Mučenje izviđača

Druga čečenska Vjernost mužu je bila u toku. I iako su svi mediji jednoglasno govorili o gotovo potpunoj pobjedi saveznih trupa protiv bandi. Formacije, rat se nije mogao prekinuti. Tu i tamo su se pojavili džepovi otpora od čečenskih militanata. Njihovi napadi nanijeli su neočekivanu i značajnu štetu saveznim trupama. Proračun njihovih akcija i priprema za sljedeći iznenadni napad takođe se pokazalo veoma teškim. A u ovoj situaciji mnogo je zavisilo od inteligencije.
Tatjana se pripremala ozbiljno i dugo. Imala je 30 godina, dobro građena, visoka 175, upečatljiva brineta sa dugom kosom. Poznavala je jezik i običaje svojih neprijatelja, i bila je vješta u oružju i borbi prsa u prsa. Morala je sama ući na mjesta gdje su bili raspoređeni razbojnici i otkriti niz pitanja bitnih za našu komandu. Tatjana je pala padobranom iz helikoptera oko 2 sata ujutro u neposrednoj blizini militanata. Sakrila je tragove svog sletanja i nestala u guštaru šume. Sat kasnije već je bila na dogovorenom mjestu. Cijeli zadatak je bio gotovo uspješan i ona je bila spremna da se vrati na mjesto gdje je trebalo da bude pokupljena. Ali na povratku, šest militanata je izašlo iz zemlje. Udaljenost od njih bila je tako mala da je bilo gotovo nemoguće ostati neprimijećen. Bitka je počela. Sama protiv šest militanata, očajnički se borila, ali njena snaga nije neograničena. Čak i kada su patrone ponestalo i kada je došlo do borbe prsa u prsa, nije odustajala. Nakon što je ubila četiri od šest militanata, zarobljena je.
Grubo su joj vezali ruke kaišem na leđima i odveli je u štab. Putovanje je trajalo oko 40 minuta brzim tempom. S obzirom na važnost “plijena”, ona je, uprkos ranom jutru, odmah dovedena kod komandanta.
-Ko si ti i zašto si ovde. - oštro je upitao.
Nije imalo smisla lagati ili pokušavati izaći iz toga, fotografska oprema, snimci i sva njena oprema govorili su sami za sebe. Tatjana nije odgovorila.
- Ženo, razumeš šta treba da naučimo od tebe. Recite nam i mi ćemo vas ubiti brzo i bezbolno. Samo nam recite ko vas je poslao i šta žele da znaju.
Tatjana je ćutala. Ona je razumela. Šta će morati da izdrži dok joj izbijaju informacije. Ali nije mogla izdati svoj narod. Skupivši svu svoju volju u šaku, odlučno je odgovorila da s njom mogu sve. Šta god žele, od nje neće dobiti ništa. Tanja je odlično znala kako se nositi sa onim zatvorenicima koji šute. Tanja je dobro znala kakva je tortura čeka i kakva smrt, ali nije htela ništa da kaže.
- Vodite je u štalu, brzo!
Tatjanu su podigle vezane ruke i odvukle u štalu. Prešavši njen prag, shvatila je šta je to. Bila je to dobro opremljena komora za mučenje. Sve čega BDSM mogli da smislite bilo je ovde. Natjerana je da klekne ispred stola za koji je sjeo komandant, a iza nje su stajala još dva militanta, spremni za svako naređenje.
- Odveži joj ruke!
Tanjine ruke su se oslobodile, pogladila je utrnule zglobove.
- Skini košulju i cipele!
Tatjana je shvatila da ako ne skine sve sa sebe, drugi će to rado učiniti i brzo joj je skinula tuniku, patike i vunene čarape. I opet je kleknula.
- Pa kučko, hoćeš li ćutati?
Tatjana nije odgovorila.
- Ruke iznad glave i laktove šire, grubo, brzo!
Tatjana je podigla ruke iza glave i raširila laktove. U štali je bilo svetlo i komandir je primetio kako znoj blista ispod Tatjaninih pazuha, teče u potočićima niz njene strane.Pazusi su bili obrijani prije otprilike pet dana, a kratka kosa bila je tamna na bijelu kožu.
„Ako se znoji, znači da je nervozan“, primetio je komandir u sebi, ali je istovremeno osećao da pred sobom ima jakog neprijatelja i da ga strah ne može pobediti. Imao je malo vremena, nije se znalo šta federalci znaju o njima i kada će napasti.
- Ženo, kako se zoveš?
„Tatjana“, odgovorio je zarobljenik.
- Tanja, prelepo ime. Na kraju krajeva, shvatate da moramo da saznamo i da imamo malo vremena. Mislim da znate šta ćemo učiniti da nam kažete sve što nam treba.
- Da, znam, ali možeš da me mučiš kako hoćeš, ali od mene nećeš dobiti ništa.
Komandir je ustao od stola. Prišao je Tanji i svom snagom je oštro udario u lice. Tanja se jedva držala na kolenima, ali nije ispustila ni zvuk. Komandir je rukama prešao preko njenih grudi, došao do njenih pazuha i prstima prešao preko njih. - već se znojiš od straha, kučko, uplašena si. Reci nam i nećemo te mučiti. Stavio je ruku na njezin nos i ona je osjetila njegov znoj. Tanja je ćutke njušila ovaj kiselkasti miris.
- Uzmi je za ruke do prečke!
Njih dvoje su joj brzo vezali ruke ispred i objesili je za šank, tako da su joj bose noge jedva dodirivale pod. - kako se visi. - Dobro!
- Daj joj trideset udaraca!
Jedan od razbojnika uze kratki kožni bič i priđe golim leđima. Tanja je zatvorila oči i skupila svu svoju hrabrost u šaku. - Počni. Udarci su pljuštali, jedan za drugim. Udarali su je jako, remijem, ne baš brzo, tako da je osetila svaki udarac. Ćutala je, grizla usne i rame, ali je ćutala, brojeći udarce u sebi. - Trideset. Poslednji udarac.
- Jak si, šteta je mučiti i ubijati ratnika poput tebe. Recite nam sve što znate i umrijet ćete brzo i bezbolno.
- Neću ti ništa reći.
- Kučko. Komandir je vikao na Tatjanu. Zapalite vatru u mangalu i pripremite novo mučenje, naredio je svojim ljudima.
Dok je vatra gorjela u mangalu, komandir je zapalio dvije svijeće i prinio ih Tanjinim grudima i počeo zalijevati bradavice. Bol je bio užasan, ali nedovoljan da Tatjana počne da vrišti. Zarila je usne u rame i ćutala. Potom je komandant prinio svijeće svojim pazuhima. Kosa je počela da gori, pekući nežno telo. Iscijedivši joj dlake ispod pazuha, ugasio je svijeće, poškropivši joj vreli vosak po pazuhu. Tatjana je udahnula.
U to vrijeme, ugalj u mangalu je već pocrvenio i tu je postavljeno nekoliko metalnih šipki. Čim je čelik pocrveneo od vrućine, Mark i Jennifer je naredio svojim ljudima da uzimaju jedan po jedan štap i spaljuju joj pazuhe, bokove, stomak i grudi. Počela je noćna mora. Spaljujući je na najnježnijim mjestima, nanijeli su joj divlji bol. Tanya je zastenjala, drhteći od svakog dodira vrelog metala. Bol je bio užasan i mučan, ali Tanja nije imala pravo izdati svoje. Najviše je boljelo ispod pazuha, već malo izgorjela koža je spaljena štapom tri puta sa svake strane. Znoj se iz zarobljenika slivao u potoku i njegov trpki i slatki miris ispunio je odaju za mučenje.
Mučenje gvožđem je prestalo. Komandir je prišao Tanji i objasnio da je to samo početak. Ovim riječima je naredio da joj se noge vežu za prstenove u podu i da se tijelo istegne. Njena stopala, mokra od znoja, bila su vezana zajedno i vezana za prsten u podu. Počeli su da vuku užad prema gore. Činilo se da će se svaki mišić pokidati. Tanja je stenjala, ali nije vrištala, znoj je curio niz njeno vitko, zategnuto tijelo. Ovo mučenje je trajalo tridesetak minuta, gotovo iscrpljena Tatjana se ugrizla za rame, trudeći se da ne vrišti, ali su se probijali jauci.
- Skini ga i stavi na klupu.Tanju su odvezali i brzo legli na klupu na leđa. Ruke su joj bile vezane iza glave, a noge podignute, savijene u kolenima, tako da su joj stopala bila u nivou struka, a komandir je stajao pored nje. Stopala su bila čvrsto povezana, a noge pričvršćene za prečku posebno napravljenu na kraju klupe. Tanja je shvatila čemu služe sve te pripreme i nije pogrešila. Hteli su da joj muče stopala. Komandir je prešao rukom preko stopala. Njegova glatka stopala bila su vlažna od znoja.
- Četrdeset udaraca štapom po nogama. Onaj koji ju je prethodno išibao bičem uzeo je štap i prišao njenim stopalima. Tanja je znala šta je udaranje štapom po tabanima. Ovo joj se već jednom desilo. Kada je, pod krinkom obične trgovkinje, radila u radnji u Čečeniji. Tada je, zbog greške, vlasnik naredio da je batine po tabanima 25 puta na trgu. Bolelo je kao ludo. Onda 25. a sada 40. Mučenje je počelo. Militant je očigledno pokušao da ugodi svom komandantu i dao sve od sebe. Svaki udarac odjekivao je po cijelom Tanjinom tijelu, savijala se i otpuštala stopala, pokušavajući ublažiti udarac, ali to nije imalo mnogo efekta. Četrdeset štrajkova je završeno. Komandir je prišao stolu i uzeo malu kutiju, u kojoj su, kako je Tatjana pretpostavila po zvuku zvonjave, bile igle.
Komandir je polako izvadio igle i, posebno ih pokazao Tatjani, započeo mučenje. Bile su to obične igle za šivenje, debele i dosadne. Tanja je znala. Da je upotreba ovih igala mnogo bolnija od mučenja medicinskim iglama. Komandir je uzeo iglu i počeo je zabijati u sredinu stopala - najnježnije mjesto. Nije bilo moguće brzo probušiti kožu zbog činjenice da je igla bila tupa. Bol je bio užasan, Tanja nije izdržala i počela je glasno da stenje. Ali konačno je prva igla probila kožu i zašla duboko u meso. Tada je bilo sve više igala.Tatjanini jauci nisu se pretvorili u vriskove; uprkos svom užasu ovih mučenja, uspela je da se obuzda. Odjednom Tatjana oseti kako joj igla počinje da se ubode ispod nokta. Pošto nije uspio da probije kožu stopala, komandant je odlučio da mu gurne iglu pod nokte. Zabio je nekoliko igala ispod svakog eksera. Bol je bio nepodnošljiv. Tanja je naizmjenično stenjala, a zatim, gubeći kontrolu, počela vrištati. Komandir je bio iznenađen takvom snagom. - Reci nam sve i spasićeš se ove muke. Kao odgovor, Tanja je samo ćutala. Sve je postojano podnosila. šta su joj uradili i bila je spremna na druga mučenja.
„Žar ispod njenih peta, brzo“, viknuo je komandant, gubeći prisebnost.
Militanti su brzo donijeli mangal s vrućim ugljem i stavili ga pod noge zarobljenika. Užareni plamen je lizao Tanjina bosa stopala. Ovo mučenje je trajalo zauvijek. Mučitelji su zatim odmaknuli mangal, pa ga približili i jače zapalili vatru. Konačno Tanja više nije mogla da izdrži i počela je da vrišti. Izgubivši prisebnost, vrisnula je iz sveg glasa. Ali je šutjela kada je zatraženo da preda svoje ljude.
- Okačite ga na stalak, tegove do nogu i ostavite da visi sat vremena!
Tatjana je uklonjena sa klupe, bilo je bolno stati na noge, ali je Tanja napravila nekoliko koraka do mesta gde joj je suđeno da prođe još jednu torturu. Vezali su joj ruke na zglobovima i laktovima i podigli je na užetu prebačenom preko bloka. Zglobovi su počeli da se izvijaju, ali Tanja je mogla da izdrži ovaj bol i, škrgućući zubima, nije progovorila ni reč, čak ni kada su joj za svaku nogu vezali teg od dva kilograma. Spremala se da visi sa rukama okrenutim prema gore sat, pa čak i više, sve dok mučitelji nisu došli i nastavili da je muče. Usta su mi bila suha, tijelo mi je bilo mokro od znoja, koji je curio u potocima sa lica i pazuha na pod.Pazusi, opečeni i nagrizeni znojem, nesnosno su boljeli, a ruke su bile gotovo potpuno uvrnute iznad glave. Tatjana je pala u nesvijest, ali čak i u zaboravu, čvrsto je znala da je potrebno sve ovo izdržati i ne izdati svoje. Nakon nekog vremena, trojac se vratio. Komandir je prišao Tatjani. Uhvatio ju je za kosu i podigao joj glavu.
- Pa, šta kažeš, kučko?
Tanja je skupila svu snagu i pljunula mu u lice, komandir je ćutao, obrisao pljuvačku maramicom i rekao nešto svom. Tanju su skinuli sa police i ponovo stavili na Hostese, sa rukama iza glave.
- Ti si jaka, ti si jako jaka žena, ali još mogu da te slomim, kučko. Vodite je za ruke, dajte joj stotinu udaraca bičem, a zatim joj zabijte iglu u pazuhe, ispod noktiju na nogama, u stopala i na njih pričvrstite žice od generatora.
Sve je urađeno brzo. Tanja je bila vesela na prečki sa vezanim rukama ispred i ponovo se ugrizla za rame, trudeći se da ne izgovori ni zvuk ispod nemilosrdnih trepavica.
Sto udaraca je žestoko. Mogla je da izdrži 50 ili 60 u tišini, zatim jauke, a onda krik koji ledi krv. Devedeset sedam, devedeset osam, devedeset devet, sto. Tanja je ućutala, spustivši glavu na grudi. Krv joj je tekla niz leđa, a koža joj je bila poderana.
- Isprskaj joj malo slane vode po leđima.
Sekundu kasnije, Tanja je vrisnula kao ranjena životinja, slana voda je nagrizala rane na leđima. Bol je bio nepodnošljiv. Komandir se nasmijao.
- Hajdemo po igle. Borci su brzo zabili iglu u pazuhe, iako su morali da pate sa njima, jer im se znojna koža nije skupila u nabor i iskliznula iz ruku, ali su ipak uspeli da probuše kožu u pazuhu, a zatim zabijte iglu ispod velikih i malih nožnih prstiju. Žice su spojene na igle i Tanja se spremala da izdrži još jednu strašnu torturu - mučenje strujom.Prvi iscjedak je prošao kroz pazuhe i nije bio jako velik. Ali pošto je Tanja ćutala i nije ni jaukala, iscjedak se pojačao i počeli su da joj ga daju ispod noktiju na nogama, pa ispod pazuha. Bol je bio užasan, tijelo je bilo raskomadano, mišići napeti i činilo se da će se rastrgati. Tanja je vrisnula iz sveg glasa. Komandir joj je stalno prilazio i nudio da sve ovo zaustavi, ali je Tanja hrabro odbila. Iznenada se mučenje završilo. Igle su izvučene.
- Pa, Tanja, hteo sam da te spasem od strašne smrti i strašnog mučenja, ali ti si izabrala svoj put. Sada je 10 sati uveče (Tanja je, izgubivši pojam o vremenu, shvatila da je mučena skoro 12 sati), sutra u 6 ćeš biti pogubljen. Do jutra ćete patiti i patiti.
Tanju su odvezali i izvukli napolje. Vrući, ali svež vazduh mi je udario u glavu. Tanju su doveli do visoke prečke, a ruke su joj bile vezane na leđima. U dugu kosu joj je utkan snažan konopac i bačen preko prečke. Tanja je shvatila da će je sada objesiti za kosu i tako će visiti do pogubljenja. Konopac se stegnuo i Tanja je počela da se podiže sa zemlje na kosi. Bol se ne može opisati, činilo se kao da će cijelo tjeme biti otkinuto. Konopac je prestao da se diže i Tanja je lebdela na pola metra od zemlje. “Izdrži ovako do jutra, odmori se, ojačaj, a sutra ću te lično pogubiti.”
Noć je obećavala da će biti duga i Tanja je to znala. Setila se celog svog života. Studira na institutu, radi za specijalne službe, priprema se za specijalno obrazovanje. operacije, njen dom u Moskvi, roditelji:.
Tanja je skoro izgubila svest, mušice su se prilepile za njeno znojno telo, dobro joj se ugnezdile ispod pazuha i ispod grudi.
Odjednom ju je zvuk pucnjave natjerao da otvori oči. U početku nije mogla da shvati šta se dešava, a onda joj je sinula svetla misao, zaslepljujuća od radosti - bili smo u blizini.
Molila se Bogu da je spasi. Nakon nekog vremena bitka je utihnula. Vrlo blizu je čula ruski govor i svjetlo baterijske lampe. Prikupivši sve svoje posljednje snage, vrisnula je u pomoć. Sekundu kasnije već je bila u snažnim rukama “svojih”. Spiner ju je odneo na sigurno. Zagrijavši se, skoro je zaspala kada je slučajno na kraju salona primijetila poznatu osobu. Bio je to komandant militanata koji ju je mučio cijeli dan, njegova žena i nekoliko militanata. Krv joj je proključala, ali Tanja se pribrala i nije pokazala želju da se odmah osveti svom mučitelju. Ona će ipak uspjeti: