Jedna trećina životne istorije 1 deo 4

Zovem se Tomi, poznati sam model striptizeta imam 22 godine.Imam omiljenog decka Kirbyja sa kojim zivim vec 1,5 godina,neverovatno je zgodan,arogantan sa svima osim sa mnom)Kaznam njega vrlo striktno za sve njegove uvrede,ali i posle velikodušno dajem.Jučer u klubu je jako lepo pričao sa jednom dugokosom plavušom i odlučila sam da to neću samo tako ostaviti,došetala sam do uzeo ga za ruku i uvukao u auto, a on je odmah počeo da se pravda

-Toma, nisam htela ništa od njega, oprosti mi, on je prvi prišao
Nisam ništa odgovorio, otvorio sam auto i ušao, Kirby je odmah skočio na koljena i počeo da cvile: "Ljubavi moja, mačkice moje, izvini, izvini."

-Kirby. zauzmite svoje mjesto, idemo kući, brzo. Rekao sam kome!!!
-Hoćeš li me kazniti kod kuće?
-Da, a kazna će biti da sutra nećeš pisati dok ti ne dam dozvolu. Jasno?

Jasno, promrmlja Kirbi, ovo mu je bila najmanje omiljena kazna.
Sutradan smo se probudili u pola tri, za doručkom sam Kirbyju dao da popije litar soka.Posle toga smo morali da biramo odjeću za mene za novu emisiju.Prije ulaska dala sam mu još jednu čašu soka i zamolio ga da ga popije u jednom gutljaju, vozili smo se do prodavnice sat vremena zbog gužve, Kirby je već Krebs Studio_1 u toalet, ali je ćutao, on je moj lik), kada smo stigli u radnju, kupio sam njemu flašu kole pred ulazom, Upoznavši Master Treći dio dajte sve od sebe me sažaljivim pogledom i rekao

- Tome, dosta je za sada, dosta sam popio, znaš kako hoću da pišem, ali imam još toliko da hodam.
“Pij”, rekao sam. Pogledao sam ga ozbiljnim pogledom, a on je odmah otpio veliki gutljaj, bijesno me pogledavši podmuklim pogledom.

Onda sam jako dugo birao stvari, a Kirby je hodao pored mene i postajao sve nervozniji. I kada sam izašla iz sobe za promociju u još jednom paru farmerki, prišao mi je, čvrsto me pritisnuo i pomaknuo se s nogu na nogu i rekao

- dušo, molim te, idemo kući, jedva izdržim, samo još malo, pokvasću se, stidit ću se pred ljudima, molim te, idemo.

-Još treba da probam još tri odela, zato se smiri i čekaj.
Ugrizao se za usnu i nervozno petljao po privjesku za ključeve.

Kada sam sve isprobao, bio je jednostavno histeričan, ali nije to pokazao) Kada smo ušli u auto, počeo je:
- Tome dragi, molim te, idemo brzo, sad ću da se pokvasim, SSSS, umirem, a-a, maco, brže!
Da ga smirim, dao sam mu sok) Malo je potrajalo na povratku, stigli smo kuci, on je cucao u liftu i po ulasku u stan je poceo da pita: „Mogu li u toalet, molim te ?”
„Ne, još je rano“, odgovorio sam mirno. Hajdemo na užinu i gledamo film, pa ću ja dozvoliti.
-MMMM, dokle, ne mogu da izdržim, stvarno, jako želim, uskoro će da teče.
-Ako ne izdržiš ni malo do potrebnog vremena, istući ću te!!

užinali smo popili čaj i otišli da gledamo televiziju legla sam pod ćebe i zamolila ga da legne pored njega.On je legao i stavio ruku između nogu,opalio sam ga po ruci on ga je odmah uvukao unutra i prekrstio noge.
Kirby lezi mirno!

-legao je, ali nije mogao da leži ni minut, počeo je da se vrpolji i trza. Onda je legao na bok i stavio nogu na mene,
pritisnuvši svoj penis čvrsto uz moje bedro, i zario lice u moj vrat, i počeo tiho da jeca.
Ne mogu vise oprosti mi sad ne mogu da se suzdrzim awww.Suze su slobodno tekle iz njega,shvatila sam da nece dugo izdrzati,ali nisam se pokajala.Posle desetak minutapoceo je silovito da se trza, stezao me nogama, cvilio mi u vrat.
_Kirby, smiri se, ne trzaj se.

smirio se na nekoliko sekundi, ali onda se snažno trznuo i zadrhtao cijelim tijelom, a ja sam osjetila mokro i toplo na nozi.
Ljutito sam bacio ćebe.
-Šta je to?????
Kirby se objema rukama držao između nogu i mucao

Izvini, nisam mogao, nisam mogao da odolim malo, nikako.
Ustala sam, izvukla kaiš sa pantalona, ​​skinula mu gaćice i udarila ga desetak puta.To me je potpuno uzbudilo, moj kurac je bio spreman da mi pocepa gaćice, ali sam ga natjerao da ponovo legne u staru poziciju .Pritisnula sam ga čvrsto uz sebe za guzicu,plakao je do kraja,šaputao nešto nerazumljivo,siktao,pa opet nije mogao da se kontroliše i malo se popiškio.

- Molim te, oprosti mi, molim te, nemoj me udarati, kunem se, ne mogu više, a uskoro ću se potpuno smočiti, oh-oh oh. i bukvalno odmah poceo da piški u malim potočićima, čas suzdržavajući se, čas opuštajući, urlajući iz sveg glasa.
Ok Kirby, opusti se, rekoh ljubeći me u potiljak. Opustio se i opisao mi cijelu nogu i krevet. Onda je krivo obrisao suze i rekao
-Opisala sam ceo naš krevet.izvini?

Opraštam ti ljubavi moja, zelim te ludo, najseksi si na svetu. posle toga smo proveli divno vece i noc, a ujutru zajedno ismo na moj kasting, pa na atrakcije. Dozvolila sam mu da troši koliko hoće, jer ga toliko volim.



6-12. maj 2007

Ugledavši svoju novu uposlenicu, Frau Egels, lecnula se od neskrivene ozlojeđenosti - nisu joj mogli dati zdravijeg, jačeg zatvorenika. Dali su mi nekog mršavog dečka. Dok on pojede, pa ojača i bude u stanju da ispunjava svoje obaveze u njenom domaćinstvu, do tada će Rusi već doći u Nemačku i ona će sigurno morati da odgovara za njegovu muku. Razmišljala je i razmišljala, nakon čega je odlučila da ovog jadnika, već mučenog u logoru, ne treba mučiti, jer je bila sigurna da će sovjetske trupe za dva-tri mjeseca zauzeti njihov gradić. Bolje joj je da se dobro brine o njemu, leči ga, dobro ga hrani, a onda će u bliskoj budućnosti, zahvalan njoj, možda i nju zaštititi od svojih.

Stoga, kada ga je dovela u malu, ali vrlo udobnu sobu i rekla na njemačkom da će u njoj živjeti, major Vetrov je bio nevjerovatno iznenađen ovim. U koncentracionom logoru uspeo je da uspešno zameni svoja dokumenta, nakon čega je postao vojnik Crvene armije Fjodor Kostin. Čak je i ime preminulog borca ​​bilo isto kao i njegovo, tako da se nije trebalo navikavati na njega.

Major Vetrov je bio prevodilac u jednom od štabova vojske Druge udarne armije, generala Vlasova, koju je izdajnički napustio u nemačkom okruženju. Kao razborit čovjek, unaprijed se presvukao u vojničku uniformu i pažljivo, zakopavajući komandna dokumenta u šumi, dugo lutao šumama sve dok njegova grupa nije slučajno naletjela na Nijemce koji su ih tražili. Tako se u koncentracionom logoru pojavio borac Fjodor Kostin.

Poznavajući savršeno njemački, stalno je bio svjestan logorskih poslova.Tameći od dosade, nemački stražari su otvoreno pričali o tome kako stvari na frontu postaju sve gore i gore, tako da će se rat verovatno ubrzo neminovno okončati. Slušajući jedva čujne zvukove artiljerijskih topova, sa strepnjom i nadom čekao je dolazak naših trupa. I dalje će morati da objašnjava zašto je on crvenoarmejac Kostin, a ne major Vetrov. Hoće li mu vjerovati?

Kada su ga pozvali u komandu, gdje su ih pažljivo pregledali i odabrali neki njemački civili, kada je prebačen u grupu odabranih zarobljenika, čak se i iznervirao zbog svoje fatalne nesreće. Otjerat će ga Bog zna gdje, a uskoro će naši doći i osloboditi logor. Nije sumnjao da će se to uskoro dogoditi; to mu je bilo neugodnije što je to shvatio.

Ljubaznost i srdačnost zgodne frau Egels zadivili su ga neopisivo. Pošto ga je dobro nahranila, pokazala mu je njegovu sobu i time ga još jednom iznenadila. Nakon paklenog logorskog života, mala, udobna soba s krevetom, mekim i snježnobijelim čaršavima činila mu se kao pravi raj. U njemu se prvi put probudio civilizovan čovek.

„Oprostite mi, gospođo Elsa, ali, nažalost, ne mogu spavati na ovom krevetu“, rekao je neočekivano, za rusku zatvorenicu, frau Egels, zadivljenu najčistijim berlinskim dijalektom, „to je. kako da to kažempreviše čisto za mene. Nisam se dugo prala.

- Ti nisi Rus, nego Nemac. - upitala je začuđeno.

- Šta ti radiš. Naravno da ne. Možete biti sigurni. Ja sam čistokrvni ruski oficir. Po obrazovanju filolog, sa zvanjem doktora nauka. Moj njemački jezik je, da tako kažem, omaž ratnom vremenu. U vojsci sam služio kao prevodilac.

- Oooh, definitivno bi trebao spavati na ovom mekom krevetu.Narediću služavki da upali bojler, posle čega ćete se lepo oprati. Usput, nismo te upoznali. Kako se zoves?

- Fedore. Fedor Kostin.

- Fjo. Ah, ova neizgovoriva ruska imena. Možete slomiti jezik o njima. Oprostite mi, Herr Kostin.

- Ne izvinjavajte se, gđo Egels. Na njemačkom, moje ime zvuči poznatije vašim ušima - Friedrich.

- O. Fridrih. - Bila je srećna. - Mogu li te zvati Fridrih?

- Naravno da možete, gđo Egels.

- Fridrih. Pred strancima, na primjer, pred mojom susjedom Frau Zollern, trebali biste me zvati Frau Egels, ali između nas, za vas ću jednostavno biti . Frau Elsa.

„Vrlo ste ljubazni i ljubazni prema meni, draga gospođo Elsa.”

Shvativši po prvi put da je Fridrih uprkos svom iscrpljenom izgledu zgodan i prilično mlad čovek, pocrvenela je od stida.

Sjedeći u stolici, Fjodor Viktorovič je prvi put osjetio koliko je strašno umoran. Jednom u ovoj gostoljubivoj kući, sa gostoljubivom, pa čak i slatkom domaćicom, neprimjetno se opustio i osjetio da su muke posljednje dvije godine provedene u zatočeništvu kao težak teret pale na njegova umorno klonula ramena.

Ušavši u sobu da kaže da je kupka već napunjena toplom vodom, Frau Elsa je vidjela da njen gost čvrsto spava. Imao je umorno, ali mirno lice inteligentnog čovjeka. Pogledavši ga, odjednom je pomislila da je on veoma podseća na njenog pokojnog muža Hajnriha.

Bio je diplomata i potajno nije volio Hitlera, ne bez razloga ga je smatrao izgonicom i često mu je predviđao neuspjehe u ratu sa Rusima. Hajnrih je dobro poznavao Ruse, jer je često posećivao Moskvu. Često joj je govorio da je Rusija veoma nepredvidiva zemlja, opasna za Nemce.Uzalud se ovaj opsjednuti kaplar Adolf Schicklgruber nepromišljeno uključio u ovu strašnu vojnu avanturu. A sada se njegova predviđanja ipak ostvaruju. Jedna Ruskinja je već tu, spava u svojoj kući, u stolici svog muža, i učiniće sve da on živi s njom dostojanstveno i da je ne uvrijedi. I to ne zato što se plaši Rusa, to je tačno, već zato što joj se on zaista sviđa.

- Fridrih. Izvinite me što vam prekidam san, ali vaša kupka je već spremna. Možete se oprati i otići u krevet.

- Da, da, gđo Elsa. „Ja, sada“, promrmlja Fjodor Viktorovič pospano.

Ustao je i činilo se da je strop sobe pao na njega. Oči su mu se smrknule i pao bi da ga gospodarica nije razborito uhvatila. Dodir njegovog tankog muškog tijela neočekivano ju je uzbudio.

- Frau Erna. Dođite k nama. Našem gostu je pozlilo. Pomozi mi da ga skinem.

- Šta mu se dogodilo, gospođo Elsa. On je bolestan. Onda je ovo veoma opasno za nas.

- Pitam te, Erna, ne postavljaj mi glupa pitanja. Nije bolestan, već umoran i iscrpljen jer je predugo gladan. Ovo je obična fizička iscrpljenost. Oprati ćemo ga zajedno. Odvedimo ga u kadu.

Unatoč činjenici da je bio nevjerovatno tanak, njegovo tijelo odlikovalo se harmonijom i harmonijom. U nježnom zagrljaju uzbuđene gospođe Elze bilo je tijelo mladića od tridesetak godina. Koliko Jedna trećina životne istorije 1 deo 4 preživio ako su mu u ovim godinama sljepoočnice već sijede, kao šezdesetogodišnjak.

Nakon što su ga posadili u kadu, zajedno su ga dobro oprali.

Fedora, hladim se. Ivicom svoje nepomućene svesti shvatio je da se oseća veoma loše, ali da je preslab da prebrodi svoju bolest koja ga je zadesila.

- Erna. Ti si, kao i ja, udovica.Ostavimo po strani glupe ženske predrasude, svucimo se i idimo s njim u krevet. Moramo ga zagrijati svojim tijelima. To će mu pomoći da savlada bolest. On je veoma slab.

„Frau Elsa, previše ste ljubazni prema ovom čudnom Rusu“, poslušno je primetila sobarica, skidajući kecelju.

- Erna, ne budi glupa guska. Uskoro će ovde doći Rusi i ako budemo ljubazni prema njemu, on će nas zaštititi od njih.

- Oh, gđo Elsa. Kako ste razboriti i pametni. - uzviknula je žena sa iskrenim divljenjem. - Nisam ni razmišljao o ovome. Definitivno ste u pravu. Moramo izliječiti ovog Rusa i on će nas spasiti od gnjeva svojih suplemenika.

- Skini sve, čak i košulju. I pritisni svoje tijelo uz njega s leđa, a ja ću leći i pritisnuti se uz njega sprijeda. Sada, kao što razumete, on još nije muškarac.

- Frau Elsa, ali on je ipak muškarac. - rekla je sobarica posramljeno. - Nepristojno je da žena pritišće golo telo uz golog muškarca.

- Ovo je bolesnik Erna. Na primjer, znam da vama, udovici vojnika Wehrmachta, ne smeta da dočekate naše vojnike koji se oporavljaju u štali. Zato prestani da se pretvaraš i pre nego što se naljutim na tebe, odmah legni pored njega.

- Da li uopšte znate za ovo, gđo Elsa?

Erna se radosno zakikota i, tresući teškim grudima, polako priđe Fjodoru, koji je bespomoćno ležao u krevetu.

Sjedajući na krevet, Frau Elsa se čvrsto pritisnula uz njega. Zabrinula ju je blizina njegovog tijela. Ni gaćice je nisu spriječile da osjeti živu toplinu njegovog člana pritisnutog uz svoje bokove. Za razliku od frau Erne i drugih beskrupuloznih komšinica, nikada nije spavala sa vojnicima iz bolnice. Njen suprug Hajnrih je mrtav već dve godine, ali njeno telo nastavlja da živi i želi muškarca.Pritisnuvši se uz Friedrichovo tijelo, drhteći od jeze, pomislila je da je Bog milostiv prema njoj i da će možda jednog dana od njega zaslužiti mušku zahvalnost.

Fjodor se probudio. u naručju potpuno gole gospođe Elze koja je ležala pored njega. Dok je bio bolestan, brinula se o njemu i sve dane njegove bolesti, bez licemjerja, odlazila u njegov krevet.

Danas se prvi put osjećao kao potpuno zdrava osoba, a udišući opojni miris njene usijane kože, odjednom je pomislio da je uz njega pritisnuto nago, toplo tijelo zaobljene tridesetpetogodišnje žene. Moj bože. Koliko je prošlo otkako se osećao kao muškarac.

Dobra, hranljiva hrana brzo je obnovila i uskrsnula njegovu Slavino detinjstvo snagu. Odjednom je osjetio da mu penis jača i počeo je snažno da pritiska dlakavo međunožje gole gospođe Elze, koja se privijala uz njega.

- Oh, Hajnrih. Kako si sladak. „Konačno ste odlučili da se setite svoje voljene Elze“, nežno je promrmljala pospana gospođa Elsa, privlačeći ga k sebi.

Otvorivši oči, ugledala je postiđeno Fridrihovo lice kako je gleda.

- Oh, Fridrih. Tako mi je drago što se tako brzo počinješ oporavljati. - Lagano se odmaknuvši od njega, rekla je radosno.

- Zahvaljujući vašim neumornim naporima, gđo Elsa. Tako sam vam zahvalan na ovome.

- Fridrih, pitao sam te da sam nasamo za tebe samo Elsa.

- Oprosti mi, Elsa. Jednostavno ne mogu da se naviknem na normalne ljudske odnose.

- Navikni se, Fritz. Za vas je rat gotov. Vi niste zatvorenik, već običan civil.

- Elsa, ne zovi me tako. Znate da Nemci Ruse prezirno nazivaju Ivanima, kao što Rusi vaše vojnike zovu Fritz.

- Oprosti mi, Fridrih.Nisam to znao.

- Elsa, u snu si me zvala imenom svog muža.

- Sanjala sam da me je. nežno zagrlio. Osjećao sam se tako zadovoljno, tako dobro. Oh, Fridrih, još mi nedostaje, ali zahvaljujući tebi, bol mog gubitka počinje da jenjava. Zahvalan sam vam na tome.

- Uzajamno, draga Elsa. Na kraju krajeva, spasio si mi život.

- Drago mi je zbog ovoga, Fridrih. Nisam tako usamljen s tobom.
Činilo se da nije primijetila da je njegov ojačani član već duže vrijeme počivao među njenim nogama. Stisnuvši ih, pokrećući noge, lagano ga je protrljala. Bilo im je drago da se osećaju.

“Friedrich, prebrzo se oporavljaš”, tiho je primijetila, stežući njegov penis nogama.

- I ovo me zbunjuje Elsa.

- Savjetujem vam da obratite pažnju na frau Ernu. Ona je veoma fleksibilna žena i sa njom možete lako pregovarati.

- Šta misliš o ovome, draga Elsa?

- Ne znam još, dragi Fridrih. Pusti me da se naviknem malo na tebe.

- Ne treba mi gospođa Erna. Radije bih te strpljivo čekao.

- Hvala ti za ovo, dragi moj Fridrih.

Približivši svoje lice njegovom, nežno ga je poljubila. Uzvrativši joj poljubac, zagrlio ju je i, držeći je uz sebe, strastveno joj odgovorio. Zatvorivši oči, Elsa se ukočila. Srce joj je uzbuđeno kucalo.

„Osećam se dobro s tobom, Fridrih“, prošaputala je tiho, odmičući se od njegovih usana koji se nežno ljube. Toliko mi je dobro sa tobom da se bojim da se istopim.

- Nije strašno za tebe, Elsa.

Pažljivo podižući njene grudi, divio se njihovoj težini.

„Hajnrih i ja nikada nismo odlučili da imamo dete“, primetila je ona.

Nagnuvši se nad tešku hemisferu dojke oslonjenu na njegov dlan, poljubio je smeđu bradavicu s probuđenom strašću.

- A već sam zaboravio koliko ženske grudi mogu biti prijatne i neobjašnjivo nežne. - Rekao je promuklo.

"Sada se možete sjetiti ovog Friedricha", odgovorila je tiho.

-Da li me puštaš da se setim?

- Da. Možete učiniti sve što želite. Biću zadovoljan.

Pognuo je glavu i pažljivo uzeo njene grudi u svoja usta. Dok ju je sisao, gladno je rukama prelazio preko njenih širokih bokova. Savitljivi Kako sam postao aseksualan 2 dio njenog genitalnog proreza zgužvali su se pod njegovim prstima. Uzbuđeno dišući, Frau Elsa ga je strastveno milovala po ramenima. Rat je i dalje trajao izvan prozora, ali su se zajedno osjećali jako dobro i ugodno.

- Oh, Herr Friedrich, vi ste tako različiti od Slovena. Uostalom, kažu da su veliki i nespretni, kao medvedi”, uzbuđeno je rekla frau Erna, nežno trljajući leđa pod tušem.

Fedor se veselo nasmeja.

- Zašto mislite tako, gđo Erna. Ne, ja nisam Nemac, nego prirodni, rasni Sloven. Da, Rusi, kao i Nemci, mogu biti herojskog tipa, ali u suštini, mi smo Evropljani kao i vi.

- Kakve ste vi žene.

Fjodor je na trenutak razmislio, a onda je, sanjivo se osmehujući, odgovorio.

- Naše žene su veoma, veoma lepe, frau Erna. Lijepa kao ti i naša draga frau Elsa.

„O, Herr Fridrih, vi ste lukav čovek i laskate mi“, uzviknula je žena, polaskana njegovim laskavim rečima, blistajući radosno.

- Ne, gđo Erna. Ne laskam. Sve su žene, bez izuzetka, lijepe.

- To je zato što, dragi Herr Friedrich, dugo niste imali ženu. Hoćeš li da te sada sažalim. Samo nemojte reći gospođi Elsi, ona će biti ljubomorna na vas zbog mene.

- Frau Elsa, hoće li gospođa Erna biti ljubomorna na vas. Zašto si to mislio?

- Zar ne primećuješ da te ona. obožava.Kaže da si veoma fin, inteligentan čovek. Ja imam isto mišljenje o vama, Herr Friedrich. Ti si zgodan muškarac i izgledaš neverovatno Nemac.

„Zaista mi je neprijatno, gospođo Erna, što želite da mi učinite tako prijatnu uslugu. Mada, potpuno ste u pravu, ja sam zaista jako dugo bez žene.

- Ah, Herr Friedrich. I sama jako dugo živim bez muža, a mlada sam žena, puna želje za ljubavlju. Dakle, ostaje da se vidi ko će kome od nas učiniti uslugu.

- Samo te molim da mi unaprijed oprostiš ako budem loše prošao. Valjda sam već zaboravio kako se voli.

- Sve razumem, Herr Friedrich, i daleko sam od toga da vas osuđujem.

Stojeći blizu zatvorenih vrata, Frau Elsa se iskreno divila vitkom, muževnom tijelu Rusa. Tokom dva mjeseca koje je proveo s njom, brzo se oporavio i ojačao, postajući još privlačniji. Iako nije bilo potrebe da dugo spava pored njega, ona je sa zadovoljstvom spavala u njegovom toplom i snažnom zagrljaju, bespomoćno pritiskajući svoje polugolo telo, obučeno samo u kratku spavaćicu, uz njega. Ponekad su im se genitalije dodirivale i to je samo dodavalo senzualnost njihovoj vezi. Bilo joj je zadovoljstvo dodirnuti njegovo vrelo, snažno tijelo koje ju je toliko privuklo.

Sve češće i sve otvorenije su žednili jedno za drugim, ali Herr Fridrih je uvek bio delikatan prema njoj, nikada je nije gnjavio, kao što je to činio njen šaljivdžija Hajnrih. A da je jednog dana odlučio i gnjavio, teško da bi ga mogla odbiti.

Zato je zagrlio frau Ernu, podigao njenu kratku košulju i čvrsto prešao rukama preko njenih golih bedara. Lagano pomjerajući kukove unazad, rukom je namjestio penis, i pomicanjem naprijed, stopio se s njom.

Ljuljajući se u njegovom naručju u znak slaganja, frau Erna je bila blažena. Zadovoljstvo njihove senzualne intimnosti prelilo se preko njenog punašnog lica. Frau Elsa je odjednom bila ispunjena snažnim osjećajem privlačnosti prema njemu. Ona ga voli i ne želi više da se pretvara, da ga muči očekivanjima ljubavi.

Prvi put u njihovom zajedničkom postojanju, ona je otišla sa njim u krevet gola, a da nije obukla potkošulju. Videvši to, Fjodor je zagrlio i pritisnuo njeno telo, koje je gorelo od žara želje, uz sebe.

- Elsa, konačno si se odlučila, draga.

- Možeš da radiš šta hoćeš sa mnom, dragi moj Fritz. Volim te.

I po prvi put je nije ispravio. Nežno grleći njeno nago telo, bacio ju je na leđa i pokrio sobom, odmah pronalazeći put do njenog tajnog mesta. Tiho stenjajući, gospođa Elsa ga je pritisnula uz sebe.

- Oh, Fridrih, kako si sladak. Voli me!

Dok je služila za stolom, frau Erna se nasmiješila. Žensko obožavanje sa kojim je njena gospodarica posmatrala svaki pokret Fridriha, koji se pohlepno punio hranom, bilo je previše očigledno. Ovako može izgledati samo žena veoma puna ljubavi koja je postigla reciprocitet svog dragog muškarca i sada je spremna da ga beskrajno obožava zbog muške ljubavi koju je pokazao.

Prolazeći pored svoje fraue, Erna je neprestano drhtala od uzbudljivih dodira njegove razigrane ruke, koja je klizila duž njenog debelog bedra, prolazno dodirujući meke nabore njenog trenutno navlaženog proreza.

- Gospođo Erna, molim vas da Fridrihu masirajte leđa.

- Uradiću to sa zadovoljstvom, gospođo Elsa.

- Idemo brzo, draga frau Erna. Već sam pun.

- Da, da, Fridrih, ti idi i posle masaže se odmah vrati meni.

Latvian rob vrata, okrenuo se prema gospođi Erne i, spustivši ruke, prešao dlanovima preko njenih golih nogu.

- Dozvolite da vas prvo izmasiram, draga frau.

- Oh, Fridrih. - Igrajući se s njim, upitala je žena sa smiješkom. - Jeste li i vi zaista naučili masažu?

- I meni odlično ide. Posebno interno. Juče Poslužitelj mrtvačnice to i sami uvjerili.

- Oh, da, dragi Fridrih. Učinili ste mi veoma prijatnu masažu. Bio sam oduševljen njime. Vi ste nenadmašni masažer.

Sastanak sa g je da legne, podigao joj je suknju, a zatim se spustio na njena bedra, drhteći od strasti, i zabio penis u njen seksualni prorez, koji se pod njegovim pritiskom popustljivo otvorio.

- Fridrih. Slatko. Daj mi dobru, prijatnu masažu!

- Uradiću to sa zadovoljstvom, draga Erna.

- Oh, Fridrih. Ti si čarobnjak.

Dok je jebao Elsu koja je pohotno stenjala, odjednom je začuo zvono na vratima.

- Da li si čuo. Jesu li zaista došli po mene?

- Ne mogu doći po tebe, Fridrih. Otkupila sam te i sada imaš prava njemačka dokumenta mog muža. Najvjerovatnije je moja sestra Marta konačno stigla. Pisala mi je da su im Rusi bombardovali grad, izvini Fridrih, ali to je činjenica i ona dolazi kod mene. Uskoro ćete je upoznati lično.

Videvši prijatnog muškarca kako stoji pored radosno blistave Elze, Marta je osetila zavist prema svojoj sestri. Njen suprug Erich je umro, a ona je sada veoma usamljena, a njena sestra je već uspela da dobije muškarca i očigledno je čak i zadovoljna s njim.

Gladno se nasitivši za stolom, pogledala je sa krivicom svoju sestru i ponovo osetila bolno ubod u srcu. Elsa nije toliko jela koliko je gledala kako je on zadovoljan. Uz sve, Izdajica_deveti dio_1 brižna majka čuva svoje voljeno dijete.

Ovaj Fridrih je očigledno jedan od onih nekoliko Nemaca koji su, zadobivši mitsku ranu, sami sebi kupili dokumenta i mirno sede oko skuta svojih voljenih žena, čekajući da se ovaj prokleti rat završi. Da je njen Erich bio pametan kao ovaj Fridrih, sada bi bio živ.

Ne, Elsa je sigurno srećna. Odmah je vidljivo da ga ona apsolutno obožava. Verovatno je veoma dobar u krevetu. I s vremena na vrijeme diskretno joj rukom dodirne butinu. Elsa se zacrveni i gleda ga u oči sa obožavanjem. Mein gott. Kako joj je zavidna.

Noću, ležeći u krevetu, dugo je slušala jedva čujnu škripu kreveta u njenoj sobi. Onda je sve utihnulo. Ali šta je ovo. Njena vrata su se otvorila i, osećajući kako joj srce uzbuđeno drhti u grudima, Marta je ugledala Fridriha kako stoji pored njenog kreveta. Preklopivši ivicu njenog pokrivača, legao je pored nje, nakon čega ju je zagrlio i snažno privukao ka sebi. Turobna od slutnje blaženstva, zahvalno se pritisnula uz njega. Prelazeći rukom duž njenog bedra, dodirnuo je prstima meke nabore njenog genitalnog proreza i, ubrzano dišući od uzbuđenja, legla je na leđa. Podigavši ​​rub njene spavaćice, Fridrih je legao na nju i čim je raširila noge, njegov snažan član, poput noža kroz puter, ušao je u njen seksualni prorez, iscrpljen željom.

Oh, sada savršeno razumije Elsu. Zaista možete obožavati takvog božanskog čovjeka. Ležeći pod njim, Marta je više puta uzletala u sama nebesa i, dahćući od iscrpljenosti, padala na krevet, dršćući i iscrpljena od pomahnitalih orgazama koji su je neprestano mučili. Fridrih je zario svoj penis u nju i ona je, uz stenjanje blaženstva, ponovo poletela na nebo sijajući od ljubavi.

Slaba i drhtava od ushićenja, pripala mu je svojim vrelim, bujnim tijelom.

- Oh, Fridrih. Bio si divan. Tvoja divna milovanja su me očarala. Reci mi, da li te je Elsa poslala kod mene. Moja draga sestro!

- Ne. Rekao sam Elsi da ne bi bilo fer da smo samo mi sretni. Ona je pristala i onda sam došao kod tebe.

- Dragi, dragi, Fridrih. Kakav si ti strastven i nežan čovek. Obožavam te.

- Sada ćemo nas četvoro biti srećni, Marta.

- Nas četvoro. Ko je onda treći?

- Naša draga frau Erna. Ona je tako usamljena. Uostalom, u Njemačkoj sada ima tako malo muškaraca.

- Da, da, razumem te, Fridrih. Spremni ste da usrećite sve žene u okolini.

- Ne, ne svi, draga Marta. Naravno, ne mogu izaći na kraj sa ženama cijelog kraja. Želim da žene budu srećne, barem u ovom za mene gostoljubivom domu.

- U pravu si, Fridrih. U našoj siromašnoj zemlji sada ima mnogo nesretnih žena. Rat im je odveo muževe i ostavio ih same. Hvala ti što brineš o meni.

- Zaista mi se sviđaš Martha.

- Zašto. Možete li mi ovo objasniti?

- Zato što si prelepa žena. A ti, Elsina sestra. Zaista je volim.

- Ali sa mnom si pokazao isto toliko strasti kao i sa Elsom.

- Zaista mi se sviđaš Martha.

- Hvala na lepim rečima, Fridrih. I ja tebe obožavam.

- Oh, Fridrih. Otkad si se ti pojavio u ovoj kući, mir se nastanio u mojoj duši i mom tijelu. Voliš me sa takvom strašću, kao da sam ti žena. Osećam se kao zaista srećna žena.

- Ti si dobra žena, Erna. Jako lijepo.

- Fridrih, prosto ne mogu da verujem da si Rus. Naša propaganda nam je govorila da su Sloveni ljudi niže rase, podljudi.

- Ovo je delirijum ludih pacijenata, draga Erna. I vrlo brzo ćete shvatiti da sam bio u pravu.Naš Staljin nije ništa bolji od vašeg vođe Adolfa Hitlera. Mrzi i svoj narod, uništava Ruse, Nemce, Jevreje. On je mizantrop kao i vaš Firer.

- O Staljinu pričate sa takvom mržnjom, kao da on nije vaš vođa.

- On nije naš vođa, Erna. On je ničiji. Boljševici, razbojnička banda koja je na prevaru preuzela vlast. Oni pljačkaju svoju državu, ubijaju ljude bez sažaljenja, jer ih se boje. Jednog dana će ih pitati zašto su uništili toliko ljudi. Siguran sam da neće imati šta da odgovore. Zato, draga Erna, za mene ne postoje Njemice ili Ruskinje, jednostavno postoje žene koje ja kao muškarac obožavam.

- Fridrih, ja sam još mlada žena i mogu da se porodim. Zelim da rodim dete od tebe, da mi ostane bar jedna prijatna uspomena iz ovog rata. Dijete od tebe bit će mi divan poklon.

“Ne mogu ti ovo obećati, Erna, ali ako sve uspije i zatrudneš bebu od mene, bit ću zadovoljan.”

- Napravi mi bebu Fridriha. Upravo sada.

- Sa zadovoljstvom.

Fjodor nije znao da je Erna kasnije rodila sina. U to vrijeme plovio je na brodu za Australiju, veoma daleku zemlju u kojoj mu je suđeno da provede ostatak života.

Nikada nije saznao da u Njemačkoj odrasta mladi Friedrich Werner, sin bivšeg sovjetskog oficira, ruskog ratnog zarobljenika Fedora Vetrova, koji je imao sreću da upozna svoju majku u teškim ratnim vremenima.