1000 pušenja

Nekada davno živjela su dva čovjeka koji su orali svoju zemlju i išli da siju raž. Prođe starac, priđe jednom čovjeku i kaže:
- Zdravo, čoveče!
- Zdravo, stari!
- Šta seješ?
- Raž, deda.
- Pa neka ti je bog pomozi, biće ti raž visoka i puna žita!
Starac prilazi drugom čovjeku:
- Zdravo, čoveče. šta seješ?
- Šta treba da znaš. Ja sijem x.i!.
- Pa, jebi se!
Starješina je otišao, a ljudi su posijali raž, ogradili je i otišli kući. Kako je počelo proleće i padale kiše, iznikla je prva raž, i gusta i velika, i raž drugog čoveka sva je izašla, i sve crvenokose niknule, i tako su zauzele celu desetinu: nije bilo mjesto za korak, sve x. Muškarci su došli da vide kako je njihova raž nikla; ne može se zasititi radosti gledajući svoju prugu, dok drugome srce preskače:
„Šta ću,” misli, „ja ću sad sa takvim đavolima?”
Muškarci su čekali, a onda je došla žetva, izašli su u polje: jedan je počeo da žanje raž, a drugi je gledao - imao je oko aršina i po rasta na svojoj traci. Crvenokosi stoje kao da mak cvjeta. Heterosexuals to pogleda, pogleda, odmahne glavom i odveze se kući; a kada je stigao, skupio je noževe, brže ih naoštrio, uzeo konac i papir sa sobom, pa se opet vratio svojoj desetini i počeo da ih seče. Isjeći će par, umotati ih u papir, čvrsto vezati koncem i staviti u kolica. Sve sam prekinuo i odneo u grad da prodam.
„Da“, pomisli on, „risikovaću i videti da li mogu da prodam jedan par nekom idiotu!“
Vozi se ulicom i iz sveg glasa viče:
- Zar nikome ne treba x.ev, x.ev, x.ev. Imam lijepo korumpirano x.i, x.i, x.i!
Jedna gospođa je čula i poslala djevojku sluškinju:
- Idi i brzo pitaj šta ovaj tip prodaje?
Djevojka je istrčala:
- Slušaj, čoveče. šta prodaješ?
- H. i gospođo!
Vraća se u gornju sobu i stidi se da kaže gospođi:
- Reci mi, budalo. - kaže gospođa, - ​​ne stidi se. Pa šta on prodaje?
- Da, eto šta, gospođo, on, nitkov, prodaje!
- Kakva budala. Trči brzo, sustigni i cjenkaj se, šta će mi uzeti za par?
Djevojka okrene momka i pita:
- Koliko vredi par?
- Da, bez cenkanja, sto rubalja.
Čim je djevojka rekla dami Odmor na dachi tome, odmah je izvadila sto rubalja.
“Evo”, kaže, “idi i vidi, izaberi koji su bolji, duži i deblji.”
Djevojka donosi muškarcu novac i moli:
- Samo molim te, čovječe, daj mi neke bolje.
- Svi su bili dobri za mene!
Sluškinja je uzela nekoliko dobrih, donijela ih i poslužila gospođi; izgledala je i činili su joj se jako dobrim. “Pokušava da nađe mjesto da se popiš, ali oni se ne trude.
„Šta ti je čovek rekao“, pita devojku, „kako da im narediš da se ponašaju?“
- Ništa nisam rekao, gospođo.
- Kakva si ti budala. Idi pitaj sada. Opet je otrčala do čovjeka:
- Slušaj čovječe, reci mi kako da Skanda 1 dio svojim dobrima da možeš djelovati. I čovjek kaže:
- Ako mi daš još sto rubalja, reći ću. Sobarica brzo gospođi:
- Tako i tako, ne kaže ništa džabe, gospođo, nego traži još sto rubalja.
- Nije skupo kupiti takvu stvar za dvije stotine rubalja!
Čovjek je uzeo novu stotinu i rekao:
- Ako gospođa želi, neka samo kaže: "Ali, ali!"
Gospođa je sada legla na krevet, podigla porub i zapovjedila: "Ali, ali!" Kako su je oboje gnjavili, i kako su je počeli pržiti, ni sama gospođa nije zadovoljna, ali ne može da ih izvuče. Kako se riješiti nevolje. Ona šalje služavki:
- Idi, sustigni ovog kurvinog sina, pa ga pitaj šta treba Dolazak sestre da ostave. Djevojka pojuri što je brže mogla:
- Posao mi, čoveče. Šta treba reći da se x. i ostavi dama. Inače su gospođu potpuno namučili!
I čovjek:
- Ako mi da još sto rubalja, reći ću. Djevojka trči kući, a gospođa leži na krevetu, jedva živa.
"Uzmi", kaže, "posljednjih sto rubalja u komodi i brzo ih odnesi nitkovu!" Inače dolazi moja smrt!
Čovjek je uzeo treću stotinu i rekao:
- Neka samo kaže: "Vau" - oni će sada otići.
Sluškinja je dotrčala i vidjela: gospođa je bila potpuno onesviještena i isplazila je jezik: pa je i sama viknula na njih:
- Vau!
Oboje. sad sam iskočio. Dama se osjećala bolje; Ustala je iz kreveta, uzela ga i sakrila i počela živjeti za svoje zadovoljstvo. Čim bude htio, sada će ih izvaditi, zapovjediti im i x. i početi raditi na njoj dok gospođa ne vrisne:
- Vau!
Jednom je gospođa slučajno otišla u posjetu drugom selu i zaboravila je ponijeti ove stvari sa sobom. Ostala je na zabavi do večeri i postalo joj je dosadno: spremala se kući. Onda su je počeli moliti da prenoći.
„Apsolutno je nemoguće“, kaže gospođa, „zaboravila sam kod kuće jednu tajnu stvar bez koje ne mogu da spavam!“
“Ako hoćeš”, odgovaraju joj vlasnici, “poslaćemo dobru, pouzdanu osobu da je dovede na sigurno.”
Dama se složila. Sad su obukli lakeja da osedla dobrog konja, da odu kod gospođe i donesu to i to.
„Pitajte“, kaže gospođa, „moja sobarica, ona već zna gde je ova stvar skrivena“.
Lakaj je stigao, sobarica mu je donela dva papira, oba umotana u papir, i dala mu ih. Lakaj ih je stavio u zadnji džep, sjeo na konja i odjahao nazad.Usput je morao na planinu, a konj je bio lijen, a on ga je tek počeo nagovarati: "Ali, ali", kad su obojica iznenada iskočili i, eto, spržili ga u guzicu, lakej je bio stvarno uplašen. Kakvo je ovo čudo, odakle je dođavola došlo. Lakej je došao, čak do suza, ne zna šta da radi. Da, konj je počeo brzo da silazi niz planinu, pa je viknuo na njega: "Opa!" X.i sad su iskočili iz guzice i iskočili. Pa ih je pokupio, zamotao u papir, vratio i dao dami.
- Šta, u redu. - pita dama.
„Do đavola s njima“, kaže lakej, „da nema planine na putu, pojeli bi me sve do dvorišta!“