Analni hotel

Odavno sam namjeravao pisati, ali sam odlagao. Zašto pišem. Ja to ni sama ne razumijem, vjerovatno zato što nemam s kim podijeliti, prijatelji su mi razbacani, a ne možeš im sve reći. Odmah molim da ako objavite pismo, promijenite imena.
Priča nije izmišljena i odigrala se u vašem “malom gradu”. Generalno, sve se to dogodilo prije četiri godine. Radila sam u jednoj strukturi, specijalno napravljenoj za „poslovnu ženu“, kako smo je zvali, Larisu Ivanovnu, najdražu polovinu njenog visokopozicioniranog muža.
Stisak našeg šefa bio je oklopan, i ostao je tako. Naši poslovi su se kretali kao iza lokomotive, a to je bila Larisa Ivanovna.
Ovo je veoma mlada žena, 30 godina, bistrog izgleda, moćnog, rekao bih, muškog karaktera. Budite sigurni, u muškoj polovini našeg tima nije izazvala nikakva osećanja osim poštovanja, i više - straha. Šef je volio, ako ništa drugo, organizirati javno "bičevanje" za svoje podređene. Nakon ovakvog događaja, raspoloženje je bilo pokvareno barem jedan dan i žrtvi i svjedocima akcije.
Imao sam tada 25 godina, služio sam vojsku, završio fakultet, radio po specijalnosti kao programer i servisirao svu kancelarijsku opremu koja se nekada pokvarila (ili bi nestalo papira, ili je trebalo dopuniti fotokopir aparat ili datoteku je trebalo prenijeti negdje preko mreže). me nije volio, tako smo je zvali. Možda zbog neke prirodne sporosti, ili možda zbog nečeg drugog?
Očigledno je čak i moj izgled izazvao iritaciju. Nisam bio ništa posebno, verujte mi. Ali stalno se opravdavala ni za šta, ni za šta. Našla sam grešku, generalno. Jasno je da me je iznervirala svojim stavom do grčeva u jetri.Počeo sam da tražim gde da pobegnem od ovog ugrejanog mesta. Mislio je da želi da me se riješi kako bi smjestio svog štićenika. Mjesec i po kasnije ukazala se prilika da odem u kompjutersku kompaniju, otvorili su se dobri izgledi i počeo sam da se pripremam za odlazak. Napisao sam izjavu svojom voljom, ali me L.I. tjerao da radim još dvije sedmice dok nisu našli zamjenu. Baš me briga, patio sam godinu dana, mogu da čekam dve nedelje. A onda mi je jednog dana neka uzde ušla pod rep, odlučio sam se našaliti na račun naše stroge ravnateljice. Sastanci i planirani sastanci obično su se održavali ne u njenoj kancelariji, koja je bila prilično mala, već u maloj sali za sastanke sa moćnim nameštajem nasleđenim od prethodnih vlasnika - istraživačkom institutu koji je skoro prestao da postoji.
Sto predsjedavajućeg je bio jednostavno ogroman, za njim je lako stalo predsjedništvo od pet ljudi. L.I. je obično tamo ostajao sam i davao nam debrifing - "naplatio" nas za cijelu sedmicu.
Otpio sam gutljaj konjaka za hrabrost, pa sam se popeo ispod ovog ogromnog stola i odlučio da uplašim gazdu. Šta sam morao da izgubim, ionako odlazim, on će misliti da sam luda, to je sve. Šta da radim s njom - da krstim djecu. Sagnuo se, sakrio ispod stola i čekao da svi naši zauzmu svoja mjesta. Minut kasnije, upao je L.I. i odmah krenuo da se „puni“: ovo treba ovdje, ovo je tu, ima nekih grešaka, a ovdje nešto nije završeno. Nije žurila da sjedne dok nije dala Analni hotel šefu odjeljenja za obradu podataka. Ovdje je L.I. zauzela svoje kraljevsko mjesto i otkrile su mi se njene apsolutno ljupke noge. Više se nije javljala pomisao da plašim vlasnika takvog savršenstva. I nikad nisam zamišljao da žena (na poslu i u krevetu) može tako božanstveno (izvinite na pompoznosti) mirisati.Nikada nisam bila kompleksna osoba, međutim, nisam imala sreće sa drugaricama, nisu dugo trajale, očigledno zbog mog teškog karaktera, tako da nisam morao da pređem preko sebe da bih počeo da joj ljubim stopala.
L. se prvo napeta, i najvjerovatnije htela da me izbaci iz ovog skloništa, ali se onda predomislila, i najverovatnije me identifikovala po mom odsustvu među radnicima, jer. Najvjerovatnije se nije usudila pogledati ispod stola.
Prilazio sam njenom cvijetu, a L. se lagano zavalila u svoju stolicu, inače, njena omiljena poza. Tako da niko ništa nije posumnjao, osim da je šef bio prilično prećutan, a „petominutni“ sastanak je završen petnaestak minuta ranije. Otišla je odmah iza svih, ostavivši mene i moj trofej ispod stola, zapanjene, - gaćice od najnježnije tkanine.
Izašla sam neprimećeno, umila se i sela za kompjuter. Ceo dan me niko nije gnjavio, a pet minuta pre kraja posla zvala je L.I., nešto se desilo sa njenim faksom. Petljao sam po faksu i telefonskoj sekretarici u svojoj kancelariji, bio je neprogramiran na najnerazumljiviji način. Ušla je i zaključala vrata.
- Pa, Roma, možeš li to priuštiti?
Ćutao sam, saginjao se nad aparatom. Šta sam mogao da joj odgovorim. Prišla je otpozadi, okrenula me i tada sam vidio da je to zapravo lijepa i nimalo „strašna“ žena kojoj je očigledno nedostajalo naklonosti i Izdajica onda me je poljubila u usne, strastveno. I provodili smo Noćni lovac do noći. Lara se pokazala kao veoma vješt ljubavnik. Vjerovatno nikada prije nisam doživio takvo zadovoljstvo kao u toj prašnjavoj kancelariji.
Počela je naša kancelarijska romansa. Nisam nigde otišao. Samo po dogovoru sa L.I., nastavila je da pušta sve pse na mene u javnosti.
A ja sam visio u njenoj kancelariji.Ponekad smo odlazili van grada, u neki rekreativni centar ili iznajmljivali hotelsku sobu. Ovako je prošlo otprilike godinu dana. Voleli smo se, ali Lara nije imala nameru da se razvodi, bila je zadovoljna svime u vezi sa svojim mužem. Mislio sam da mi je on veoma važan. Nije me bilo briga. I šest mjeseci kasnije, naš plemeniti muž je odveden u Moskvu, on je, shodno tome, odveo i svoju ženu tamo, da vodi jednu kancelariju, a ona je odvela mene, neko je trebao servisirati kancelarijsku opremu. Prije šest mjeseci dobili smo djevojčicu Sofiju i ja sam joj postao kum. I kao kum je počeo da im ulazi u kuću. Moram reći da je njen muž vrlo pristojna osoba, vjerovatno nešto nagađa, ali Laru jako voli.

roman