ga nismo ništa zvali.
- Znam. Ali u proleće ga je nazvala Bolivar. Al, pričala je s njim svaki dan i zvala ga Bolivar.
Suze su tekle niz Lizzieno lice. Kako nam je sada falila majka: mazila bi je po mekanoj, čupavoj kosi, ne bi joj dozvolila da sjedi i da se guši u suzama. Posegnuo sam preko stola i uhvatio Lizzie za ruku. I dalje sam držao viljušku u drugoj ruci. Odjednom mi se učinilo da me majka gleda - sa osmehom i blagim žmirenjem. Uvek je tako izgledala kada sam bio tvrdoglav i nisam hteo nešto da radim. Odložio sam viljušku, Klub MIG-21 oko stola i zagrlio Lizzie. Sestra se privila uz mene, kao iscrpljena, kao da Priča o mojoj feminizaciji 5 dio Na putu razvrata - I njenom telu nije ostala nijedna kost.
“Nakon trećeg poziva, pitala sam je direktno”, rekla je Lizzie, zarivši lice u moje rame.
- Šta je rekla. - Malo sam povukao Lizzie da čujem odgovor.
- Rekla je: "Pa, naravno, on uvek zove u podne. On zna da u ovo vreme imam više snage." I objasnio sam da to nije ono što sam pitao: nisam znao da su tako bliski.
- Jesi li upravo tako pio?
- Da. A ona je rekla: "Dušo, niko me ne voli kao Bolivar." Nisam se uopšte našao ovde, samo sam sedeo i razmišljao: da li uopšte želim da čujem za ovo. Onda je zaspala.
- Pa, šta ti misliš?
- Ne znam. Hteo sam da je pitam ponovo.
- Pa, Lizi, daj. - Nisam mogao da izdržim. Ona je zaista nevjerovatna, sestro moja. Tih, ali zna da se ubaci u situacije i razgovore u kojima se jednostavno ne mogu zamisliti.
“Nisam morao ni da pitam, jer je ona sama započela razgovor sutradan, odmah nakon njegovog poziva. Spustio sam slušalicu - tako iscrpljen, sav znojan od napora. Ali ona se nasmešila. Pogledala je patuljasta stabla jabuka u vrtu i rekla: „Kada sam upoznala Bolivara, stabla jabuka su bila u cvatu, ali on je htio da postavi veliku skulpturu u vrtu, baš na njihovo mjesto, i predložio je da jednostavno iščupa drveće. Primetio sam da je nadmetanje sa prirodom u najmanju ruku arogantno. Onda mi je predložio da se jabuke ponovo posade. Na kraju sam pristao, a on je pitao: „Je li arogancija zaista toliko loša?“ Kada je sreo tatu, popili su viski i seli da gledaju fudbal, i Skuvao sam večeru. Onda su oni "zajedno prali suđe, kao - sećaš se. - na U ropstvu čovekomrzaca. Kad su oboje sa mnom, a oboje u blizini, znam sigurno da sam u blaženstvu."
- Jeste li rekli "u blaženstvu". Jesu li ovo tačne mamine riječi?
- Da, Ellen. Bože, zar stvarno misliš da joj pripisujem zanimljive izjave na samrti. - Lizi mrzi kad je bilo ko prekida. Posebno ja.
- Izvini, nastavi.
- Ukratko, razgovarali smo, a ja sam. odlučio da razjasnim o čemu smo pričali. Pa, samo o bliskim prijateljima ili veoma bliskim prijateljstvima. I mama se nasmijala. I gledao sam kako u detinjstvu, sećate se, kada smo lagali da idemo u posetu prijatelja, a sami smo otišli da probamo neko pakleno piće ili da čeprkamo po peščaniku. Dakle, izgledala je baš kao i tada. I uzela me za ruku. Ruka joj je bila lagana, poput pera. Al, rekla je da se svo troje vole na svoj način, da su oba muškarca divni ljudi, svaki na svoj način, i svaki zaslužuju ljubav i dobro zbog toga što jesu.Rekla je da je tata najbolji muž o kojem žena može samo da sanja i da je srećna što je on naš otac. I pitao sam kako može da voli oboje odjednom i kako oni sami to mogu da podnesu. A ona je odgovorila: "Draga, ljubav nije torta i ne može se iseći na komade. Volim i tebe i Elen, i za svaku imam jednu celinu i veoma različitu ljubav, jer i vi ste sami veoma različiti ljudi, divni, ali potpuno drugačiji. I "Postajem potpuno drugačiji pored svakog od vas. Ne izdvajam nikoga od vas, ne biram između vas. Tako je i sa tatom i Bolivarom. Vjeruje se da se to ne dešava. u stvari, dešava se. Samo morate pronaći takve ljude." Rekla je to, zatvorila oči i nije ih otvorila do kraja dana. Pa, zašto širiš oči?
- Gospode, to znači da je tako. Znao sam.
- Da li ste znali. I nisi mi ništa rekao?
- Lizi, imala si osam godina, najviše devet. Šta sam mogao reći. Čak ni tada nisam razumeo šta sam zapravo znao.
- Pa šta si znao. - upitala je Lizzie strogo. Prekršio sam nepromenljivo pravilo: uvek smo zajedno istresali prljav veš naših roditelja, posebno mamin. Cijeli život pokušavamo pronaći ključ za to.
Kako mogu da vam kažem da sam našla njih troje zajedno. Bilo je mnogo lakše zamisliti da je moja majka imala aferu sa gospodinom Decuervom uz očevo znanje. Koje riječi odabrati. Izgubio sam se. A onda je jednostavno rekla:
“Jednom sam vidio svoju majku kako ljubi gospodina Decuerva.” Uveče, kada smo otišli u krevet.
- Da li je istina. Gdje je bio tata?
- Ne znam. Ali gde god da je bio, sigurno je znao šta se dešava. Mama ti je rekla za ovo, zar ne. Pa, tata je znao i nije mu smetalo.
- Da naravno. Bože.
Ponovo sam seo. Skoro smo bili gotovi sa štrudlom kada su se pojavili muškarci.Prilično pijan, ali prilično zdrav. Samo sam malo poludeo. A mi vjerovatno nismo bili sami - crvenih očiju, natečenih od suza, za Još jedna Dženifer Lopez zatrpanim ostacima hrane.
- Kakve lepotice. - rekao je gospodin Decuervo ocu kada su se, lagano njišući, ukočili na pragu.
- Naravno da su lepotice. I pametne devojke. Nećete naći pametnijeg. Otac je krenuo u duge rasprave o našem izvanrednom umu. Lizi i ja, posramljeni ali i polaskani, samo smo se pogledali.
„Elen Lejlin ima usta“, rekao je gospodin Decuervo. -Usta su vam baš kao i mamina: desni ugao je nešto viši od levog. Firestarter.
Otac je klimnuo u znak slaganja, kao da niko do sada nije izgovorio takve nesumnjive istine. Zatim se okrenuo Lizzie:
- I imaš oči svoje majke. Na dan vašeg rođenja, pogledao sam u njih i pomislio: Bože, ona ima Lailine oči, samo ne plave, već zelene.
Gospodin Decuervo je, naravno, klimnuo glavom. Bio sam spreman da će se sada proširiti sa spoljašnjih na unutrašnje organe i obaviti potpunu obdukciju. Ali nisu. Tata je došao do stola i stavio nam ruke na ramena.
- Devojke, beskrajno ste obradovali svoju majku. Nije bila ponosna ni na jednu svoju kreaciju kao na tebe. Nikada nisam bio tako sretan zbog nekoga. I mislila je da ste oboje veoma posebni. - Počeo je da plače. Gospodin Decuervo ga je zagrlio i preuzeo dirigentsku palicu:
- .poseban i jedinstven. A u njenom ateljeu su visili samo tvoji portreti i ništa više. Vjerujte, znala je da ćemo svi tugovati, ali je htjela da ne zaboravite na radosti. Da uživa u svemu: u ukusnoj hrani, vinu, svakom izlasku sunca, svakom poljupcu. - I on je plakao.
- Devojke, sada ćemo leći.A kasnije, kada ustanemo, odvešćemo vas negde na večeru. - Otac nam je mokrim ustima dodirnuo obraze i oboje su gazili hodnikom do spavaće sobe.
Lizzie i ja smo se pogledale.
- Hoćeš da se napijemo. - Predložio sam.
- Ne, možda ne. I ja bih volio da legnem, ako ti ne smeta da budeš sam. - Moja sestra je izgledala kao da će zaspati, stojeći uspravno. Nije mi smetalo. Još uvijek moram nazvati Johna.
Lizi je prišla i snažno me zagrlila, a ja sam zagrlio i nju i iščupao joj komadiće čokolade iz kose. Sjedila sam u kuhinji sama i razmišljala o Johnu, o tome kako ću mu reći o svojoj majci, o njenoj ljubavi, o tome kako je ležala između njih u bračnom krevetu i vjerovatno hrču. I jasno sam zamišljala kako će Džon ćutati i misliti da moj otac nije baš voleo moju majku, pošto joj je dozvolio da spava sa drugim muškarcem, a moja majka je bila prava kučka, pošto je naterala mog oca da izdrži ovaj razvrat “ pod sopstvenim krovom.” John će vjerovatno tako misliti, a možda čak i reći naglas. Ne, još uvijek moram nazvati prije nego što se potpuno naljutim na njega zbog riječi koje nije rekao. U suprotnom, Lizzie će, kao i uvijek, odlučiti da počinjem niotkuda.
Okrenuo sam broj. John je bio jako ljubazan, pitao me kako se osjećam, kako je prošla sahrana, kako se moj otac drži. Odgovorio sam na sva pitanja i shvatio da vam ostalo ne mogu reći. I ne mogu se udati za čovjeka kome ne mogu reći ostalo.
„Elen, dušo“, rekao je, „toliko saosećam s tobom.“ Mora da ti je veoma teško. Tako tužan dan.
Naravno, odabrao je sasvim prikladne riječi koje su odgovarale prilici. Ispravne riječi. Samo su mi posekli uvo. Došao sam iz pogrešne porodice, nisam bio spreman da živim po pravilima.
Zaista nisam htjela uvrijediti Johna, ali nisam se mogla udati za njega samo iz straha da ga ne uvrijedim. pa sam rekao:
- Ovo nije najtužnija stvar, Džone. Ne mogu postati tvoja žena. Zaista ne mogu. Znam da je teško ovo čuti preko telefona, ali.
- Nisam znao šta dalje da kažem.
- Ellen, hajde da razgovaramo o svemu kad se vratiš Nevoljni rob Boston. Teško ti je sada, u takvoj si tuzi. I sumnjam da se nisi baš slagao s mojom majkom. Ali uskoro ćeš se vratiti i sve ćemo popraviti.
- Znam da mislite da sam se predomislio zbog majčine smrti. Tako je, ali. ne zato što. Nećete razumeti. Johne, ne mogu se udati za tebe. Ne mogu nositi haljinu tvoje majke i ne mogu se udati za tebe. Izvini.
Dugo je ćutao, a onda je rekao:
- Ellen, ovo je nemoguće. Naručili smo pozivnice!
Sada sam znao: bio sam u pravu. Da je rekao: "Prokletstvo, odlazim, dolazim uveče", ili u najgorem slučaju: "O čemu pričaš. Ja i dalje želim da te oženim", možda bih se predomislila. Ali rekao je tačno ono što je rekao, a ja sam se tiho pozdravio i spustio slušalicu.
Kao druga sahrana u jednom danu. Sjeo sam i nožem iščupao male, visoke kriške iz torte, a onda sam ih vrhom noža otkotrljao na jednu stranu. Mama bi me vjerovatno poslala u šetnju. Počeo sam da čistim sto, a onda su se pojavili tata i gospodin Decuervo. Izgleda malo svježije.
- Al, šta kažeš na čašu džina i ruma. - pitao je tata.
„Ako nemate ništa protiv“, dodao je gospodin Decuervo.
- Ne smeta. Upravo sam raskinula sa Johnom Wescottom.
- Da. - Ne znam ko je od njih rekao ovo pristojno "da?"
“Rekao sam da mi se čini da nećemo jedno drugom donijeti sreću.” To je upravo ono što sam namjeravao reći. Tata me zagrlio.
- Draga, nije lako, znam. Ali uradio si sve kako treba.“Onda se okrenuo gospodinu Decuervauxu i dodao: “Lila je izgledala kao da gleda u vodu.” Tvoja majka je bila sigurna da se nećeš udati za ovog tipa.
„Deni, skoro uvek je bila u pravu“, rekao je gospodin Decuervo.
“Skoro”, naglasio je tata, a oni su se nasmejali nečem svom, razumljivom samo njima dvojici, i rukovali se kao stari bokseri. Tata se zavalio u stolicu.
- Ok, tvoj je red da prođeš.
"Mi igramo peni - poen", rekao je gospodin Decuervo.